Сент Хеленс (вулкан)
Сент Хеленс[1] (енгл. Mount St. Helens) активни је стратовулкан смештен у југозапоадном делу америчке савезне државе Вашингтон (округ Скаманија) и део је планинског ланца Каскадских планина. налази се на око 154 км јужно од града Сијетла, односно на око 80 км североисточно од града Портланда (савезна држава Орегон).
Сент Хеленс Mount St. Helens | |
---|---|
![]() 1.000 м висок облак паре 19.05.1982. две године после велике ерупције | |
Географске карактеристике | |
Ндм. висина | 2.549 m |
Координате | 46°11′28″ СГШ; 122°11′40″ ЗГД / 46.1912000° СГШ; 122.1944000° ЗГД Координате: 46°11′28″ СГШ; 122°11′40″ ЗГД / 46.1912000° СГШ; 122.1944000° ЗГД |
Географија | |
Државе | ![]() ![]() |
Геологија | |
Старост стена | < 40.000 година |
Врста планине | стратовулкан |
Вулкански појас | Каскадске планине |
Последња ерупција | 10. октобар 2008. |
Сент Хеленс је напознатији по катастрофалној ерупцији која се десила 18. маја 1980. у 08:32 часова по локалном времену када је изненада дошло до страховите експлозије на врху планине која се сматрала угашеним вулканом. Била је то најсмртоноснија и економски најдеструктивнија вулканска ерупција у историји Сједињених Држава.
Планина Ст Хеленс је добила име по британском дипломати Лорду од Сент Хеленса, који је био и велики пријатељ истраживача Џорџа Ванкувера, а који је истраживао поменуту област крајем 18. века.
КарактеристикеУреди
Вулкан се налази у Каскадским планинама и део је Каскадског вулканског лука, иначе саставног дела Ватреног појаса Пацифика, у ком се налази више од 160 активних вулкана.
Планина Сент Хеленс је као и велика већина вулкана у овом појасу велика еруптивна купа састављена од окамењене лаве са међуслојевима пепела, пловућца и других депозита. У основи планине леже базалтно- андезитни слојеви уз постојање неколико интрузија од дацита кроз које је избијала лава.
Вулкан који је од 1857. био у стању мировања, почео је да показује знаке активности почетком 1980-их, када је магматска активност у унутрашњости планине појачала притисак и довела до постепеног издизања планине, стварајући избочење са северне стране (планина је расла и до 150 цм дневно).
Вулканска активност је кулминирала 18. маја 1980. у 20:32 часова по локалном времену. Самој ерупцији претходио је земљотрес магнитуде 5° степени што је довело до настанка клизишта у којем је са северне стране планине ка реци Тутл склизнуло око 2 км³ стена. Врели вулкански гасови и паре еруптирали су хоризонтално кроз новонастале пукотине, уништавајући околни простор у пречнику од 28 км.
Истовремено, врели облак стакластог пепела и смрвљених стена избачен је у атмосферу, након чега је дошло до изливања лаве на површину. Око 400 милиона тона паре и прашине завршило је у атмосфери.
Са опустошеног подручја спасилачке патроле су касније пронашле и спасиле 198 људи, а 57 особа је смртно страдало или је проглашено несталим.
Око 300 домова уз реку Тутл је сравњено са земљом или је јако оштећено поплавама и муљним токовима отопљених глечера. Вулкански пепео је захватио фармерска подручја далеко на истоку, прекривајући поља и оранице, блокирајући саобраћај и оставаљајући за собом слику спаљеног подручја. Током ерупције у потпуности је уништен планински врх, а надморска висина планине је са 2.950 м смањена на 2.550 м (за 400 метара).
ПанорамаУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ (језик: енглески) Добродошли на планину Сент Хеленс
ЛитератураУреди
- Harris, Stephen L. (1988). „Mount St. Helens: A Living Fire Mountain”. Fire Mountains of the West: The Cascade and Mono Lake Volcanoes (1st изд.). Missoula, Montana: Mountain Press Publishing Company. стр. 201–228. ISBN 0-87842-220-X.
- Mullineaux, D. R.; Crandell, D.R. (1981). „The 1980 eruptions of Mount St. Helens, Washington”. Professional Paper 1250. USGS. Приступљено 28. 10. 2006.
- Mullineaux, D. R. (1996). „Pre-1980 Tephra-Fall Deposits Erupted From Mount St. Helens”. Professional Paper 1563. USGS. Приступљено 28. 10. 2006.
- Pringle, P. T. (1993). „Roadside Geology of Mount St. Helens National Volcanic Monument and Vicinity” (PDF). Circular 88. Washington State Department of Natural Resources, Division of Geology and Earth Resources Information.
- „Description: Mount St. Helens Volcano, Washington”. Vancouver, Washington: USGS/Cascades Volcano Observatory. Приступљено 28. 10. 2006.
- „Eruption of Mount St. Helens”. National Geographic. св. 159 бр. 1. јануар 1981. стр. 3—65. ISSN 0027-9358. OCLC 643483454.
Спољашње везеУреди
Сент Хеленс на Викимедијиној остави. |
- (језик: енглески) Сент Хеленс, пре 30 година
- (језик: енглески) Сент Хеленс Слике: Пре и после експлозије
- "Deep Magma Chambers Seen Beneath Mount St. Helens" in Science (journal) 04 Nov 2015.
- Mount Saint Helens May Share Magma with an Entire Field of Volcanoes
- „Mount St. Helens National Volcanic Monument”. US Forest Service.
- „St. Helens”. Global Volcanism Program. Smithsonian Institution. Приступљено 18. 12. 2008.
- Mount St. Helens photographs and current conditions from the United States Geological Survey website
- USGS: Mount St. Helens Eruptive History
- Most recent photos (most aerial) from the United States Geological Survey
- University of Washington Libraries: Digital Collections:
- Mount St. Helens Post-Eruption Chemistry Database This collection contains photographs of Mount St. Helens, post-eruption, taken over the span of three years to provide a look at both the human and the scientific sides of studying the eruption of a volcano.
- Mount St. Helens Succession Collection This collection consists of 235 photographs in a study of plant habitats following the May 18, 1980 eruption of Mount St. Helens.
- Audio recording of the May 18, 1980 eruption Recorded 140 mi (225 km) southwest of the mountain. Believed to be the only audio recording of the eruption.
- The Royal Geography Society's Hidden Journeys project:
- The 1980 Mount St. Helens Eruption.
- Audio slideshow: Mount St Helens (6:29 min) - Volcanologist Sarah Henton discusses the Cascade Mountains and explains the geology and impact of the 1980 Mount St Helens eruption.
- A 3D model of Mount St. Helens
- A 3D model of Mount St. Helens on 14 September 1975, before eruption.