Отворите главни мени

Сераскер или Сераскир (тур. Serasker), у Отоманском царству је врховни заповједник једног већег војног похода, од великог везира до беглербега.[1]

Сама ријеч је у вези са ријечима сердар и серхат, у којима сер значи главни, глевешина, истурена област (крајина-серхат). Аскер су на турском војници. Једа од сераскера био је и Ибрахим-паша Паргалија.

Иван Фрањо Јукић у својој књизи о Босни, пишући о везиру Џелалудину паши, између осталога је и записао:

„Најпослије Бошњаци му доскочише године 1821. Цар га дигне с Босне, и учини га сераскиером над војском у Герчкој, што њему буде неповољно, отрује се и умрие у Травнику - 16. липња год. 1826.”

[2]

(Напомена: ријеч Бошњак у вријем Јукића има другачије значење од данашњег. Од 1993.г. Бошњак је име националне припадности босанских муслимана а Бошњак у вријеме Јукића је становник Босне без разлике вјере, као данас Босанац.)

При млетачким покушајима освајања Улциња у 18. вијеку, остали су записи да је сераскер (турска страна) говорио наредбе на словенском језику [3].

Титула Сераскер-Султан. [4]

РеференцеУреди

  1. ^ Челеби, Евлија (1967). Путопис, одломци о југославенским земљама. стр. 643. Сарајево: Свјетлост. 
  2. ^ Јукић, Иван Фрањо (1851). Земљопис и повиестница Босне pp. 145. Загреб. 
  3. ^ Дабовић, Ђоко (2006). Племе Шестани, стр. 118., 119. Бар: Удружење грађана Шестани. 
  4. ^ Srđ. Dubrovnik. 1902.