Отворите главни мени

Сергије Карановић

Сергије (световно Зоран Карановић; Бачка Паланка, СФРЈ, 4. јул 1975) епископ је бихаћко-петровачки и епископ војни. Био је епископ франкфуртски и све Њемачке од 2014. до 2017.

Сергије (Карановић)
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија бихаћко-петровачка
Архијерејски чинепископ
Титулаепископ бихаћко-петровачки и рмањски
СједиштеБосански Петровац
Године службеод 2017.
ПретходникАтанасије (Ракита)
Претходна епархијаЕпархија франкфуртска и све Њемачке
Године службе20142017.
ПретходникКонстантин Ђокић
НасљедникАндреј Ћилерџић
Лични подаци
Световно имеЗоран Карановић
Датум рођења4. јул 1975.
Мјесто рођењаБачка Паланка
СФРЈ

БиографијаУреди

Епископ Сергије (Зоран Карановић) рођен је 4. јула 1975. године у Бачкој Паланци, СФРЈ. Родитељи су му Петар и Мика рођ. Бенић. Основну школу је завршио у родном мјесту. Године 1990, благословом епископа бачког Иринеја (Буловића), отишао је у Богословију Света Три Јерарха у манастир Крку. Школовање завршава 1995. године, а уочи самог егзодуса и страдања крајишких Срба. Исте године добија благослов и канонски отпуст од епископа бачког и пријем у Епархију бихаћко-петровачку. Замонашен је 12. августа 1995. године у манастиру Гомионица, а постао је причислен братији историјског манастира Рмањ у Мартин Броду.

Недуго прије завршетка рата у Босни и Херцеговини, заједно са братијом манастира Рмањ, био је прогнан у Србију гдје га је примио тадашњи епископ банатски Хризостом Столић и распоредио на службу у манастиру Војловица код Панчева. Дана 31. октобра 1995. године рукоположен је у чин ђакона. Исте године је уписао Православни богословски факултет у Београду. Благословом епископа бихаћко-петровачког Хризостома (Јевића) прекинуо је редовне студије и 1996. године отишао у Њемачку на испомоћ епископу средњоевропском Константину (Ђокићу) у манастир Пресвете Богородице у Химелстиру.

Након завршетка овог послушања вратио се у свој матични манастир Рмањ у Мартин Брод гдје је обављао дужност економа. Рукоположен је у чин презвитера дана 5. априла 1998. године у Шипову. Исте године је постављен за администратора парохија у Дрвару, Прекаји и Великом Цвјетнићу. Године 2000. постављен је за архијерејског замјеника у дијелу Епархије бихаћко-петровачке на територији Федерације Босне и Херцеговине.

Одликован је чином синђела на празник Вазнесења Господњег, дана 13. јуна 2002. године у Дрвару. На Благовијести, дана 7. априла 2004. године у манастиру Рмањ, произведен је у чин протосинђела. Године 2005. уписао је студије православне теологије на Аристотеловом универзитету у Солуну које је завршио 2010. године. Дана 5. октобра 2008. године одликован је чином игумана у манастиру Рмањ. Затим, у чин архимандрита произведен је благословом епископа бихаћко-петровачког Атанасија (Раките), а руком епископа далматинског Фотија (Сладојевића), на Благовијести дана 7. априла 2014. године у манастирској светониколајевској обитељи у Рмњу.[1]

ЕпископУреди

На редовном засједању Светог архијерејског сабора од 23. маја 2014. године изабран је за епископа средњоевропског након умировљења епископа Константина (Ђокића). Хиротонисан је 26. јула 2014. године у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Свечани чин устоличења обављен је 7. септембра исте године од патријарха српског Иринеја у манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру у Њемачкој. Сљедеће године, на предлог епископа Сергија, административно сједиште Епархије средњоевропске је премјештено у Франкфурт, а епархија преименована у Епархију франкфуртску и све Њемачке.

Владика Сергије је завршио постдипломске студије на Православном богословском факултету Свети Василије Острошки у Фочи. На редовном засједању Светог архијерејског сабора од 24. маја 2017. године изабран је за епископа бихаћко-петровачког након што је дотадашњи епископ Атанасије (Ракита) изабран за епископа милешевског. Устоличен је 10. септембра 2017. године у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу.[2] Обавља дужност војног епископа у Оружаним снагама Босне и Херцеговине.

Види јошУреди

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди