Сефкерин

насеље у Опову, Јужнобанатски округ, Србија

Сефкерин је насеље у општини Опово, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 2287 становника.

Сефкерин
Православна црква у Сефкерину
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаОпово
Становништво
 — 2022.Пад 2.287
 — густина71/km2
Географске карактеристике
Координате45° 00′ 18″ С; 20° 29′ 00″ И / 45.00491° С; 20.48333° И / 45.00491; 20.48333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина77 m
Површина35,5 km2
Сефкерин на карти Србије
Сефкерин
Сефкерин
Сефкерин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26203
Позивни број013
Регистарска ознакаPA

Историја

уреди

Сефкерин — Први пут се помиње у Крушевском поменику. За време турске управе потпадао је под Панчевачку нахију, односно Панчевачки санџак. Од 1742. године био је или директно под Панчевом, или у саставу панчевачког процеса све до 1767/1768. године кад је коначно завојачен и придодат дванаестом немачко-банатском пуку у које је остао све до 1773, а и касније до 1872.

"Севкерин" је 1764. године православна парохија у Боканском протопрезвитерату.[1] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Панчевачком дистрикту. Село има милитарски карактер а становници су Срби.[2] Касније, у XVIII веку Сефкерин је био у саставу панчевачког протопијата Темишварске епархије. Када је 1797. године пописан православни клир у месту су била два свештеника. Пароси, поп Петар Живановић (рукоп. 1797) и поп Михаил Поповић (из Каравлашке; 1762) су се разликовали по познавању језика. Поп Петар је био Србин који је знао српски и румунски језик, а поп Михаил иако би се рекло (судећи по имену и презимену) да је и он Србин, знао је само румунски језик.[3] Румуни у Сефкерину су се у другој половини 19. века црквено-школски делили са Србима.

Парох у Сефкерину Георгије Шупица је имао високо образовање и бавио се писањем и превођењем. Објавио је почетком 1854. године књигу о аустријском војсковођи грофу Радецком, фелдмаршалу. Сав приход од књиге аутор је наменио "Радецковом заводу инвалида" у Бечу.[4] Следеће 1855. године аутор Шупица је преко војне власти поклонио примерак књиге лично аустријском цару. Цар се захвалио на поклону и послао у Сефкерин златну медаљу звану "viribus unitis",[5] тешку 12 карата.

Демографија

уреди

У насељу Сефкерин живи 2104 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,8 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 829 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[6]
Година Становника
1948. 3.035
1953. 3.134
1961. 3.028
1971. 2.837
1981. 2.836
1991. 2.717 2.706
2002. 2.627 2.715
2011. 2.522
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
2.279 86,75%
Румуни
  
170 6,47%
Македонци
  
36 1,37%
Југословени
  
36 1,37%
Роми
  
24 0,91%
Мађари
  
15 0,57%
Словаци
  
6 0,22%
Хрвати
  
5 0,19%
Руси
  
3 0,11%
Муслимани
  
2 0,07%
Украјинци
  
1 0,03%
Русини
  
1 0,03%
Бугари
  
1 0,03%
непознато
  
10 0,38%
Становништво према полу и старости[8]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 731 789 821 777 822 789 829


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 142 191 161 187 65 49 23 10 0 1 3,17
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.099 302 700 66 26 5
Женски 1.109 161 700 217 22 9
УКУПНО 2.208 463 1.400 283 48 14
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 737 375 1 0 166
Женски 396 235 0 0 50
Укупно 1.133 610 1 0 216
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2 55 28 7 20
Женски 1 2 41 6 8
Укупно 3 57 69 13 28
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 11 11 5 3
Женски 0 1 5 10 27
Укупно 0 12 16 15 30
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 20 0 0 33
Женски 5 0 0 5
Укупно 25 0 0 38

Референце

уреди
  1. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  4. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1854. године
  5. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1855. године
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди