Сењак је насеље у Београду, богато амбасадама и дипломатским резиденцијама. Припада општини Савски Венац.

Сењак
D.Brašovan Zgrada BIGZ-a 1.JPG
Сењак и зграда Бигза
Административни подаци
ГрадБеоград
ОпштинаСавски венац
Географске карактеристике
Координате44°47′32″ СГШ; 20°26′19″ ИГД / 44.792328° СГШ; 20.438669° ИГД / 44.792328; 20.438669Координате: 44°47′32″ СГШ; 20°26′19″ ИГД / 44.792328° СГШ; 20.438669° ИГД / 44.792328; 20.438669
Сењак на мапи Града Београда
Сењак
Сењак
Сењак на мапи Града Београда

Историја и етимологијаУреди

Пре него што је постао занимљив вишим класама Београда, Сењак је био одлично природно место за осматрање. Пошто су пољопривредници држали сено по целом Београду, често је долазило до пожара, па је зато било наређено да се све сено држи на једном месту, а за ту намену је изабран простор данашњег Сењака — по чему је Сењак и добио име. Сењак је у прошлости припадао општини Топчидерско Брдо, која се 1957. године спојила са општином Западни Врачар (од чега је настала општина Савски Венац).

Прва трамвајска линија у Београду саобраћала је на линији Калемегдан — Сењак.

ГеографијаУреди

Сењак се налази 7-8 km југозападно од центра града Београда.

ЗнаменитостиУреди

Сењак је био популарно место за становање у уметничком свету Београда, београдски Монмартр, где су, поред осталих, становали: Тома и Мара Росандић, Петар и Вера Лубарда, Исидора Секулић, Веселин Чајкановић, Зора Петровић...

РеференцеУреди

  1. ^ „Музеј Томе Росандића”. Приступљено 5. 2. 2020. 
  2. ^ „Легат Петра Лубарде”. Архивирано из оригинала на датум 11. 3. 2017. Приступљено 5. 2. 2020. 
  3. ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда/Кућа краља Петра I Карађорђевића. www.beogradskonasledje.rs. Приступљено 5. 2. 2020. 
  4. ^ Шормаз, Кристина (29. 9. 2019). „KAD SU GRADSKI ŠMEKERI VOZILI VESPE Muzej na Senjaku krije priču o zaboravljenom Beogradu”. Блиц. Приступљено 5. 2. 2020. 
  5. ^ Николић, Зоран (7. 9. 2019). „Beogradske priče: Od kafane "Lepi izgled" do nebeskih visina”. Новости. Приступљено 5. 2. 2020. 
  6. ^ „KNJIŽEVNICA LAURA BARNA – AUTOR PROJEKTA “ISIDORA NAS SLUŠA” DESETOGODIŠNjICA USPEŠNOG DIJALOGA”. Приступљено 5. 2. 2020. 

Спољашње везеУреди