Обични пух

(преусмерено са Сиви пух)

Пух,[2] обични пух,[3] велики пух[4] или сиви пух[5] (лат. Glis glis) је врста ситног ноћног глодара, једина у истоименом роду (Glis). Настањује континентални део Европе, као и већа медитеранска острва (Корзика, Сардинија, Сицилија, Крит, Крф), а у Азији ареал се простире до севера Ирана[6]. Постојање популације пухова у Енглеској је резултат увођења почетком 20. века. Током зимског сна пухови леже на боку (ређе на леђима), увијени попут клупка[6].

Сиви пух
Временски распон: олигоцен — данас
Glis glis
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Glis

Brisson, 1762
Врста:
G. glis
Биномно име
Glis glis
(Linnaeus, 1766)
Распрострањеност врсте
Синоними

Myoxis glis

Опис уреди

Тело пуха је дугачко 13—18 cm, а чупави реп 12—15 cm. Маса одраслог пуха може да достигне и 185 g[7]. Обликом тела, пух подсећа на мању веверицу. Боја крзна је сивкасто браонкаста. Уши пуха су велике и округле, а очи мале.

Значај уреди

У време античког Рима, пухови су били узгајани ради коришћења у исхрани људи. И данас се сматрају посластицом у Словенији[8]. Значај пухова за човека данас углавном лежи у уништавању летина бројног воћа, због чега га сматрају штеточином. Величине популација пухова су смањене, већином услед уништавања њихових природних станишта (листопадних шума), те се данас пухови сматрају скоро угроженом врстом[1].

 
„Ђаво напаса пухове“, словеначка гравура из 1689. године

Исхрана уреди

Пухови су сваштоједи, углавном се хране воћем, бобицама, неким цветовима, инсектима, орасима, лешницима и слично. Они су јединствени међу глодарима, по томе што немају слепо црево, део црева који осталим врстама служи за ферментацију биљних материја. Њихова дентална формула је слична денталној формули веверица, иако им често фале предкутњаци.

Распрострањеност и станиште уреди

Пухови живе у малим породичним групицама, а распрострањеност зависи од доступности хране.

Референце уреди

  1. ^ а б Amori, 1996. Glis glis. 2006 IUCN Red List of Threatened Species. IUCN 2006.
  2. ^ „Нацрт акционог плана биодиверзитета главног града Подгорице” (PDF). podgorica.me. стр. 106. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 04. 2018. г. Приступљено 08. 04. 2018. 
  3. ^ „Сисари посебни део (2)” (PDF). Универзитет у Београду - Пољопривредни факултет. стр. 12. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 04. 2018. г. Приступљено 08. 04. 2018. 
  4. ^ „Филогенија сисара” (PDF). katedre.vet.bg.ac.rs. стр. 74. слајд. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 08. 2019. г. Приступљено 09. 08. 2019. 
  5. ^ „Прилог VIII Заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs. Архивирано из оригинала 20. 02. 2020. г. Приступљено 25. 04. 2020. 
  6. ^ а б Nowak 1999, стр. 1629–1630
  7. ^ Reichholf J, Steinbach G, Wendler F. 1983. Säugetiere. München: Mosaik Verlag GmbH. ISBN 978-3-570-01182-9
  8. ^ Haberl W. 2007. Dormouse Hunting in Slovenian Tradition. Dormouse Culture, Tradition & Myths. [1]

Литература уреди

Спољашње везе уреди