Мапа света која приказује композитни индекс силовања жена у 2018. години, подаци пројекта WomanStats.
  Силовање није главни проблем у овом друштву
  Силовање је проблем у овом друштву
  Силовање је значајан проблем у овом друштву
  Силовање је главни проблем у овом друштву
  
  Нема података
Бугарске мученице

Силовање је злочин присиљавања особе на сексуални акт са тешким физичким и емоционалним последицама. Силовање је један од тежих облика сексуалног насиља. Силовање представља вагиналну, аналну или оралну пенетрацију сексуалне природе на телу другог лица без њеног, односно његовог пристанка, коришћењем било ког дела тела, односно предмета.[1] Дело се може извршити физичком силом, принудом, злоупотребом овлашћења или против особе која није способна да да ваљану сагласност, попут оне која је у несвести, онеспособљена је, има интелектуалну ометеност или је млађа од законске старости.[2][3][4] Термин силовање се понекад користи синонимно са термином сексуални напад.[5]

Стопа пријављивања, кривичног гоњења и осуђивања за силовање варира од једне до друге јурисдикције. Међународно, број случајева силовања која је полиција забележила током 2008. године кретао се на 100.000 људи, од 0,2 у Азербејџану до 92,9 у Боцвани и 6,3 у Литванији као медијани.[6] Широм света, сексуално насиље, укључујући силовање, првенствено чине мушкарци над женама.[7] Силовање од стране странаца обично је ређе од силовања од стране људи које жртва познаје, а затворска силовања мушкараца над мушкарцима и жена над женама су честа и могу бити најмање пријављени облици силовања.[8][9][10]

Широко распрострањена и систематска силовања (нпр. ратна силовања) и сексуално ропство могу се десити током међународних сукоба. Ове праксе су злочини против човечности и ратни злочини. Силовање је такође препознато као елемент кривичног дела геноцида када је почињено са намером да у потпуности или делимично уништи циљану етничку групу.

Људи који су силовани могу бити трауматизовани и развити посттрауматски стресни поремећај.[11] Може доћи до озбиљних повреда, заједно са ризиком од трудноће и полно преносивих инфекција. Особа се може суочити са насиљем или претњама од стране силоватеља, а у неким културама и од породице и рођака жртве.[12][13][14]

Дефиниција силовањаУреди

Различите државе су различито законима дефинирале силовање, али у принципу у већини закона силовање је сношај или пенетрација једне или више особа (починитеља) без својевољног пристанка силоване особе, то јест жртве силовања на тај однос.

Физичка немогућност да се обрани телесни интегритет, страх због наношења озледа што тежих што лакших или чак страх од смртне опасности, то јест било каква немогућност обране од сполног односа с присилом без својевољног пристанка сматра се силовањем.

Жртве силовања могу бити и жене и мушкарци премда је жена као жртва силовања далеко чешћа.

Сексуални однос при силовању није нужно вагинални, јер под силовање спада и анални те орални сполни однос без својевољног пристанка те сполни однос страним телом (предметом).

Мушкарци као жртве силовањаУреди

Новија истраживања показују да је силовање у којем су жртве мушкарци врло потиснут проблем, те нека новија истраживања показују да је - барем у САД - број мушкараца који бивају жртве силовања приближно одговара броју силованих жена. У систему америчких затвора за малолетнике, 89% жртава су младићи чији су сексуални нападачи из реда женског особља у затворима.[15] Међутим сматра се да се мушкарци који бивају жртве силовања врло ретко обраћају систему за помоћ: од 5.095 жртава силовања који су се обратили за помоћ Центру за помоћ жртвама силовања у Хонолулуу (Хаваји), свега 10% је било мушког спола - при томе је у правилу била реч о дечацима: просечно животно доба мушког пацијента је била 10 година.[16]

Починитељи силовања над мушкарцима (према закону, „присилавање на полни одношај или с њим изједначену полну радњу”) могу бити мушкарци и жене. Према студији спроведеној 2012. године у Медицинској школи Станфордског универзитета, 51,2% од 152 мушке жртве силовања који су известили како су били сексуално злостављани у добу изнад 16 година, 48,4% пријављује да су нападачи биле искључиво жене, а 3% су биле жртве мушких и женских починитеља.[17] Мушкарци које су жртве женског силовања (у пракси од физички снажније жене, или жене која користи неке методе везивања, или док су болесни или интоксиковани, или од више жена одједном) у правилу могу очекивати исмејавање („имао си среће да будеш силован”, „мушкарци не могу бити силовани”, „сами си крив”", „баш смешно” и слично) ако се потуже на силовање.[18] Мушкарци који се потуже на хомосексуално силовање рискирају да буду сматрани хомосексуалцима и чак претњом за дечаке. Такве социјалне реакције тешко оптерећују жртве, које се још више повлаче у себе и често нису у стању да осигурају никакву социјалну или медицинску помоћ у својим тегобама.[19]

Психолошке трауме које трпе мушкарци услед силовања укључују губитак самопоштовања, депресију, осећај безнађа, анксиозност, срџбу (укључујући чежњу за осветом), осећај посрамљености и понижености, замерања, учестала сећања на силовање, ноћне море, осећај кривње, емоционално отупљивање, аверзију на додире других људи, повлачење из кућних и друштвених активности, страх од неких врста људи које жртву подсећају на починитеља, поремећаје спавања и једења, повећану склоност конзумацији дрога и алкохола, те самоубилачке склоности. Чести су проблеми у остваривању интимности с брачним партнерима; многе жртве осећају да су лишене своје мушкости, а неожењени могу сумњати у своју способност да заснују породицу.[20]

РеференцеУреди

  1. ^ Члан 36 Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулска конвенција)
  2. ^ „Sexual violence chapter 6” (PDF). World Health Organization. 2002. Приступљено 5. 12. 2015. 
  3. ^ „Rape”. dictionary.reference.com. 15. 4. 2011. 
  4. ^ „Rape”. legal-dictionary.thefreedictionary.com. 15. 4. 2011. 
  5. ^ Petrak, Jenny; Hedge, Barbara, ур. (2003). The Trauma of Sexual Assault Treatment, Prevention and Practice. Chichester: John Wiley & Sons. стр. 2. ISBN 978-0-470-85138-8. 
  6. ^ "Rape at the National Level, number of police recorded offenses". United Nations.
  7. ^ „Violence against women”. World Health Organization. Приступљено 2017-09-08. 
  8. ^ Human Rights Watch No Escape: Male Rape In U.S. Prisons. Part VII. Anomaly or Epidemic: The Incidence of Prisoner-on-Prisoner Rape.; estimates that 100,000–140,000 violent male-male rapes occur in U.S. prisons annually; compare with FBI statistics that estimate 90,000 violent male-female rapes occur annually.
  9. ^ Robert W. Dumond, "Ignominious Victims: Effective Treatment of Male Sexual Assault in Prison," August 15, 1995, p. 2; states that "evidence suggests that [male-male sexual assault in prison] may be a staggering problem". Quoted in Mariner, Joanne; (Organization), Human Rights Watch (2001-04-17). No escape: male rape in U.S. prisons. Human Rights Watch. стр. 370. ISBN 978-1-56432-258-6. Приступљено 7. 6. 2010. 
  10. ^ Struckman-Johnson, Cindy; David Struckman-Johnson (2006). „A Comparison of Sexual Coercion Experiences Reported by Men and Women in Prison”. Journal of Interpersonal Violence. 21 (12): 1591—1615. ISSN 0886-2605. PMID 17065656. S2CID 27639359. doi:10.1177/0886260506294240. ; reports that "Greater percentages of men (70%) than women (29%) reported that their incident resulted in oral, vaginal, or anal sex. More men (54%) than women (28%) reported an incident that was classified as rape."
  11. ^ „Post Traumatic Stress Disorder in Rape Survivors”. The American Academy of Experts in Traumatic Stress. 1995. Приступљено 2013-04-30. 
  12. ^ „Rape victim threatened to withdraw case in UP”. Zeenews.india.com. 2011-03-19. Приступљено 2013-02-03. 
  13. ^ „Stigmatization of Rape & Honor Killings”. WISE Muslim Women. 2002-01-31. Архивирано из оригинала на датум 2012-11-08. Приступљено 2013-02-03. 
  14. ^ Harter, Pascale (2011-06-14). „BBC News - Libya rape victims 'face honour killings'. BBC News. Приступљено 2013-02-03. 
  15. ^ "The Sexual Victimization of Men in America: New Data Challenge Old Assumptions", Lara Stemple, JD, Ilan H. Meyer, PhD, "American Journal of Public Health", 2014. (Accepted on: Feb 13)
  16. ^ "Sexual assault victims in Honolulu: A statistical profile", Davidson, J., Perrone, P., Haro, F., Yanagida, E., & Choi-Misailidis, S. (2004), (A report for the Attorney General Crime Prevention and Justice Assistance Division)
  17. ^ "Sexual Victimization Among Male College Students: Assault Severity, Sexual Functioning, and Health Risk Behaviors", Jessica A. Turchik, "Psychology of Men & Masculinity", 2012, Vol. 13, No. 3, 243–255
  18. ^ "50 most disgusting responses to Toronto’s male rape victim", "Women's Post", 24.4.2014.
  19. ^ "Common Behaviors of Sexual Abuse Survivors: Male Sexual Victimization Myths & Facts", "Male Survivor" 2007, pristupljeno 26.11.2014.
  20. ^ "Working with men and boy survivors of sexual and gender-based violence in forced displacement" (priručnik), United Nations High Commissioner for Refugees, Division of International Protection, Ženeva, Švicarska, 2012, str. 10

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди