Википедија

Силфион

Силфион је биљка која се користила у античко време као зачин и у лековите сврхе. Силфион је био толико важан трговински артикал у древној северно-афричкој грчкој колонији Кирени, да је већина кованица из тог периода била украшена мотивом ове биљке. Смола добијена из биљке (ласер, ласерпицијум или ласарпицијум) била је скупоцен производ.

Сребрни новчић из Кирене, са приказом стабла силфиона

Силфион је био важна врста још у преисторији, о чему сведоче глифови Египћана и Минојаца из Кнососа који приказују биљку силфион.[1] Употреба силфиона била је раширена у већини античких медитеранских култура. Римљани су га сматрали "вредним тежине денариуса" (сребрног новца). Према легенди силфион је био дар Бога Аполона.

Тачан идентитет силфиона није јасан. Претпоставља се да је у питању ишчезла врста из рода Ферула ,[2] или можда варијетет врсте Ferula communis. Ferula tingitana је предложена као друга могућност.[3] Друга биљка, асафетида, коришћена је као јефтина замена за силфион, а била је довољно сличног квалитета, да су римљани, укључујући и географа Страбона, користили исту реч да опишу обе врсте.[4]

Идентитет и изумирање уреди

 О идентитету силфиона је било много расправа. У принципу, сматра се да је у питању ишчезла врста рода Ферула, мада су и неке савремене врсте, као што су Ferula tingitana, Ferula narthex, и Thapsia garganica  разматране као могући антички силфион.[5] К. Парејко, у расправи о могућем изумирању силфиона, долази до закључка, да "пошто не знамо о којој се врсти ради, не можемо са сигурношћу знати да ли је она ишчезла."[6]

Узрок претпостављеог изумирања силфиона није сасвим јасан. Биљка је расла дуж уског приобаља у Кирени  (данашњој Либији).[7] Већина претпоставки о разлогу њеног нестанка заснива се на наглом порасту потражње за животињама која су храњена силфионом, наводно због посебног квалитета меса. Прекомерна испаша стоке у комбинацији са прекомерним сакупљањем могла је да доведе до истребљења биљке.[8] Потражња за силфионом као контрацептивним средствм, наводно је довела до његовог нестанка у трећем или другом веку пре нове ере.[9] Клима Магреба је постајала све сушнија током миленијума, и ширење пустиње такође може бити узрок. Према једној теорији, када су римљани преузели власт од грчких колониста, услед интензивног узгоја дошло је до осиромашења земљишта, без успеха да се добије сорта жељених својстава. Теофраст је међутим, у "Историји биљака" , написао да је чудно да тип феруле, познат као "силфион" не може да се гаји.[10], али је напоменуо да постоје недоследности у информацијама које је добио о томе.[11] Плиније наводи да је последњи  примерак силфиона, који је пронађен у Кирени, дат цару Нерону "као куриозитет".

Лековита својства уреди

Биљци су приписивана различита лековита својства.[12] Сматра се да је коришћена код кашља, упале грла, грознице, лошег варења, болова, брадавица, и разних болести. Хипократ пише:[13]

Када црева штрче и нису на свом месту, изрендати најбољи и најчвршћи силфион на мале комаде и нанети као мелем.

Претпоставља се да је биљка коришћена и као контрацептив, делом на основу Плинија који је писао да се биљка може користити "за провоцирање менструалног одлива". Многе врсте из породице штитара имају естрогена својства, а неке од њих, као што је дивља шаргарепа,[14] сматрају се абортивима, (средства за прекидање трудноће). С обзиром на то, сасвим је могуће да је биљка имала фармаколошка својства због којих је употребљавана у спречавању или прекиду трудноће.

Употреба у кулинарству уреди

Силфион је коришћен у кулинарству старих Грка и Римљана, посебно у рецептима према Апициусу.

Дуго након нестанка, силфион се и даље спомиње у листама ароматичних средстава, које се преписују, све до последњег појављивања на листи зачина, које сваки Каролиншки кувар мора да има при руци -Brevis pimentorum que in domo esse debeant ("кратак списак зачина, који би требало да буде у кући") —од извесног Винидариуса, из осмог века.[15]

Веза са симболом срца уреди

 
Сребрни новчић из Кирене,са приказом плодића силфиона.

Било је неких спекулација о вези силфиона и традиционалног облика срца (♥).[16] Сребрне кованице Кирене из 6-5 века п. н. е. имају искован такав облик, често заједно са стабљиком силфиона, који вероватно представља плодиће (семена) биљке.[17]

У тадашњим делима силфион се доводи у везу са сексуалношћу и љубави. Силфион се спомиње у Паусанијевом делу Опис Грчке у причи о Диоскуру.[18] Силфион се појављује (као Ласерпициум) код Катула који пише својој вољеној иако други сматрају да се овде спомиље у смислу лека код опсесија попут "лудила" од љубави.[19]

Хералдика уреди

 
Грб са златним силфионом.
 
Силфион на грбу Италијанске колонијалне Либије.

Знак са златним силфионом, "Il silfio d’oro reciso di Cirenaica" користиле су италијанске јединице које су се бориле у Другом светском рату у Северној Африци. [20]

Модерна књижевност уреди

Узалудна потрага за  силфионом од стране римљана у време владавине цара Веспазијана је под-заплет романа "За два лава" од Линдзи Дејвис.

У ХБО серији "Рим"  Гаја набавља силфион као средство за прекидање трудноће, који тајно сипа Еирени у чај и она умире (очигледно од губитка крви) у једној епизоди.

Као средство за изазивање побачаја спомиње се и у серији Спартак.


Линкови уреди

Напомене уреди

  1. ^ Hogan, C. Michael (2007). „Knossos fieldnotes”. Modern Antiquarian. Приступљено 13. 2. 2009. 
  2. ^ J.L. Tatman, "Silphium, Silver and Strife: A History of Kyrenaika and Its Coinage" Celator 14.10 (October 2000:6–24).
  3. ^ Did the ancient Romans use a natural herb for birth control?, The Straight Dope, October 13, 2006
  4. ^ Dalby, стр. 18
  5. ^ Alfred C. Andrews, "The Silphium of the Ancients: A Lesson in Crop Control"., Isis 33.2 (June 1941:232–236).
  6. ^ Parejko, K (2003). „Pliny the Elder's Silphium: First Recorded Species Extinction”. Conservation Biology. 17: 925—927. doi:10.1046/j.1523-1739.2003.02067.x. 
  7. ^ "Off this tract is the island of Platea, which the Cyrenaeans colonized.
  8. ^ Pliny, XIX, Ch.15
  9. ^ unspecified (2001). „Herbal contraceptives and abortifacients”. Ур.: Bullough, Vern L. Encyclopedia of birth control. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. стр. 125—128. ISBN 9781576071816. 
  10. ^ Theophrastus, III.2.1, VI.3.3
  11. ^ Theophrastus, VI.3.5
  12. ^ Pliny, XXII, Ch. 49
  13. ^ Hippocrates. „On Fistulae, Section 9”. Превод: Francis Adams. 
  14. ^ Riddle 1994, стр. 58.
  15. ^ Maguelonne Toussaint-Samat, Anthea Bell, tr.
  16. ^ Favorito, E. N.; Baty, K. (фебруар 1995). „The Silphium Connection”. Celator. 9 (2): 6—8. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  17. ^ T. V. Buttrey, "The Coins and the Cult Архивирано на сајту Wayback Machine (17. фебруар 2023)", Expedition magazine vol. 34, Nos. 1–2 "Special Issue: Gifts to the Goddesses—Cyrene's Sanctuary of Demeter and Persephone", Spring–Summer 1992.
  18. ^ Pausanias, 3.16.3
  19. ^ A. C. Moorhouse, "Two Adjectives in Catullus, 7."
  20. ^ "Si distinsero i soldati del 28° Reggimento Fanteria "Pavia" il cui scudo reca nel terzo quarto una pianta di silfio d'oro reciso e sormontata da una stella d'argento"."

Литература уреди

Опширније за читање уреди

  • Buttrey, T. V. (1997). "Part I: The Coins from the Sanctuary of Demeter and Persephone". In D. White (ed.) (ур.). Extramural Sanctuary of Demeter and Persephone at Cyrene Libya, Final Reports: Vol. VI. Philadelphia. стр. 1—66. 
  • Fisher, Nick (1996). „Laser-Quests: unnoticed allusions to contraception in a poet and a princeps?”. Classics Ireland (– Scholar search)|format= захтева |url= (помоћ). 3: 73—97. JSTOR 25528292. doi:10.2307/25528292. 
  • Gemmill, Chalmers L. (July—August 1966). „Silphium”. Bulletin of the History of Medicine. 40 (4): 295—313. PMID 5912906.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ) * Helbig, M. (2012). „Physiology and morphology of silphium in Botanical Works of Theophrastus”. Scripta Classica. 9: 41—49. 
  • Koerper, Henry; A. L. Kolls (April—June 1999). „The Silphium Motif Adorning Ancient Libyan Coinage: Marketing a Medicinal Plant”. Economic Botany. 53 (2): 133—143. doi:10.1007/BF02866492.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ) * Riddle, John M. (1997). Eve's Herbs: A History of Contraception and Abortion in the West. Cambridge: Harvard University Press. стр. 44–46. ISBN 978-0-674-27024-4. 
  • Riddle, John M.; J. Worth Estes; Josiah C. Russell (March—April 1994). „Birth Control in the Ancient World”. Archaeology. 47 (2): 29—35.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ) * Tameanko, M. (април 1992). „The Silphium Plant: Wonder Drug of the Ancient World Depicted on Coins”. Celator. 6 (4): 26—28. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ) * Tatman, J. L. (октобар 2000). „Silphium, Silver and Strife: A History of Kyrenaika and Its Coinage”. Celator. 14 (10): 6—24. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ) * Wright, W. S. (фебруар 2001). „Silphium Rediscovered”. Celator. 15 (2): 23—24. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ) * William Turner, A New Herball (1551, 1562, 1568)

Спољашње везе уреди

 
Силфион на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Силфион&oldid=27674062”