Сима Аврамовић

Сима Аврамовић (Београд, 19. јул 1950) српски је правник, доктор правних наука, редовни професор и бивши декан Правног факултета у Универзитета Београду.

Сима Аврамовић
Sima-Avramovic.jpg
Сима Аврамовић у Европској комисији
(12. јун 2012)
Датум рођења(1950-07-19)19. јул 1950.(70 год.)
Место рођењаБеоград
 ФНР Југославија
ПребивалиштеБеоград
Држављанство Србија
Религијаправославни хришћанин
ШколаУниверзитет у Београду
УченициНикола Селаковић[1]

БиографијаУреди

Порекло и породицаУреди

Сима Аврамовић је рођен 19. јула 1950. године у Београду. Као јединац је живео са родитељима у кући у Кнез Михаиловој улици. Отац Драгутин се родио у Врању и у Београд дошао пре Другог светског рата, а касније завршио студије економије на Универзитету у Лајпцигу и радио у Министарству финансија. Мајка Будимка је била домаћица, пореклом из Војводине.[2] Његови родитељи нису били чланови Савеза комуниста Југославије.

У њиховом стану у Кнез Михаиловој улици, сниман је филм "Велики и мали" југословенског редитеља Владимира Погачића, 1956. године. Аврамовић је тада упознао глумца Љубомира Љубу Тадића, са којим се дружио до његове смрти и који је био његов стални гост на предавањима из Реторике на Правном факултету Универзитета у Београду.[2]

Академска каријераУреди

Најпре је завршио Класичну гимназију која се налазила у згради Треће београдске гимназије (тада Осме београдске гимназије).

 
Сима Аврамовић

Правни факултет Универзитета у Београду је уписао 1969. године и дипломирао у јуну 1973. године са просечном оценом 9,92. Одмах је постао стручни сарадник на предметима Општа историја државе и права и Римско право. Асистент-приправник је постао 1975. године. Магистарски рад Рано грчко право и Гортински законик је са одликом одбранио 1977. године.

Асистент је постао 1979. године. Докторирао је 1981. године са дисертацијом Еволуција слободе тестирања у античком грчком праву. Наредне године је изабран за доцента. Ванредни професор је постао 1988. године, а у звање редовног професора је изабран 1992. године.

Професор Аврамовић користи седам језика, укључујући енглески, немачки, грчки, француски, италијански, руски и српски, а зна и латински и старогрчки. Објавио је преко сто књига и чланака, а најзначајније књиге су Rhetorike techne – вештина беседништва и јавни наступ (Београд 2008), Исејево судско беседништво и атинско право (Београд 1988), Ars rhetorica – вештина беседништва (2002) и Упоредна правна традиција (Београд 2006).

Председник је Статутарне комисије Универзитета у Београду, оснивач првог факултетског билтена Acta Diurna, председник Фондације Алан Вотсон, председник Клуба пријатеља римског права и антике Forum Romanum, главни уредник Анала Правног факултета у Београду, програмски директор центра за беседништво Institutio oratoria и организатор националног такмичења у беседништву.

Усавршавао се у оквиру Фулбрајтовог програма на Универзитету у Мериленду, као и у Атини у оквиру Onassis Public Benefit Foundation. Године 1990. добио је награду Premio Romanistico Internationale Gerard Boulvert за књигу Исејево судско беседништво и атинско право, која је објављена и на италијанском језику.

Политичка делатностУреди

Иако се дуго није ангажовао у страначкој политици, Аврамовић је више пута поменут у публикацијама Хелсиншког одбора за људска права Соње Бисерко, где је Правни факултет Универзитета у Београду означен као "најзначајније академско упориште српског националистичког пројекта".[3]

Сима Аврамовић је више пута отворено подржао председника Српске напредне странке и председника Србије Александра Вучића.[4][5][6][7]

Године 2018. професор Аврамовић је учествовао у предизборној кампањи Српске напредне странке за на локалним изборима за Скупштину града Београда.[8] Постао је одборник и на првој седници Скупштине града поднео оставку.

Професор Аврамовић је председник Комисије за одликовања председника Републике Србије.

РеференцеУреди

  1. ^ „Сима Аврамовић: Дијалог о Косову критикују најдеснији и најевропскији део Србије - Вучић је увек био упадљива појава широког образовања, вредан и успешан”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 2019-10-10. »Из моје школе су изашли и Никола Селаковић и Марко Ђурић, који су као студенти били победници на такмичењу у беседништву и још тада показивали колико су храбри, мудри, колико имају квалитета, и беседничког и људског.« 
  2. 2,0 2,1 „Мој Београд_ Сима Аврамовић”. Студио Б. 16. септембар 2016. 
  3. ^ Самоизолација: реалност и циљ (PDF). Београд: Хелсиншки одбор за људска права. 2008. стр. 66—81. ISBN 978-86-7208-146-6. 
  4. ^ Kosanović, M. „Dekan me je vodao kao mečku po fakultetu”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2019-08-13. 
  5. ^ „UZ VUČIĆA JER GA ZNA OD STUDENTSKIH DANA: Avramović i Nakarada podržali listu SNS”. espreso.rs (на језику: српски). Приступљено 2019-10-10. 
  6. ^ „Potpisi podrške listi "Aleksandar Vučić – zato što volimo Beograd". Radio Televizija Srbije. Приступљено 2019-10-10. 
  7. ^ „Ko su intelektualci koji su podržali Vučića”. Nedeljnik. Приступљено 2019-10-10. 
  8. ^ „Ovo je spisak svih 110 kandidata liste "Aleksandar Vučić - Zato što volimo Beograd!" (FOTO) (VIDEO)”. www.telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2019-08-13. 

Спољашње везеУреди