За другу употребу, погледајте страницу Сима Катић (грађевински инжењер).

Сима Катић - Прекодринац (1783-1833)[1] је био српски војвода и учесник Српске револуције.

Учествовао је у Боју на Равњу у августу 1813. године у оквиру Првог српског устанка. Када је угушен устанак, Сима Катић је са многим другим војводама побегао у Аустрију да би избегао одмазду Османлија. Вратио се у Србију када је отпочео Други српски устанак 1815. године.

Црква у ГлоговцуУреди

Када је Карађорђе после Мишарске битке 1806. зашао у Мачву, нашао је свега три цркве: цркву у Црној Бари, цркву између Белотића и Метковића и цркву у Глушцима. Свакој од њих поклонио је по звоно.

После ослобођења 1815. године народ је довукао грађу да начини нову цркву. Међутим, спречио га је у томе Мачванин буљубаша Сима Катић, који је своје седиште имао у Глоговцу па је желео да цркву ту и премести.[2] Цркви су припадала села:

  • Црна Бара,
  • Салаш Црнобарски,
  • Глоговац,
  • Баново Поље,
  • Клење, и
  • Бадовинци.

Ниједно од набројаних села није хтело да пристане да се црква премести у Глоговац. Катић обећа Бадовинчанима да ће им озидати цркву у њиховом селу ако му за ноћ превуку грађу намењену цркви до његовог чардака у Глоговцу. Бадовинчани то учине и тако је Црна Бара остала без своје цркве.

Црквено звоно и двери са црнобарске цркве Катић је поклонио Бадовинчанима као награду што су га послушали и пренели грађу у Глоговац. Звоно је доцније пало са звоника бадовиначке цркве и разбило се. Кнез Александар Карађорђевић наредио је да се разбијено звоно прелије, што је и учињено у Крагујевцу 1848. и враћено је цркви. После аустроугарске окупације Србије њихове власти су наредиле да се покупе сва звона и тада му се губи сваки траг. Двери су и данас на бадовиначкој цркви и на њима стоји уклесана 1741. година.

РеференцеУреди

  1. ^ Милић Милићевић: „Катић, Сима Прекодринац”, страна 902, Српски биографски речник, том 4, Нови Сад, 2009. године
  2. ^ Милошевић, Зоран. „СВЕТИ ЂОРЂЕ У ХАЈДУК СТАНКОВОМ СЕЛУ”.