Симеон Балтић (Земун, 1729Гомирје, после 1780) био је српски монах и сликар.

Симеон Балтић
Лични подаци
Датум рођења(1729-00-00)1729.
Место рођењаЗемун, Аустријско царство
Датум смртипосле 1780.(1780-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (50/51 год.)
Место смртиГомирје, Аустријско царство
Уметнички рад
ПољеСликарство, Црквено сликарство

Биографија

уреди

Симеон Балтић је као хоповски монах побегао 1756. са јеромонахом Павлом Михајловићем и ђаконом Григоријем побегао у Кијев да учи сликарство.[1]

Тамо је срео Теофила Алексића, игумана манастира Гомирје, који га је, као искусног мајстора, позвао да пође с њим у Гомирје и отвори сликарску радионицу. Дошавши у Гомирје, насликао је око 1764. са сарадницима иконостас и низ целивајућих икона за манастирску цркву. Радио је с ученицима за многе српске цркве у Горском Котару, Лици и Кордуну, те се њихови многобројни иконописни радови из Плашког, Залужнице, Шкара, Швице, Старог Села, Брлога и Прокике убрајају у дела Гомирске школе.[2] 1763. се као Балтићеви ученици помињу Лука Никшић, Јован Грбић и Ђорђе Мишљеновић.[1]

Последњи Балтићеви радови су четири иконе сликане 1780. за српску цркву у Перјасици. Традиционалним обрасцима његово иконописање знатно се разликује од тада савремених барокних схватања, а композиције и појединачни ликови су мирни и статични, без барокне узнемирености и патетике. Утицаји нових уметничких настојања огледају се у извесној пластичности облика у приказивању густих набора одеће и њихових украса, те у покушају перспективног сликања простора. Општа је оцена да је његово сликарство у духу руско-византијске, кијевопечерске школе, чији је био ђак.[2]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Пилиповић, Радован (30. март 2012). „Манастир Гомирје – скица за монографију” (PDF). Гласник Удружења архивских радника Републике Српске: 109—130. 
  2. ^ а б Микић, Олга (2024). „БАЛТИЋ, Симеон”. Српска енциклопедија. 

Литература

уреди
  • И. Бах, „Прилози повијести српског сликарства у Хрватској од краја XVII до краја XVIII столећа", ХЗ, 1949, II, 1–4;
  • „Гомирска сликарска школа у II половини XVIII вијека", у: Календар „Просвјета", Зг 1950;
  • Д. Кашић, Српски манастири у Хрватској и Славонији, Бг 1971;
  • Д. Медаковић, Путеви српског барока, Бг 1971;
  • В. Борчић, Збирка икона Одјела Срба у Хрватској Повјесног музеја Хрватске, Зг 1974;
  • М. Тимотијевић, Српско барокно сликарство, Н. Сад 1996.