Симеун Грозданић

Др Симеун Симо Грозданић (Швица код Оточца, 15. фебруар 1896Београд, 21. јул 1972) био је српски зоолог, универзитетски професор, директор Карловачке гимназије и декан Природно-математичког факултета у Београду.

Симеун Грозданић
Датум рођења(1896-02-15)15. фебруар 1896.
Место рођењаШвица код Оточца
 Аустроугарска
Датум смрти21. јул 1972.(1972-07-21) (76 год.)
Место смртиБеоград
 СФРЈ

БиографијаУреди

Детињство и младостУреди

Отац Станко био је шумар, а мајка Анка домаћица. Основну школу завршио је у родном месту, а три разреда више грађанске школе у Оточцу. Гимназију је похађао у Сремским Карловцима (од 1909) и Сењу, где је завршио пети, шести и вероватно седми разред.[1]

Први светски ратУреди

Пошто је избио Први светски рат мобилисан је у аустроугарску војску, и на јесен 1915. послат на Источни фронт у Галицију. Дезертирао је и пребегао на руску страну. Средином пролећа 1916. нашао се у Одеси, где је приступио Првој српској добровољачкој дивизији. Пошто је корпус пребачен на фронт у Добруџи (између Бугарске и Румуније) Грозданић је рањен у војним операцијама које су уследиле. Децембра 1916. додељен му је чин потпоручника, водника у 3. чети 3. батаљона 3. пешадијског пука. Са јединицом је почетком 1918. пребачен на Солунски фронт.[2] Осми разред гимназије завршио је у Волосу, у Грчкој (1918).[1]

Међуратни периодУреди

Након демобилизације уписује студије природних наука у Загребу. На Београдски универзитет прешао је 1919, да би 1922. дипломирао. Одмах се запослио као асистент у Зоолошком заводу у Београду, али је убрзо прешао у Карловачку гимназију за професора биологије. Посветио се пчеларству, уредио је школски пчелињак, основао Ђачко друштво пријатеља природних наука, покренуо стварање Југословенског пчеларског друштва (1929) и хонорарно предавао пчеларство у Карловачкој богословији. Докторирао је у Београду 1931. са дисертацијом Понашање радилица домаће пчеле.[3] У Новом Саду је 1937. учествовао у оснивању пчеларског друштва „Војводина”, и био је први уредник његовог гласила Војвођански пчелар (1938-1941).[4]Школске 1939/40. био је директор Женске учитељске школе у Новом Саду, а потом је исту функцију обављао у Карловачкој гимназији.[1]

Други светски ратУреди

По агресији Немачке на Краљевину Југославију, и распада државе који је уследио Грозданић се обрео у Независној држави Хрватској, пошто је Срем постао део НДХ. Усташе су га уклониле са функције директора гимназије, да би 1942. био заточен у логору у Сремској Митровици због сарадње са покретом отпора. Успева да побегне и прелази у Србију под немачком окупацијом. Борави у Београду, Врњачкој Бањи и Аранђеловцу. Поново је ухапшен 1943. због сарадње са партизанима. Затворен је у Крагујевцу, пребачен у логор на Бањици, и на крају упућен на принудни рад у Немачку. Поново успева да побегне и придружује се партизанима у Словенији.[1]

Период након Другог светског ратаУреди

Године 1945. постављен је за директора Воћарско-пчеларске станице у Новом Врбасу. За ванредног професора зоологије на Филозофском факултету у Београду изабран је 1946. године. На Природно-математичком факултету у Београду био је редовни професор (1956-1964)[1] и ректор (1956-1958).[5]

Пензионисан је 1964. године.[1]

СмртУреди

Погинуо је у саобраћајној несрећи. Са супругом Јеленом (рођ. Живановић) имао је сина Станка, правника, и ћерку Владиславу, фармацеута.[1]

Научни радУреди

Радове је објављивао у хрватском природнословном часопису Природа (1926-1947), Културно-привредном прегледу (1941), Зборнику Матице српске за природне науке (1959, 1961, 1963), Гласнику Природњачког музеја (1965-1973)[6], Летопису Матице српске и Пчелару. Проучавао је животиње у природним условима, примењујући тако еколошки метод у зоопсихологији. Значајан допринос дао је и дарвинизму.[1]

БиблиографијаУреди

  • Из живота пчела (Сремски Карловци, 1930)
  • Понашање радилица домаће пчеле (Apis Mellifica) према изворима хране (Сремски Карловци, 1931)
  • Основи практичног пчеларства (Нови Сад, 1935)
  • Пчелиња паша (Сремски Карловци, 1938)
  • Планинарство и живи свет Фрушке горе (Нови Сад, 1941)
  • Наше пчеларство (Београд, 1947)
  • Проблеми дарвинизма (Београд, 1952)
  • Борба и узајамна помоћ у биљном и животињском свету: критика малтузијанства (Београд, 1954)
  • Заштита природних реткости наше земље (Београд, 1954)
  • Из птичјег света Делиблатског песка (Београд, 1955)
  • Друштвени живот животиња (Београд, 1957)
  • Двоматични систем пчеларења (Београд, 1962)
  • Нова посматрања на неким врстама рода Halictus (Hymenoptera) прилог познавању филогенетског постанка пчелиње породице (Београд, 1966)
  • Филогенетски постанак пчелиње породице (Београд, 1971)

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж Српски биографски речник књига 2, В-Г. Нови Сад: Матица српска. 2006. стр. 818—819. 
  2. ^ Узелац, Душан (2008). Срби Лике као добровољци у Првом светском рату: солунски добровољци. Београд: Беокњига. стр. 182. 
  3. ^ „Доктори наука на Филозофском факултету Универзитета у Београду”. arhiva.unilib.rs. 
  4. ^ „Војвођански пчелар: орган Централног пчеларског друштва "Војводина". plus.sr.cobiss.net. 
  5. ^ Сто година Филозофског факултета. Београд. 1963. стр. 866. 
  6. ^ „RADOVI ŠTAMPANI U GLASNIKU PRIRODNJAČKOG MUZEJA, SERIJA B”. www.nhmbeo.rs. Архивирано из оригинала на датум 19. 04. 2017.  Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)

Спољашње везеУреди