Отворите главни мени

Симонија је израз који означава куповање дужности у некој служби (пре свега црквеној) за новац.

ЕтимологијаУреди

Назив „симонија“ долази од имена новозаветног лика Симона Врача, који је од апостола тражио да му дају своје моћи, за које је био спреман и платити (Дела а. 8,18-19).

ИсторијаУреди

Појава симоније посебно је била раширена у средњем веку на Западу, где су се световни владари и властелини према црквеним службама односили као према управним положајима под њиховом влашћу, један о примера такве злоупотребе је и Александар VI. Такве су поступке у Католичкој цркви осудиле многе папе, међу којима су се истакли Гргур Велики у 6. веку и Иноћентије XI у 16. веку.

Ипак, симонија је нанела велике штете Католичкој цркви а снажно ју је критиковао Мартин Лутер у својих 95 теза из 1517. године. Данас је све што би се могло повезати са симонијом, као што је продавање црквених служби, благослова и сл. најстроже забрањено канонима цркве.