Сингел
Сингел, синкел, синђел (грч. Συνκέλλος; лат. concellaneus — сакелејник[1]) био је црквени чин који су носиле особе које живе у истој келији са патријархом или епископом. Управљали су многим црквеним пословима уместо патријарха и били су непосредни сведоци патријарховог живота пошто су се стално налазили поред њега.[1]
Сингели су постојали како у источном хришћанству где је ова дужност уведена Четвртим васељенским сабором, тако и у западном хришћанству.[2]
Познато је да је Свети Григорије Велики (590—604) удаљио све мирјане из своје палате, а на њихово место поставио свештенство и монахе. У Шпанији је исто правило уведено након једног од сабора у Толеду.[2]
На истоку је патријарх имао групу сингела којима је управљао главни сингел — протосингел. Протосингел је пратио патријарха на свим саборима. За сингеле су обично бирани образованији монаси који су могли да помогну архијереју у вршењу дужности. У Грчкој је овај чин био посебно развијен.[2] Патријарси су често били окружени великом групом сингела. У Цариградској патријаршији протосингел је имао велики углед и након смрти патријарха често је постајао његов наследник на патријаршијском престолу.[2][1]
Данас чин синђела и протосинђела постоји у Српској, Бугарској и Грчкој православној цркви.[3]
Види још уреди
Извори уреди
- ^ а б в Јустин Поповић. „Житија светих 27. децембар”. svetosavlje.org. Архивирано из оригинала 10. 02. 2014. г. Приступљено 17. 2. 2014.
- ^ а б в г „Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона“, одредница „Синкелл “ (Николай Иванович Барсов. „Синкелл”. Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона. Приступљено 17. 2. 2014.)
- ^ „Сингел“ на сајту drevo-info.ru