Синдром
Синдром, етимолошки од Грчке речи (грч. συνδρομή - успети заједно), (лат. syndroma), је у клиничкој медицини, психијатрији и клиничкој психологији, скуп међусобно повезаних симптома који чине једну кохерентну нозолошку целину (нпр. анксиозно-депресивни синдром, параноидни синдром, Корсаковљев синдром). У психологији личности и социјалној психологији, синдром означава склоп емпиријски и смисаоно повезаних црта личности које се јављају заједно у некој личности и образују одређену релативно чврсту структуру.
Синдром у медицини обично чини најмање три симтома, међусобно повезаних који се увек јављају заједно (тзв. клинички тријас симптома), али их може бити и више.[1]
Садржај
Примери означавања синдромаУреди
Честа је појава, у медицинској пракси, да се поједини синдроми означавају према ауторима који су их открили (описали), али и према факторима који су их изазвали, најчешћој локализацији итд. Ево најчешћих примера додељивања назива синдрому;
- према презимену или имену аутора: Даунов синдром, Корсаковљев синдром, Паркинсонов синдром, Скуминљев синдром
- према узроку: Краш синдром, Синдром апстиненције
- према патогенетском фактору: компресивни синдром, думпинг синдром
- према доминатном симптому: синдром страха, Хемолитички уремијски синдром
- према типичној анатомској локализацији: цервикални (вратни) синдром,
- према патоанатомском налазу: синдром склерозе мозга
Галерија синдромаУреди
Дете са Дауновим синдромом
Схема ауторецесивног наслеђивања у Блумовом синдрому
РеференцеУреди
- ^ Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 1990.
ЛитератураУреди
- Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.