Синкопа (енг. syncopation, фр. syncope)[1] је метричко-ритмичка фигура која настаје спојем ненаглашеног и наглашеног тактовог дела. Нагласак се преноси на лак тактов део, тј. на почетак синкопе. Због нарушеног нормалног распореда нагласака у такту, синкопа у музици исказује душевни немир.[2]

Изглед синкопа насталих спојем четвртинских, осминских и шеснаестинских нотних вредности у непрекидну ноту. Знак за нагласак, акцент = >.

Синкопа[3] је увек наглашена. Највише се употребљава у џез-музици, у којој су честе појаве низа синкопа.

Правилна и неправилна синкопа уреди

Састав вредности нота одређује да ли је синкопа: 1. правилна или 2. неправилна.

1. Правилна синкопа
 
Правилна синкопа настаје од нота једнаких трајања.
2. Неправилна синкопа
 
Неправилна синкопа настаје од нота различитих трајања.

Приказ настанка синкопе између два такта уреди

У дводелном и троделном такту (2/4, 3/4, 3/8) наглашена је прва јединица бројања, а у четвороделном (4/4, 4/8...) наглашене су прва и трећа. Остале су ненаглашене.

уместо: добија се:
 
Ако се веже наглашена нота d у другом такту са истоименом претходном,
 
нагласак прелази на ту, првобитно ненаглашену ноту d у првом такту.
то звучи:

Приказ настанка синкопе у границама такта уреди

Исто се дешава и код краћих нотних вредности.

уместо: настаје:
 
Ако се веже наглашена нота d у другом тактовом делу са истоименом претходном,
 
нагласак прелази на ту, првобитно ненаглашену ноту d у првом тактовом делу.
то звучи:
што се пише и овако:
 
Други пример изнад може се и овако написати.
то звучи:

Референце уреди

Види још уреди