Синхалешки језик

језик Синхала људи са Шри Ланке

Синхалешки језик (සිංහල), познат и као синхалски језик или синхалески језик, индоаријски је језик којим превасходно говоре Синхалези у Шри Ланки. Са око 16 милиона људи, чине највећи етничку групу на острву.[3] Синхалешким као матерњим језиком говоре и друге етничке групе у Шри Ланки — око 4 милиона људи.[4] Написан је синхалешким писмом, једним од брахмичких писама. Писмо потиче од древног индијског браманског писма.[5]

синхалешки језик
синхалски, синхалески
සිංහල
Siṁhala
සිංහල in Noto Serif Sinhala Black.svg
Говори се уШри Ланка
Етничка припадностСинхалези
Број говорника
17,00 милиона (2012)[1]
3 милиона секундарних (2012)[1]
индоевропски
Ранији облици
елу
  • синхалешки језик
Дијалекти
веда (можда креолски)
Званични статус
Службени језик у
 Шри Ланка
Језички кодови
ISO 639-1si
ISO 639-2sin
ISO 639-3sin
Глотологsinh1246[2]
Лингосфера59-ABB-a

Синхалешки је један од службених и националних језика истоимене острвске државе. С језиком пали, играо је важну улогу у развоју будистичке литературе Тераваде.

Најстарији пронађени натписи на овом језику сежу у период између другог и трећег века пре нове ере (по доласку будизма у Шри Ланку),[6][7] а најстарија књижевна дела датирају из 9. века. Најближи сродник синхалешког је малдивски језик. Језик има два варијетета — писмени и говорни и представља сјајан пример диглосије, језичког феномена.[8][9]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Sinhala”. Ethnologue. Приступљено 6. 4. 2017. 
  2. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Sinhala”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  3. ^ „Census of Population and Housing 2011”. www.statistics.gov.lk. Приступљено 6. 4. 2017. 
  4. ^ „Census of Population and Housing 2001” (PDF). Statistics.gov.lk. Приступљено 16. 11. 2013. 
  5. ^ Jayarajan, Paul M. (1. 1. 1976). History of the Evolution of the Sinhala Alphabet (на језику: енглески). Colombo Apothecaries' Company, Limited. 
  6. ^ Danesh Jain, George Cardona. Indo-Aryan Languages. Routledge. стр. 847. 
  7. ^ „Introduction ~ හැඳින්වීම - Wikibooks, open books for an open world”. en.wikibooks.org (на језику: енглески). Приступљено 6. 4. 2017. 
  8. ^ Paolillo, John C. (1997). „Sinhala Diglossia: Discrete or Continuous Variation?”. Language in Society. 26 (2): 269—296. ISSN 0047-4045. JSTOR 4168764. doi:10.1017/S0047404500020935. 
  9. ^ Gair, James W. (1968). „Sinhalese Diglossia”. Anthropological Linguistics. 10 (8): 1—15. ISSN 0003-5483. JSTOR 30029181. 

БиблиографијаУреди

  • Gair, James: Sinhala and Other South Asian Languages, New York 1998.
  • Indrapala, Karthigesu (2007). The evolution of an ethnic identity: The Tamils in Sri Lanka C. 300 BCE to C. 1200 CE. Colombo: Vijitha Yapa. ISBN 978-955-1266-72-1. 
  • Perera, H.S.; Jones, D. (1919). A colloquial Sinhalese reader in phonetic transcription. Manchester: Longmans, Green & Co. 
  • Van Driem, George (15. 1. 2002). Languages of the Himalayas: An Ethnolinguistic Handbook of the Greater Himalayan Region. Brill Academic Publishers. ISBN 978-90-04-10390-0. 

Додатна литератураУреди

  • Clough, B. (1997). Sinhala English Dictionary (2. изд.). New Delhi: Asian Educational Services. 
  • Gair, James; Paolillo, John C. (1997). Sinhala. Newcastle: München. 
  • Gair, James (1998). Studies in South Asian Linguistics. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-509521-0. 
  • Geiger, Wilhelm (1938). A Grammar of the Sinhalese Language. Colombo. 
  • Karunatillake, W.S. (1992). An Introduction to Spoken Sinhala. Colombo.  [several new editions].
  • Zubair, Cala Ann (2015). „Sexual violence and the creation of an empowered female voice”. Gender and Language. 9 (2): 279—317. doi:10.1558/genl.v9i2.17909.  (Article on the use of slang amongst Sinhalese Raggers.)

Спољашње везеУреди