Синхротронско зрачење

Синхротронско зрачење је електромагнетско зрачење које емитују наелектрисане елементарне честице (најчешће електрони) док се крећу у магнетном пољу релативистичким брзинама реда величине брзине светлости.

Маглина Рак: плавичасти део представља синхротронско зрачење.

Синхротронско зрачење је снажно поларизовано зрачење. Велики део електромагнетног зрачења које потиче из пулсара, радио-галаксија или из маглине Рак спада у синхротронско зрачење.[1]

Са порастом енергије честице смањује се њена таласна дужина зрачења.

СинхротронУреди

Синхротрон је акцелератор честица код којег се наелектрисане честице крећу по кружној путањи у хомогеном магнетном пољу. Брзине таквих честица су константне.

Једначине кретања честице у синхротрону су:

 
 

За ултрарелативистичке честице, односно честице које се крећу врло великим брзинама блиским брзини светлости, губици енергије су врло велики, јер су пропорционални четвртом степену енергије честица. Да би брзина честице у синхротрону била одржана, ови губици се морају стално надокнађивати, те је за рад синхротрона потребно обезбедити огромне количине енергије.[2]

РеференцеУреди

  1. ^ Patrick Moore, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (на језику: (језик: енглески)). Philip's. стр. 399. ISBN 0–540–07863–8. 
  2. ^ Зрачење, Синхротронско зрачење, pp. 185–186, "Електродинамика", Воја Радовановић, 2014, Физички факултет Универзитета у Београду

ЛитератураУреди

ИзвориУреди

ЛитератураУреди