Сирач
Сирач је насељено место и седиште општине у западној Славонији, Бјеловарско-билогорска жупанија, Република Хрватска.
| Сирач | |
|---|---|
.JPG) | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Бјеловарско-билогорска |
| Општина | Сирач |
| Становништво | |
| — 2011. |  1.416 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45°31′39″ СГШ; 17°15′05″ ИГД / 45.52749° СГШ; 17.25139° ИГДКоординате: 45°31′39″ СГШ; 17°15′05″ ИГД / 45.52749° СГШ; 17.25139° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 173 м |
  Сирач Сирач на мапи Хрватске | |
 Сирач Сирач на мапи Бјеловарско-билогорске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 43541 Сирач |
| Позивни број | +385 43 |
ИсторијаУреди
Сирач је био спахилук у 17. веку. Аустријски цар Леополд I га 19. јула 1696. године уступа Патријарху Арсенију III Чарнојевићу и његовим будућим наследницима на трону српске православне цркве.[1] Радило се о граду и тврђави, селима (14), засеоцима и пустарама припадајућим. У месту је била подигнута црква, у делимично руинираном стању 1930-их, јер преостали Срби нису имали новца за радове.[2]
До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу бивше велике општине Дарувар.
СтановништвоУреди
На попису становништва 2011. године, општина Сирач је имала 2.218 становника, од чега у самом Сирачу 1.416.[3]
Попис 1991.Уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Сирач је имало 1.747 становника, следећег националног састава:
РеференцеУреди
- ^ "Гласник Друштва српске словесности", Београд 1875.
- ^ "Политика", 21. нов. 1936 (горе десно)
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 24. 11. 2015.
Спољашње везеУреди
| Сирач на Викимедијиној остави. |
 | Овај чланак везан за општине у Бјеловарско-билогорској жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |