Сиријци
Сиријци су термин који се користи да означи општу популацију Сирије. Укупна популација - око 50 милиона људи [1].
| |||||||||||||||||
| Укупна популација | |||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| око 50 милиона 2010. | |||||||||||||||||
| Језици | |||||||||||||||||
| сиријски, арапски, турски, арамејски | |||||||||||||||||
| Религија | |||||||||||||||||
| православље - Сиријска оријентално-православна црква, ислам | |||||||||||||||||
| Сродне етничке групе | |||||||||||||||||
|
| |||||||||||||||||
Већина Сиријаца (око 90%) су муслимани. Такође живе и на територији Кувајта и Немачке, Северне и Јужне Америке, Африке и Аустралије. Говоре претежно посебним дијалектом арапског језика. Интензивна арабизација је наступила након уласка Сирије у састав Арапског калифата у 7. веку. До тада се у Сирији говорило сиријским језиком, настао из арамејског језика. Данас се он може срести у области Каламун, западно од Дамаска.
Највећи део сиријске популације од око 90% су муслимани, од чега су око 80% су сунити, а остатак - шити, преосталих 10% становништва Сирије су хришћани. Међу хришћанима су присутни маронити, оријентално-православни, јакобити, гркокатолици, несторијанци и протестанти.
Племенска подела уреди
Сиријци су још увек очували племенске поделе. Највећи племена су Руал, Шамар, Акеидат, Валад Али Бани Калед мавдли, хадедин, Фадл, итд [2]. На истоку Сирије углавном живе бедуини, овај регион се зове "земља бедуина", где и данас важи бедуинско обичајно право.
Историја уреди
Све до 1918. године Сирија је била под отоманским ропством. [3], а затим постала француска колонија. Као резултат тих догађаја у Сирији, дошло је до бројних побуна и формирања ослободилачких покрета, што је све прерасла у народни устана 1925. - 1927. године.
1943. године Сирија је добила самосталност и постала независна. Током овог периода становништво земље је развило националну свест [4].
Економија уреди
Једна од главних активности Сиријаца је пољопривреда, они су ангажовани у индустрији, трговини, пољопривреди и занатству. Развој традиционалних заната: ткање, столарија, ковачки и израда накита. Производња разних индустријских култура, житарице, махунарке, поврће, лубенице. Велики број сиријаца ангажован је у сточарству, углавном су то номади на југу земље.[5]
Извори уреди
- ^ „Оценка Департамента народонаселения ООН, на 2010 год.”. Архивирано из оригинала 21. 04. 2020. г. Приступљено 23. 08. 2015.
- ^ Родионов М. А. Сирийцы // Народы и религии мира / Глав. ред. В. А. Тишков. М.: Большая Российская Энциклопедия, 1999. с 315
- ^ Шумов С. Сирия : История, народ, культура/ Андреев А. Р. , Шумов С. А. — Киев : Евролинц, 2003.23-50с.
- ^ Майбаум Х. Сирия — перекресток путей народов : путешествие в историю и современность / Майбаум Ханс ; Ханс Майбаум; [сокр. пер. с нем. Т. С. Райской; отв. ред. Г. М. Бауэр и Р. Г. Ланда; авт. послесл. и примеч. Р. Г. Ланда] ; АН СССР, Ин-т востоковедения. — М. : Наука, 1982. С. 56
- ^ Шумов С. Сирия : История, народ, культура/ Андреев А. Р. , Шумов С. А. — Киев : Евролинц, 2003.100-224с.
