Википедија

Сијалографија

Сијалографија (ткђ. сиалографија; енгл. sialography) једна је од метода у рендгенологији којом се уз примену контрастног средства визуализује интра и екстра гландуларни изводни каналикуларни систем пљувачне жлезде. Сијалографија се примењује у дијагностици обољења великих пљувачих жлезда (најчешће заушних или паротидних, ређе подвиличних или субмандибуларних).[1][2]

Сијалографија
Сијалограм болесника са
Шегреновим синдромом
MeSHD012796
MedlinePlus003812

Морфолошке промене у каналикуларном систему пљувачне жлезде приказане овом методом служе као полазни основ за дијагностичку интерпретацију патолошких процеса у паренхиму испитиване жлезде.[3]

Начин извођења уреди

Процедура се изводи уз помоћ полиетиленске каниле или флексибилног катетера, промера 1—2 cm који се пласира у главни изводни канал жлезде. Потом се кроз катетер убризга водени или уљани раствор јодног контраста (око 1—2 ccm у паротидни и 1—1,3 ccm у субмандибуларну жлезду). По завршеном убризгавању контраста и подвезивању изводног канала, врши се рендгенско снимање жлезде, из антеропостериорног и из латералног правца.[4]

Сијалограм (визуелни приказ) нормалне паротидне пљувачне жлезде својим изгледом подсећа а на разгранато дрво. Стаблу дрвета одговара главни изводни канал, а гранама и гранчицама екстра и интрагландуларни каналикуларни систем жлезде. Сијалограм субмандибуларних жлезда такође показује арборизацију која је нешто мање изражена него у паротидној жлезди.

Индикације уреди

Сијалографија се може користити за дијагностику:[5]

  • сијалолитијазе,
  • хроничних запаљења пљувачних жлезда,
  • сијалоаденозе,
  • последица трауме (саливарне фистуле, посттрауматске стенозе),
  • циста пљувачних жлезда,
  • тумора пљувачних жлезда.[6]
  • као метода за потврђивање Шегреновог синдрома

Контраиндикације уреди

У контраиндикације за сијалографију спадају:

  • акутни сијалоаденитис због могућности егзацербације запаљења,
  • преосетљивост на јодни контраст.[7]

Компликације уреди

Могућност нежељених последица и компликација код ове дијагностиеке методе јако је мала.

  • Непажљивом манипулацијом може настати траума дуктуса (канала) или се јавити јака бол приликом канилисања или код пликације веће количине контрастного средства.
  • Након снимња може настати егзацербација (погоршање) хроничног запаљењског процеса.
  • Изузетно ретко може се јавити и алергијска реакција на примењено контрастно средство.[8][9]

Извори уреди

  1. ^ ILGIT ET, CIZMELI MO, ISIK S, AVAC M, ALTIN M, KOKER E. Digital subtraction sialography: techniqe, advantages and results in 107 cases. European J of Radiology 1992; 15: 244—7.
  2. ^ BOHNDORF K, LONNECKEN I, ZANELLE F, LANFERMAN L. Der Wert von Sonographie und Sialographie in der Diagnostic von Speicheldrusenerkrankungen. Fortschr Röntgenstr 1987; 147: 288-93.
  3. ^ BORKOVIĆ Z, KATIĆ B, OŽEGOVIĆ I. Digital Subtraction sailography, Radiol Iugosl 1991; 25: 1-3.
  4. ^ Borković Z, Katić B, Ožegović I. Digital Subtraction sailography, Radiol Iugosl 1991; 25: 1—3.
  5. ^ ZIEGLER L, HART H, KUFFER G, HAHN D. Digital sialogreaphy. Digitale Bilddiagnostik 1990; 10: 106—10.
  6. ^ Hupp JR, Ellis E, Tucker MR (2008). Contemporary oral and maxillofacial surgery (5th ed.). St. Louis, Mo.: Mosby Elsevier. pp. 402–405. ISBN 9780323049030.
  7. ^ Mc GAHAN PJ, WALTER PJ, BERNSTEIN L. Evaluation of the Parotid Gland Comparison of Sailography, Non-contrast Computed Tomography and CT sialography. Radiology 1984; 152: 453—8.
  8. ^ ILGIT ET, CIZMELI MO, ISIK S, AVAC M, ALTIN M,KOKER E. Digital subtraction sialography: techniqe, advantages and results in 107 cases. European J of Radiology 1992; 15: 244-7.
  9. ^ LIGHTFOOTE JB, FRIEDENBERG RM, SMOLIN MF. Digital subtraction ductography. AJR 1985; 144: 635-8.

Литература уреди

  • EYJOLFSSON O, NORDSHUS T, DAHL T. Sialography and CT-sialography in the diagnosis of parotid masses. Acta Radiol 1984; 25: 361-364.
  • HEVERHAGEN JT, KALINOVSKI M, REHBERG E, KLOSE KJ, WAGNER HJ. Prospective comparison of magnetic rasonanc sialography and digital subtraction sialography. Journal of Magnetic Resonance Imaging 2000; 11: 518-524.
  • LANDWEHR P, HOHMANN D, KRAHE T, LACKNER K. The value of digital subtraction sialography compared to conventional sialography salivary glands sonography and surgical findings. Fortschr Röntgenstr 1992; 156: 437-442.

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сијалографија&oldid=27441503”