Скадарлија

туристичка дестинација, боемска четврт и један од симбола Београда
BG ulice gl.png
BG ulice gd.png
СКАДАРСКА
улица
Map pointer.svg
Beograd centralne opstine.png
Општина Општина Стари град (Београд)
Почетак Дечанска ул.
Крај Ул. Ђорђа Јовановића
Дужина 590 m
Ширина 10 до 14 m
Створена пре 1720.
Названа непознато
Skadarlija gonji deo.jpg
BG ulice dl.png
BG ulice dd.png

Скадарлија, односно Скадарска улица је туристичка дестинација, боемска четврт и један од симбола Београда.[1]

ИсторијаУреди

Скадарска улица, у којој се Скадарлија налази, дужине је око 500 метара, налази се у центру Београда. Сама "Скадарлија" је краћа и протеже се од Булевара деспота Стефана до Улице Страхињића Бана. Иначе, према подацима из публикације "Београд и његове улице" Данила Радојевића (Туристичка штампа, 1966.) улица је тако именована 1872. године. Пре тога се звала Циганска мала.[2]

Скадарлија је била слабо осветљена, поплочана калдрмом, како је то био обичај у турско доба. Тај старински изглед задржан је и данас, само је простор између камења заливен бетоном.

Тако је и настао стих[3]:

„Ноћу,
кад је ситни сат,
идеш Скадарлијом,
да поломиш врат!“

Tу песму је често певао Тома Здравковић.

До друге половине двадесетог столећа Скадарлија је била изразито периферни део града.[4]

У изворима први спомени о грађанима који живе у Скадарлији сежу 1825.[4] Скадарлија је први пут приказана на плану града Београда 1854. године.[5]

Претпоставља се да су прве куће у Скадарлији биле приземне и сиротињске.[4]

Разлог постајања Скадарлије боемском четврти је близини Народног позоришта и Трга републике.[6]

Развој Скадарлије и изградњу вишеспратница прекинуо је почетак Првог светског рата.[4]

Најстарија кућа у Скадарлији је Штихина кућа (Скадарска 31).[4]

Надежда Петровић је поводом стогодишњице Првог српског устанка 1904. године организована Прва југословенска изложба, водила је госте свако вече у Три шешира. Гости су том приликом били словеначки импресионисти Јама, Јакопич, Грохар, Весели као и вајар Иван Мештровић. Домаћини у скадарлијским кафанама били су им Јован Цвијић, Бранислав Нушић, Симо Матавуљ и Миле Павловић Крпа. Тада су се у кафани водили разговори о могућности уједињења Јужних Словена.[7]

Током 1929. Скадарлија је била подељена на палилулски и дорћолски кварт (или од 1910).[8] Сваки део Скадарлије је имао различита правила о извођењу музике ноћу, за шта су везане анегдоте.[5]

Уредба донета 1935. предвиђала је да се сачува изглед Скадарлије а куће Ђуре Јакшића, Милорада Гавриловића, Чича Илије Станојевића и Димитрија Гинића обележе натписима. [9]

Две страћаре на углу са Југовићевом срушене су априла 1937,[10] а ниске кућице на јужном углу са Симином најесен 1940.[11]

На иницијативу француске стране, Скадарлија и Монмартр су побратимљени 1978. године.[12]

Дивна Костић и Олга Јанчевецки су певале у кафани „Велика Скадарлија”.[13]

Архитекта Угљеша Богуновић и његови сарадници су ревитализовали Скадарлију и својим пројектом јој вратили интимне боемске оквире, током касних педесетих и раних шездесетих.[14]

Током своје историје Скадарлију су посетили бројни светски значајни ствараоци као што су: Алфред Јенсен, Петер Еге, Јарослав Квартил, Херман Вендел, Алојз Шмаус, Александар Иванович Куприн, Херман Вендел, Александар Иванович Сумбатов-Јужин, Иван Буњин, Дмитриј Сергејевич, Борис Констатинович Зајцев и други.[15]

Скадарлија данасУреди

Скадарлија је за потребе туризма реконструисана да поново личи на Скадарлију са почетка 20. века. Скадарлија је данас једно од обавезних места које посећују страни туристи. Ту су познате кафане Три шешира, Два јелена, Има дана..., Путујући глумац и хотел Le Petit Piaf у чијем се склопу налази ресторан Скадарлијски Чардак, у којем се осим ресторана са националном и италијанском кухињом пружа и услуга смештаја. У оквиру ресторана Путујући глумац налази се комплекс Travelling Actor.

Скадарлија је и место где се после свадбе долази на јело и провод.

На Скадарлију се наслања и некадашња Београдска индустрија пива, ту се налазе пекаре, посластичарница, галерије и кафићи и једна школа. Постоји и пивница и тржни центар. На дну Скадарлије (улица је благо стрма) је и друга по величини, београдска пијаца Бајлони.

Познати посетиоци и боеми СкадарлијеУреди

ГалеријаУреди

ЛитератураУреди

  • Димитријевић, Коста; Антонијевић, Душко (1983). Богуновић, Небојша, ур. Скадарлија. Београд: Југославијапублик. 

РеференцеУреди

  1. ^ „Skadarlija – boemska ulica”. Dan u Beogradu. Приступљено 18. 1. 2019. 
  2. ^ Каћански, Владислав Ст. (2008). Стари изглед Београда. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 163. 
  3. ^ "Политика", Београд 6. јун 1925.
  4. ^ а б в г д Димитријевић & Антонијевић 1983, стр. 18.
  5. ^ а б Димитријевић & Антонијевић 1983, стр. 19.
  6. ^ Димитријевић & Антонијевић 1983, стр. 14.
  7. ^ Димитријевић & Антонијевић 1983, стр. 30.
  8. ^ "Политика", 7 (20). јан. 1910 - Из београдског живота, Бен-Акиба
  9. ^ Димитријевић & Антонијевић 1983, стр. 22.
  10. ^ "Политика", 26. април 1937
  11. ^ "Време", 6. дец. 1940
  12. ^ Димитријевић & Антонијевић 1983, стр. 43.
  13. ^ Белингар, Борис; Мијатовић, Бошко. Илустрована историја београдских кафана. Београд, 2015.: Архипелаг. ISBN 978-86-523-0174-4. 
  14. ^ Димитријевић & Антонијевић 1983, стр. 11-12.
  15. ^ Димитријевић & Антонијевић 1983, стр. 31, 36.
  16. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат аћ ау аф ах ац ач аџ аш ба бб Димитријевић & Антонијевић 1983, стр. 27-31.

Спољашње везеУреди