Скелани

Скелани
Скелани;
	Гранични прелаз са Србијом
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Сребреница
Становништво
— 2013.	810
Географске карактеристике
Координате	43° 58′ 15″ С; 19° 31′ 55″ И / 43.9708818° С; 19.5320112° ИКоординате: 43° 58′ 15″ С; 19° 31′ 55″ И / 43.9708818° С; 19.5320112° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	242 м
	Скелани Скелани на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	75436
Позивни број	056

Скелани су насељено мјесто у општини Сребреница, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељу је живјело 810 становника.

ГеографијаУреди

Скелани се налазе на самој обали ријеке, а мостом су повезани са Бајином Баштом у Србији.

ИсторијаУреди

Скелани на Дрини се сматрају једним од најстаријих античких локалитета у средњем Подрињу. Овде су научници на прилично великом пространству открили неколико римских објеката из 2. и 3. вијека. Пронађена је римска базилика, храмови, циглана, грађевине и разни споменици римске културе. Владимир Ђурић, професор историје из Бајине Баште је шездесетих година 20. вијека на простору Скелана открио римске мозаике.^[1] Године 2008. су откопани остаци римског насеља које је у периоду од од 1. до 4 вијека било центар регије.^[1]

Други свјетски ратУреди

У месту Скеланима, срез Сребреница, покољем је убијено 48 Срба.^[2]

До 1950-их година, били су и сједиште општине која је тада укинута, а ово подручје припојено Сребреници. Слично се догодило и 1990-их година када је живот изгубило укупно 305 лица српске националности током трајања рата (1992–1995). У ратним збивањима 1992—1995. Скелани су поново проглашени за општину, а онда су недуго послије рата поново припојени општини Сребреница, крајем 1999. године одлуком високог представника за БиХ Волфганг Петрича.

Археолошки музеј „Римски муниципијум”Уреди

У Скеланима се налази Археолошки музеј „Римски муниципијум“.^[1] Директор музеја је Драгић Глишић.^[1] Овде постоји Археолошко налазиште Скелани.

СтановништвоУреди

Данас већинско становништво представљају Срби, а дио Муслимана се вратио у скелански крај.

Националност^[3]	2013.	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	605	160	155	115
Муслимани ^[а]	205	950	761	576
Југословени		7	8	1
Црногорци			5
Словенци			4
Хрвати			1
остали и непознато		6	1	2
Укупно	810	1.123	935	694	'

Демографија^[3]
Година	Становника
1961.	511
1971.	694
1981.	935
1991.	1.123
2013.	810

НапоменеУреди

^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Види јошУреди

РеференцеУреди

^ ^а ^б ^в ^г „Градитељи из Витлејема радили и у Скеланима”. Политика. 14. 12. 2011. Приступљено 18. 12. 2011.
^ Николај Ерић, свештеник, остатак среза Сребреница 1947. год.
^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди

[4] Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

[Градитељи_из_Витлејема_радили_и_у_Скеланима-1] а ^б ^в ^г „Градитељи из Витлејема радили и у Скеланима”. Политика. 14. 12. 2011. Приступљено 18. 12. 2011.

[2] Николај Ерић, свештеник, остатак среза Сребреница 1947. год.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-3] а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

[3]

[а]