Отворите главни мени

Станиша Црнојевић или Станко Црнојевић (14571530) је био трећи син Ивана Црнојевића, владара Црне Горе. У младости је као талац послат у Цариград, где је примио ислам и добио име Скендер. Био је први и једини управитељ (санџак-бег) Црногорског санџака, од 1513. до 1530. године, са седиштем у Жабљаку Црнојевића.[1]

Станиша Црнојевић
Датум рођења1457.
Датум смрти1530.
Место смртиЦрна Гора
ОтацИван Црнојевић

Садржај

МладостУреди

Да би показао оданост и признање врховне власти новом турском султану, Иван Црнојевић је 1485. године свог најмлађег - четрнаестогодишњег сина Станка (Станишу) послао султану као таоца. Турци су младог Станка преобратили у ислам и том приликом он је добио име Скендер.

ВладавинаУреди

После губитка самосталности (1496-1499) Зећани су задавали доста тешкоћа турској власти. У тој ситуацији Турци су се сетили потурченог Ивановог сина Скендера и захваљујући само његовом пореклу постављају га 1513. за црногорског санџакбега.[2] Као турски управитељ, Скендер-бег је користио печат Црнојевића, са двоглавим орлом. Потписивао се као: „санџак црногорски и всој диоклитијанској земљи господин“. Скендербег је за време своје власти у Црној Гори био омражен међу Црногорцима, због наметања виших пореских обавеза од прописаних и чинећи многе злоупотребе своје власти. Због његовог зулума и похлепе 1519. године Црногорци подижу буну која је угушена интервенцијом турске војске (околних санџак-бегова, са више од 10.000 војника). Након ових догађаја Скендербег остаје и даље на власти и влада још суровије све до смрти 1530. године.[3]

Каснија предањаУреди

По доласку у Црну Гору, према народном предању, Станко је једно време био у селу Бушате, па су га зато прозвали Бушатлија Станко. Вероватно су се по томе његови наследници звали Бушатлије, као на пр. у XVIII веку скадарски везир Махмуд-паша Бушатлија.

Махмуд-паша Бушатлија из Скадра, који крајем 18. века предузимао опсежне војне походе Црну Гору, тврдио је да је директан потомак Станише Црнојевића и да му је Црна Гора и престоница Цетиње дедовина. У тим походима Бушатлија током битке на Крусима 1796. дословно изгубио главу од трупа Петра Петровића Његоша. Глава му је одсечена и као језиви симбол црногорске победе однета је у Цетиње. Његов потомак Махмут Бушатлија се 2014. године повратио у православну веру.[4] Џеладин-паша Зогољ, Џелал-паша Зогољ, као и његов син, албански краљ Зог I од Албаније воде порекло од Станка Црнојевића, из села и племена Бушат.

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди