Скриптни језик је програмски језик чији се код најчешће извршава интерпретирањем. Поред тога, скриптни језици се користе најчешће за писање мањих програма (скрипти) који се брзо пишу и служе за обављање мањих послова. Скриптни језици су постали популарни и у веб програмирању, због своје преносивости и једноставности у писању — у њима најчешће не постоје напредне могућности које имају други програмски језици, попут показивача, директног приступа меморији, системских функција итд.

Најпознатији скрипт језици уреди

Најпознатији скриптни језици су Јаваскрипт и PHP[тражи се извор], који су намењени развоју веб страна, као и ActionScript који се користи у апликацијама написаним у Флешу. Поред ових, постоји још неколико категорија скриптних језика, од којих су најчешћи они за аутоматску контролу послова на оперативним системима, тј. скрипте љуске, које у ствари представљају скуп команди дотичног оперативног система које се аутоматски извршавају једна за другом и основне контролне структуре за гранање и понављање. Такве скрипте значајно штеде време јер се на тај начин често коришћени скупови команди могу обављати одједном, уместо да их корисник куца сваки пут поново, али се могу подесити и да се саме извршавају периодично, већ у зависности од одговарајућег оперативног система.

Серверске и клијентске скрипте уреди

Од скриптних језика који се користе за писање програма који се извршавају на веб-серверима, такође су познати и Пајтон (питон, енгл. Python), Перл, ASP, Ruby on Rails. Као и PHP, они се извршавају на веб-серверу, па се зато и називају серверске скрипте, што их разликује од такозваних клијентских скрипти које се извршавају на клијенту (у случају веб страна то је браузер). Поред Јаваскрипта, познате клијентске скрипте су и Џејскрипт, VBScript. Серверска скрипта се интерпретира и извршава пре него што се садржај веб стране пошаље браузеру, а клијентске скрипте се извршавају тек у самом браузеру, када се прими садржај послат са сервера.

Специјализовани скриптни језици уреди

Многи произвођачи софтвера, због лакшег надограђивања својих програма, стварају своје скриптне језике које корисници могу лако да разумеју и користе, те да сами пишу своје скрипте чиме могу значајно да се унапреде и прошире могућности програма, али и прилагоде својим потребама. Такве скрипте се често називају и додаци, или екстензије, а у неким програмима и макрои (попут нпр. Microsoft Officeа).