Отворите главни мени

Славенко Терзић (Пандурица код Пљеваља, 14. март 1949) амбасадор је Републике Србије у Москви и Туркменистану[1], српски историчар, дописни члан САНУ и научни саветник Историјског института САНУ.

Славенко Терзић
Slavenko terzic.jpg
Славенко Терзић
Датум рођења(1949-03-14)14. март 1949.(70 год.)
Место рођењаПандурица, Пљевља
Југославија

Садржај

БиографијаУреди

Основну школу завршио у месту рођења, а гимназију у Горажду и Пљевљима. Студије историје на Филозофском факултету у Београду завршио 1972. године. Радио као професор историје у Алибунару и Ковачици. У Историјском институту САНУ ради од 1974. године. Магистрирао је 1976. са темом Србија и Грчка од 1878. до 1897. године. Докторирао је 1990. са тезом Србија и Грчка у другој половини XIX века (1856—1903).

Област истраживања: историја српског народа у 19. веку, историја Балкана и велике силе. Објавио је 2012. књигу „Стара Србија (19. и 20. век) - драма једне цивилизације“. Крајем 2012. именован је за амбасадора Србије у Москви.[2]

Од 1987. до 2002. био је директор Историјског института САНУ. Био је председник Српске књижевне задруге од 2001. до 2005. године. Члан је више одбора Српске академије наука и уметности.

Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, укључио се у рад Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[3] а почетком 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији.[4]

Сенатор је Републике Српске.[5]

Говори руски, немачки и грчки, а користи се бугарским и енглеским језиком.

Дана 5. новембра 2015. године изабран је за дописног члана САНУ, а 5. децембра 2015. године за иностраног члана АНУРС.

Важнији радовиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди