Славибор је био кнез Лужничких Срба, и отац чешке владарице Људмиле.

Славибор
Датум смрти894.
ПотомствоДрагомир
Кнез Лужничких Срба
Период859894.
ПретходникЖистибор
НаследникДрагомир, Света мученица Људмила

ВладавинаУреди

Постао је владар након убиства кнеза Жистибора. Није познато да ли је учествовао у убиству Жистибора, или му је Лудвиг II допустио.[1][2]

Славибор је признао власт Франачке. Заједно са својим народом је учествовао у ратовима против пољских, чешких племена и Хавељана. 836. године је заједно са својим народом предводио устанак, али је Франачка победила. Од 873. године до 874. године учествовао је у побунама против Франачке.[3][4]

869. године су се ујединила племена поред реке Бели Халштроф са Суселцима, Чесима и другим суседима, Гломачима, Милчанима, Лужичанима и успели да продру преко старе тириншке границе у Источнофраначком царству.[5] После почетка борбе за власт против Каролинга око 875. године, Славибор је побољшао своје односе са суседним племенима, а затим је после устанка 877. и 880. године [6], када су се Гломачи, Чеси и Срби са другим околним суседима подигли устанак[7], постао независан кнез, што је Франачка номинално признала. Устаничке покрете савладали су франачки грофови и војводе који су владали у неким областима.[8]

Између 883. године и 890. године је признао власт Сватоплука I, кнеза Великоморавске кнежевине, па му је то омогућило да се ослободи од Франачке власти. Власт Великоморавске кнежевине је била номинална. Умро је 894. године. Његову власт је наследио његов син Драгомир, који је 897. године ослобођен власти Великоморавске кнежевине. [9]

Можда је био и пшовански војвода (као што је наведено из Чешке хронике и Кристанове легенде), где је такође описан као кнез Милчана.[10] Према неким легендама, имао је сина Хоусека, који је саградио замак у Чешкој код Блатце.

ЛитератураУреди

  1. ^ Dušan Třeštík, Počátky Přemyslovců. Vstup Čechů do dějin (530—935), Nakladatelství Lidové noviny, Praha, 1997, ISBN 80-7106-138-7, S. 144
  2. ^ Labuda G., Sławibor, Słownik starożytności słowiańskich, t. 5, 1975, s. 239.̈
  3. ^ Dušan Třeštík, Počátky Přemyslovců. Vstup Čechů do dějin (530—935), Nakladatelství Lidové noviny, Praha, 1997, ISBN 80-7106-138-7, S. 144
  4. ^ Labuda G., Sławibor, Słownik starożytności słowiańskich, t. 5, 1975, s. 239.̈
  5. ^ Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку
  6. ^ Labuda G., Sławibor, Słownik starożytności słowiańskich, t. 5, 1975, s. 239.̈
  7. ^ Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку
  8. ^ Rastko.org, Лужички Срби у средњем веку
  9. ^ Moravský historický sborník, 1999–2001
  10. ^ Dušan Třeštík, Počátky Přemyslovců. Vstup Čechů do dějin (530—935), Nakladatelství Lidové noviny, Praha, 1997, ISBN 80-7106-138-7, S. 144


Претходник:
Жистибор
Кнез Лужничких Срба

859894.

Наследник:
Драгомир