Славиша Чуровић

српски и црногорски глумац

Славиша Чуровић — Славко (Бијело Поље, 13. фебруар 1977) црногорски и српски је филмски и позоришни глумац.[1] Активни је члан Црногорског народног позоришта где је одиграо велики број представа.[2] Био је уметнички директор Никшићког позоришта од 2002. до 2006.

Славиша Чуровић
Лични подаци
Пуно имеСлавиша Чуровић
НадимакСлавко
Датум рођења(1977-02-13)13. фебруар 1977.(47 год.)
Место рођењаБијело Поље, СФРЈ
ЗанимањеФилмски и позоришни глумац
Рад
Активни период1998—данас
Битна улогаЦрвени месецДрагутин Димитријевић Апис
Јужни ветар — Рајко
Такси блуз — Брка
Убице мог оца — тужилац Мишко
Веза до IMDb-а

Биографија уреди

Славко је завршио 1998. године Факултет драмских умјетности на Цетињу, у класи професора Миње Дедића. Играо у копродукцији „Петит петит“ Гаре театра (Париз).

Написао је сценарио за филм „Грешка“.

Политички ангажман уреди

Чуровић је годинама ангажован на политичкој сцени у Црној Гори, где се изјаснио као Србин по националности. Водио је програм на завршном митингу Блока за заједничку државу, 16. маја 2006. године у Подгорици, уочи референдума о независности Црне Горе.

Био је члан Председништва и Главног одбора Народне странке. Уочи парламентарних избора 2012. године, јавно је подржао Демократски фронт. Као њихов кандидат је изабран за одборника у Скупштини Главног града Подгорице. Заједно са Миодрагом Лекићем је напустио Демократски фронт у марту 2015. године, те био један од оснивача Демократског савеза, а потом и члан Главног одбора.[3] Страначку политику је напустио у јуну 2018. године, како је раније најавио, јер му је тада истицао одборнички мандат, а након политичког разлаза са Лекићем.[4]

Приватни живот уреди

У браку је са Тијаном Чуровић (рођ. Младеновић). Имају кћерку Тају.

Филмографија уреди

Год. Назив Улога
1998. Куд плови овај брод
2009 Горки плодови Радован
2009. Рањени орао Чиновник Света
2009. Грех њене мајке Џон
2010. Шесто чуло Секула
2011. Vse v poryadke, mama! Стојановић
2011. Наша мала клиника Отмичар
2011. Мој рођак са села бригадир Кришто
2011. Непобедиво срце архитекта
2009—2012. Бела лађа Амбасадоров асистент
2013. Шешир професора Косте Вујића Цариник
2013. Певај, брате! Аждаја
2014. Мали Будо Мирко
2015. Руске капе
2016. Влажност Миљан
2016. Флафи Млади Атифага Тановић
2016. Јесен самураја Радоје
2016. Дневник машиновође Полицајац
2017. Обичан човек Полицајац
2017. Santa Maria della Salute Војвода Војо
2017. A Balkan Noir Трговац оружјем
2017—2019. Пси лају, ветар носи Банкар
2016—2022. Убице мог оца Тужилац Мишко
2018. Немањићи — рађање краљевине Папин секретар
2018. Јужни ветар (филм) Рајко
2018—2021. Жигосани у рекету Пеко
2019. Црвени месец Драгутин Димитријевић Апис
2019—2020. Преживети Београд Горун
2020—2021. Игра судбине Орландо
2021. Александар од Југославије пуковник Павловић
2021. Дрим тим
2021. Радио Милева Благоје
2022. Мрак Благоје
2022. Камионџије д. о. о. Емир Шарачевић
2022. У клинчу Кримос Гига
2024. Руски конзул

Позоришне улоге уреди

  • "Горски Вијенац",
  • "Лажни цар Шћепан мали",
  • "Извањац",
  • "Марко Миљанов",
  • "Смрт",
  • "Трамвај звани жеља",
  • "Бановић Страхиња",
  • "Јегоров пут",
  • "Оковани Прометеј",
  • "Посјетилац",
  • "Претис лонац",
  • "Зоро",
  • "Инглиш буквар",
  • "Чикашке перверзије",
  • "Из ничега у ништа",
  • "Буре барута",
  • "Кокошка",
  • "Хамлет",
  • "Оковани Прометеј",
  • "Представа Хамлета у Селу Мрдуша Доња",
  • "Шерлок Холмс",
  • "Господска крв"

Признања уреди

Референце уреди

  1. ^ „"Bio sam beskućnik u Beogradu, tad sam se i razveo": Poznati glumac otkrio najbolnije trenutke života!”. espreso.co.rs. 14. 11. 2020. Приступљено 19. 11. 2022. 
  2. ^ „Slaviša Čurović”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2018. г. 
  3. ^ „Čurović napustio DF i pridružio se Lekiću”. Vijesti. 21. 03. 2015. 
  4. ^ „Čurović: Lekić je izigran i doveden do ovoga protiv čega se sada bori”. Vijesti. 24. 08. 2017. 
  5. ^ „Укази о одликовањима”. Председник Републике Србије. 

Спољашње везе уреди