Славићка је насељено мјесто на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Ово насељено мјесто припада мјесној заједници Борковићи.Од Бањалуке је удаљена 20 км

Славићка
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ГрадБања Лука
Становништво
 — 2013.720
Географске карактеристике
Координате44° 49′ С; 16° 58′ И / 44.82° С; 16.97° И / 44.82; 16.97
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Славићка на карти Босне и Херцеговине
Славићка
Славићка
Славићка на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број051

Географски положај уреди

 
Насељено мјесто Славићка

Становништво уреди

Састав становништва – насеље Славићка
2013.[1]1991.[2]1981.[3]1971.[4]
Укупно720 (100,0%)985 (100,0%)1 268 (100,0%)1 444 (100,0%)
Срби710 (98,61%)967 (98,17%)1 198 (94,48%)1 436 (99,45%)
Неизјашњени6 (0,833%)
Хрвати4 (0,556%)3 (0,237%)1 (0,069%)
Остали13 (1,320%)37 (2,918%)7 (0,485%)
Југословени5 (0,508%)27 (2,129%)
Бошњаци1 (0,079%)1
Македонци1 (0,079%)
Словенци1 (0,079%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Познати Славићани уреди

  • Станко Нишић, први доктор војних наука у бањалучком округу. Рођен је у Славићкој 1938. године.Завршио је осмогодишњу школу у Пискавици 1954,потом средњу Војну школу у Бањалуци 1956. и Војну академију 1961. у Београду. Након службе у ЈНА од пет година завршио је Вишу војну академију у Москви 1971. године. Уз рад ванредно је студирао педагогију на филозофском факултету у Скопљу и магистрирао у области индустријске педагогије на Ријеци. Завршио је и Школу националне одбране у Београду и докторирао из области система војног образовања у Центру ВВШ у Београду.Написао јр више књига из области Геополитике, као: Стратегија Срба, Велике силе и Балкан, Глобална сила и безбедност Балкана, Од Југославије до Србије, Хрватска олуја и српске сеобе, Хрватска олуја - документи и др. Осим тога написао је монографију о свом завичају под насловом: Тимар у Босанској Крајини (2009) и друго допуњено издање под насловом: Тимар у Републици Српској (2018)., као и аутобиографску књигу под насловом: Поглед у даљину (2018).[5]

Напомене уреди

Референце уреди

  1. ^ „Popis 2013 BiH - Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. www.popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Приступљено 28. 4. 2020. 
  2. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 14/15)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 26. 11. 2015. 
  3. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 26. 11. 2015. 
  4. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 26. 11. 2015. 
  5. ^ Нишић, Станко (2009). Тимар у Босанској крајини. Бања Лука. стр. 407. 

Извори уреди

  • Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе уреди