Славко Вукосављевић

Славко Вукосављевић
Славко Вукосављевић
Датум рођења	17. јануар 1927.
Место рођења	Ужице, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти	20. јул 2004. (77 год.)
Место смрти	Београд, Србија и Црна Гора

Славко Вукосављевић (Ужице, 17. јануар 1927 — Београд, 20. јул 2004) био је српски песник, преводилац, новинар.

Биографија

Варош Ужице из 1929. године

Славко Вукосављевић рођен је у Ужицу 17. јануара 1927 где је завршио основну школу и гимназију (1946). Уписао је студије књижевности на Филозофском факултету у Београду. Више од тога привлачила су га предавања филозофа Душана Недељковића и психијатра Владимира Вујића. Читао је руске писце у оригиналу, пре свих Пушкина и Љермонтова. Потом је уписао енглески језик. Бурмански језик је студирао у Рангуну (1956-1958) као стипендиста бурманске владе^[1]. Радио је као новинар у листовима “Млади борац” и “Омладина” (1946-1956). Руководио је Центром за културу Радничког универзитета “Ђуро Салај” у Београду (1958-1961). Био је новинар у информативним службама Извршног већа и Скупштине СР Србије^[2]. Још за време студија је објавио поему „Кадињача“, о бици на истоименом брду у Другом светском рату,

Књижевни рад

Писао је песме, приче, путописе, репортаже и есеје и преводио са бурманског језика. Неуморно пише родољубиву поезију али и чисту лирику. Сарадник новог часописа “Књижевност” постао је 1950. године а у њему ће прилоге објављивати најугледнији писци од Исидоре Секулић до Иве Андрића. Исте године лето проводи у Енглеској учећи језик. У тој земљи је настала песма “Енглеска”, до које је веома држао. Поему “Кадињача” ће Савез бораца у Ужицу објавити 1950. године у 10.000 примерака. У НИН-у је објавио више песама и репортажа али и у “Омладини”, “Младости” и “Политици” Члан Удружења писаца Србије постао је 1951. године. Песме су му превођене на енглески, руски, албански, есперанто, пољски, словачки, француски и чешки језик.^[3] Био је члан Удружења књижевника Србије.

Награде

Награда Централног већа омладине Југославије
Награда града Ужица
Октобарска награда града Београда
Вукова награда
Седмојулска награда
Рачанска повеља

Дела

Сећања и записи (2003) (COBISS)^{[мртва веза]}
Врата Индије (1959) (COBISS)^{[мртва веза]}
Из монолога непознатог турског војника у Цркви Богородице Љевишке у Призену године хиљаду седамсто педесет шесте: Одломак из спева "Обала раја" (1955) (COBISS)^{[мртва веза]}
Лирика (1949)
Шта ти кажеш, Марија (1952)
Моја једина младост (1955)
Повратак (1976)
Родољубиве песме (1981)
Рођендан (1987)
Сабране песме (1987)
Кадињача: поема, (1950) (COBISS)^{[мртва веза]}

Референце

^ Песник наше младости: Животопис Славка Вукосављевића/ Радован Поповић, Ужице, 2015
^ Биографски лексикон Златиборског округа, Београд, 2006
^ Мој живот се поједностављује / Славко Вукосављевић. - Интервју. - У: Међај. - ISSN 0351-5451. - Год. 5, бр. 8 (1985). стр. 15—32.

Спољашње везе

Удружење књижевника Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јануар 2019)
(COBISS)^{[мртва веза]} Гост Другог програма Радио Београда, песник Славко Вукосављевић [Звучни снимак] : емисија, 28.06.1984. / [разговор водио] Милош Јевтић. - Београд : [б. и.], [1984?]. - 1 звучна касета. - Интервју - исповест о животу и стваралаштву.

[1] Песник наше младости: Животопис Славка Вукосављевића/ Радован Поповић, Ужице, 2015

[2] Биографски лексикон Златиборског округа, Београд, 2006

[3] Мој живот се поједностављује / Славко Вукосављевић. - Интервју. - У: Међај. - ISSN 0351-5451. - Год. 5, бр. 8 (1985). стр. 15—32.

[1]

[2]

[3]

Славко Вукосављевић
Датум рођења	(1927-01-17)17. јануар 1927.
Место рођења	Ужице, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти	20. јул 2004.(2004-07-20) (77 год.)
Место смрти	Београд, Србија и Црна Гора