Славомир Настасијевић
Славомир Настасијевић (Горњи Милановац, 11. јул 1904 — Нови Сад, 4. октобар 1983) био је српски књижевник.[1]
Славомир Настасијевић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 11. јул 1904. |
| Место рођења | Горњи Милановац Краљевина Србија |
| Датум смрти | 4. октобар 1983. (79 год.) |
| Место смрти | Нови Сад СФР Југославија |
Биографија уреди
Рођен је у породици која је дала више уметника (његова браћа су сликар Живорад, књижевник Момчило и композитор Светомир). Њихов отац, Никола Лазаревић, доселио се с мајком из Охрида у Брусницу као шестогодишњак. У знак захвалности према ујаку Настасу Ђорђевићу (градитељу горњомилановачке цркве Свете Тројице) код кога је изучио градитељски занат, одриче се мајчиног презимена и од ујаковог имена прави ново презиме – Настасијевић.[2] Завршио је студије класичне филологије на Филозофском факултету у Београду, а студирао је и историју и археологију.[3]
Књижевни рад уреди
Као писац, најпре се огласио хумористичким прилозима у листовима Звоно, Ошишани јеж, Јеж и Правда. Наклоност публике прво је задобио путем комедиографских остварења: „Зачарани кућевласник”, „Женидба Павла Аламуње”, „Нестрпљиви наследници”, „Врачара Божана (1937)” и „Несуђени зетови (1939)”.[3] Са друге стране, најважнија дела су му историјски романи којима је почео да се бави након Другог светског рата: „Устанак у Зети”, „Тешко побеђенима I и II”, „Стефан Душан”, „Деспот Стефан” и „Витези кнеза Лазара”. Све романе повезује заједничка нит, а то су теме из борбе за слободну државу и очување самосталности.[2][3]
Дела уреди
- „Гвапо” (1955)
- „Ханибал анте портас” (1958)
- „Деспот Стефан” (1960)
- „Александар Македонски” (1961)
- „Витези кнеза Лазара” (1962)
- „Јулије Цезар” (1964)
- „Устанак у Зети” (1965)
- „Легенде о Милошу Обилићу” (1966)
- „Стефан Душан” (1975)
- „Тешко побеђенима” (1976)
- „Истина о Малиши Чворићу” (1981)
Галерија уреди
-
-
Славомир је најчешће свирао виолончело -
Први роман Гуапо објављен је 1955. године, а превођен је и на руски језик -
Издање Александра Македонског на македонском језику
Референце уреди
- ^ Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд 2009, одредница „Настасијевић, Славомир Н.“ стр. 360-361.COBISS.SR 170123788
- ^ а б Миломир Глишић, Душан Илић, Александар Лазаревић, Радмило Лале Мандић, Мирослав Лаф Марковић, Миодраг Ристић: Стари Милановац, треће допуњено издање. 2003. ISBN 86-7152-018-8.
- ^ а б в „Знаменити Милановчани”. Музеј рудничко-таковског краја. 20. 10. 2019. Приступљено 9. 6. 2021.
