Саша Хаџи Танчић

(преусмерено са Славољуб Хаџи Танчић)

Саша Хаџи Танчић (Лесковац, 3. новембар 1948Ниш, 15. мај 2014)[1] био је српски књижевник. Његово крштено име је Славољуб.

Саша Хаџи Танчић
Пуно имеСлавољуб
Датум рођења3. новембар 1948.
Место рођењаЛесковацФНР Југославија
Датум смрти15. мај 2014.
Место смртиНишСрбија

Биографија уреди

Рођен је 3. новембра 1948. године у Лесковцу у старој грађанској породици од оца Владимира и мајке Вере.[2] Основну школу и гимназију завршио је у Нишу, дипломирао (24. новембра 1970) на Вишој педагошкој школи у Нишу српскохрватски језик и југословенску књижевност, а 1994, у Приштини, на Филозофском факултету на Одсеку за југословенску књижевност и српскохрватски језик стекао диплому професора књижевности. Био је новинар „Народних новина[3] у Нишу (1971—1977) и главни и одговорни уредник ИП „Градина“ (19891994), када постаје професор у Средњој музичкој школи, па директор Уметничке школе у Нишу. Био је именован на место помоћника министра културе у Влади Републике Србије, али дужност није преузео. Потом је директор Народне библиотеке у Лесковцу (20022006) и Народног позоришта у Нишу (20062009). Све ово време био је и уредник следећих часописа и листова:

  • Часопис за књижевност, уметност и културу Градина [4] (1978 - 1989);
  • Часопис за књижевност, уметност и културу Освит[5] (1991 - 1999);
  • Лист научни и књижевни Лесковчанин [6] (1996 - 2001);
  • Српски лист за духовитост и сатиру Лесковачка мућкалица.[7] (2002);
  • Часопис за знање, веровање, стварање, вредновање Успења.[8] (2007 - 2009)
  • Електронски књижевни часопис Легат [9] (2004 - 2006)

Саша Хаџи Танчић је био члан Удружења књижевника Србије и Српског ПЕН центра.

Живео је у Нишу. Умро је 15. маја 2014. године у Нишу.

Дела уреди

Збирке песама уреди

  • Записан свршиће се свет (Градина, Ниш, 1973)
  • Пејзаж с душом (Наша реч, Лесковац, 1995)
  • Лична смрт[10]
  • Псалми за 2000 (Графика „Галеб”, Ниш, 2001)

Збирке приповедака уреди

  • Јеврем, сав у смрти, Просвета, Београд, 1976.
  • Савршен облик, Просвета, Београд, 1984.
  • Силазак у време, Просвета, Београд, 1987
  • Звездама повезани, Просвета/Књижевне новине, Београд, 1990.
  • Ивицом, најлепши пут, (Свјетлост, Сарајево, 1990)
  • Галопирајући војник, Српска књижевна задруга, Београд, 1991.
  • Скидање оклопа, Просвета, Ниш, 1993.
  • Храм у коферу, Прометеј, Нови Сад, 1995.[10]
  • Небеска губерниија, Просвета, Београд, 1997.
  • Ратна престоница, Рад, Београд, 2007.
  • Кафкин син, Рад, Београд, 2008.
  • Лепи гробови, Танеси, Београд, 2010.

Саша Хаџи Танчиђ је приредио две збирке изабраних прича из својих ранијих издања:

  • Кључ за чудну браву, Просвета, Београд, 1994;
Јеврем, сав у смрти, Повратак Михаила Станковића, Живим по рецепту, Место под сунцем, Слепи Видоје о Склапајући очи - из збирке ЈЕВРЕМ, САВ У СМРТИ
Мама и сви остали трошкови, Никога живог од Дидовићевих и Дани до Нове године - из збирке МАМА И СВИ ОСТАЛИ ТРОШКОВИ
Ивицом, најлепши пут, Удес, Секирице, Свадба, Кључ за чудну браву, Дуња, Двораки, Тужичка и Црна башта - из збирке ИВИЦОМ, НАЈЛЕПШИ ПУТ
Намере и опредељења (поговор аутора у својству приређивача)
Повратак у Наис. Приказање анђела у цркви светог Пантелејмона надомак Ниша у време сусретања српског жупана Немање и немачког цара Барбаросе, Царичин град, Освајање, Лик за којим трагам, као за ликом света и Кула од лобања - из збирке ЗВЕЗДАМА ПОВЕЗАНИ
Каравештице, Потрес, Провера, Освета, Кртица и Зидари - из збирке СИЛАЗАК У ВРЕМЕ
Љубав, Савршен облик, Галопирајући облик, Искушавање чула, Талог и Храм у коферу - из збирке САВРШЕН ОБЛИК
Критичка самосвест приповедача (предговор аутора у својству приређивача)

Мирољуб Јоковић је приредио избор: Најлепше приче Саше Хаџи Танчића, Рашка школа/Танеси, Београд, 2012.:

Освајање, Царичин град, Лик за којим трагам као за ликом света, Повратак у Наис, Приказање анђела у цркви светог Пантелејмона надомак Ниша у време сусретања српског жупана Немање и немачког цара Барбаросе, Кула од лобања, Крсташи, Храм у коферу, Прастари, Праља и Дугме
Писмо – парадигма за смрт великих прича (предговор приређивача)

Антологије у којима су објављене Хаџи Танчићеве приче уреди

Романи уреди

  • Свето место (Рад, Београд, 1993)
  • Црвенило (Просвета, Београд, 1995)
  • Караван Светог Влаха (Просвета, Београд, 2002)
  • Меланхолија (Рад, Београд, 2006)

Огледи, есеји и студије уреди

  • Паралелни светови, Градина, Ниш, 1979.
  • Паралелни светови, Градина, Ниш, 1989.
  • Поетика одложеног краја, Просвета, Београд, 1999.
  • Романи Миливоја Перовића, ПОНД, Лесковац/СИИЦ, Нип, 2002.
  • Проклетство, коначна ведрина, Рад, Београд, 2002.
  • Повлашћена места, Нишки културни центар, Ниш, 2005.
  • Корен, копрена, Филекс, Лесковац, 2006.
  • Из дубина књижевног дека, Нишки културни центар, Ниш, 2007.
  • Шест прозора и хоризонт, Службени гласник, Београд, 2010.

Приређивачки рад уреди

  1. КОРАК МЕЂУ ТАЈНАМА Поезија младих песника Ниша; „Градина“ и Књижевна омладина Ниша, Ниш 1980.
  2. Стеван Сремац СТАРО ВРЕМЕ – НОВО ЧИТАЊЕ: „Градина“, Ниш 1982.
  3. Бора Станковић СТАРО ВРЕМЕ – НОВО ЧИТАЊЕ; „Градина“, Ниш 1983.
  4. НИШКЕ ПРИПОВЕТКЕ СТЕВАНА СРЕМЦА I – III; „Стеван Сремац“, Ниш 1995.[11]
  5. Бранко Миљковић ПЕСМЕ О ПЕСМИ; „Градина“, Ниш 1996.
  6. СРПСКЕ ПРАЗНИЧНЕ ПРИЧЕ; „Рашка“, Београд 2000.
  7. Бранко Миљковић ПРОПОВЕДАЊЕ ЉУБАВИ; АРС Центар Уметничке школе - Нишки културни центар, „Градина“, Ниш 2001.
  8. НАЈЛЕПШЕ ПРИПОВЕТКЕ БОРИСАВА СТАНКОВИЋА; „Просвета“, Београд 2004.
  9. Симон Симоновић БЕЗ ДАТУМА; „Глас српски“ Графика, Бања Лука 2005.
  10. СРПСКЕ ПРАЗНИЧНЕ ПРИЧЕ - Часопис „Крајина“, Бања Лука – Београд; „Арт принт“ – Београд 2009.
  11. Вељко Милићевић НАЈЛЕПШЕ ПРИПОВЕТКЕ; „Ариадна“, Београд 2009.
  12. Светолик Ранковић НАЈЛЕПШЕ ПРИПОВЕТКЕ; „Ариадна“, Београд 2010.
  13. Момо Капор МАЛИ ЕКРАН - ТВ критике; „Танеси“, Радио – Телевизија Србије, Београд 2012.
  14. ФАНТАСТИЧНА ЗООЛОГИЈА - Српске приповедне прозе 20. века; „Службени гласник“, Београд 2012.

Критика о делу Саше Хаџи Танчића уреди

  1. Чедомир Мирковић: Овога пута: Лесковац – Јеврем, сав у смрти[12]
  2. Христо Георгијевски: Испитивање реалног и фикцијског плана у приповеткама Саше Хаџи Танчића – Јеврем, сав у смрти, Савршен облик[13]
  3. Марко Недић: Приповедачка проза у послератној српској књижевности – Скица за преглед[14]
  4. Снежана Брајовић: Млађи српски прозаисти – Јеврем, сав у смрти)[15]
  5. Душан Стошић: Апокрифна јеванђеља Саше Хаџи Танчића Архаично, свето, демонско, трагично; Лаканпрес, Београд 2001.
  6. Маријана Милошевић: „Чежња за путовањима“ – Караван светог Влаха[16]
  7. Слађана Илић: Реинтерпретација историје и књижевне традиције – Караван светог Влаха[17]
  8. Драган Тасић: Саша Хаџи Танчић и нестварни град[18]
  9. Јован Пејчић: Што видиш, напиши у књигу – Записан свршиће се свет[19]
  10. Станиша Величковић: „Медитативна проза“ – Свето место[20]
  11. Ана Радин: „Вампир у српској прози XX века“ – Јеврем, сав у смрти[21]

Награде уреди

Референце уреди

  1. ^ „In memoriam: Saša Hadži Tančić”. juznevesti.com. Приступљено 28. 1. 2022. 
  2. ^ По оцу потиче од Аџијских, а по мајци од Папирових.
  3. ^ Нишке дневне новине
  4. ^ Издавач ИП „Градина” Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јун 2016) Ниш
  5. ^ Издавач Новинско предузеће „Наша реч” Лесговац. Часопис је нередовно излазио од маја/јуна 1991. до октобра 1999[мртва веза], када је изашао задњи број - двоброј 23/24.
  6. ^ Издавач ИП „Лесковчанин[мртва веза]
  7. ^ Издавач ПОНД Лесковац, Пбјављена су само дава броја, број 1 и број 2
  8. ^ Издавач FILEX Лесковац[мртва веза]
  9. ^ „Издавач Народна библиотека „Радоје Домановић” Лесковац”. Архивирано из оригинала 25. 1. 2014. г. Приступљено 19. 7. 2013. 
  10. ^ а б У оквиру збирке Храм у коферу: тридесет проза и тридесет песама, Прометеј Архивирано на сајту Wayback Machine (18. новембар 2013), Нови Сад. . 1995. ISBN 978-86-7639-196-7.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  11. ^ У сарадњи са Видосавом Петровићем Архивирано на сајту Wayback Machine (26. април 2011).
  12. ^ ЈЕДНА ДЕЦЕНИЈА - Књижевна вредновања 1970 – 1980; Научна књига, Београд (1981). стр. 287 – 289.
  13. ^ СКРИВЕНИ СМИСАО; Градина, Ниш (1985). стр. 313 – 324.
  14. ^ СТАРА И НОВА ПРОЗА Огледи о српским прозаистима; „Вук Караџић“, Београд (1988). стр. 321 – 340.
  15. ^ ТЕКСТ И КОНТЕКСТ; Просвета, Београд (1997). стр. 167 – 175.
  16. ^ ЧИТАЊЕ У ОГЛЕДАЛУ Критике о савременој српској прози; „Матица српска“, Нови Сад (2004). стр. 38 – 41.
  17. ^ НЕШТО СЕ ИПАК ДОГОДИЛО Огледи о савременој српској прози сезоне 2000 – 2004; „Агора“, Зрењанин (2005). стр. 54 – 59.
  18. ^ ЗАВИЧАЈНИ КРУГ И СРПСКЕ ТЕМЕ; „Филекс“, Лесковац 2006, стр, 40 – 105.
  19. ^ ОСНОВ, ОКВИРИ, ПРАГ; „Браничево“, Пожаревац (2008). стр. 145 – 155.
  20. ^ ПРИПОВЕДАЊЕ И ПОЕТИЧКО МИШЉЕЊЕ Савремена српска проза; ИЦ „Филозофски факултет у Нишу“, Ниш (2011). стр. 34 – 39.
  21. ^ МОТИВ ВАМПИРА У МИТУ И КЊИЖЕВНОСТИ; Просвета, Београд (1996). стр. 172 – 174
  22. ^ За књигу приповедака „Јеврем, сав у смрти“.
  23. ^ За књижевно стваралаштво: књигу приповедачке прозе „Срце је камен“ и књигу есеја „Паралелни светови“.
  24. ^ Шести салон књиге – Лесковачки сајам: за роман „Караван светог Влаха“.

Литература уреди

  • Проф др Мирољуб М. Стојановић (редактор): ЕНЦИКЛОПЕДИЈА НИША - Култура, Центар за научна истраживања, САНУ и Универзитет у Нишу, Одсек за српски језик и књижевност, Ниш (2011). стр. 487./488.
  • Енциклопедија Британика (сажето издање), књига 10 (Ф – Ш), Народна књига / Политика, Београд, 2005. pp. 56.
  • Данило Коцић, Лесковачки писци - трагови и трагања, I - II, Удружење писаца Лесковац, Филекс, Народна библиотека Власотинце, ауторско издање, Лесковац 2015.

Спољашње везе уреди