Слободан Ивковић

Слободан "Пива" Ивковић (Београд, 4. август 193728. септембар 1995) је био бивши југословенски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер.

Слободан Ивковић
Личне информације
Надимак Пива
Датум рођења (1937-08-04)4. август 1937.
Место рођења Београд, Краљевина Југославија
Датум смрти 28. септембар 1995.(1995-09-28) (58 год.)
Место смрти Београд, СР Југославија
Сениорски клубови
Године: Клубови:
Раднички Београд
ОКК Београд
Тренерска каријера
Године: Клубови:
Раднички Београд
ОКК Београд
МЗТ Скопље

Ивковић је као тренер предводио Раднички Београд, ОКК Београд и МЗТ Скопље, као и клубове у Кувајту и Уједињеним Арапским Емиратима. Његов млађи брат Душан Ивковић је такође познат кошаркашки тренер.

Играчка каријераУреди

Ивковић је играо кошарку за сениорски тим Радничког ко и ОКК Београда. Био је талентован играч са добрим физичким предиспозицијама, али нико није успео да га стабилизује као играча. Поред тога, имао је слаб вид, што је био озбиљан проблем пошто су се у то време многе утакмице играле на отвореном, током ноћи.[1]

Тренерска каријераУреди

Тренерску каријеру је започео већ са 30 година у тада моћном ОКК Београду. Са ОКК Београдом је наставио низ освајања трофеја. Након тога постаје тренер Радничког са Црвеног крста. Као тренер био је визионар и веома храбар. Ипак до краја 60-тих, то му није донело задовољавајућих резучтата. Ипак почетком 70-тих, коцкице су се полако склапале. У раднички је довео Милуна Маровића, кога су у Земунској гимназији ослободили фискултуре, да би он након Радничког постао врхунски центар па чак и репрезентативац. Још бољи пример је довођење Милована Тасића, који је од предиспозиција за кошарку имао само висину, а великих проблема и са кретањем и од њега је Слободан направио центра достојног шампионске екипе. И онда је дошло до историјског успеха Радничког када је у сезони 1972/1973. постао првак Југославије. Иако та екипа није важила за фаворита успела је да дође до титуле у предзадњем колу те сезоне, победом против Босне. Исте сезоне и јуниори Рданичког су постали прваци Југославије а њих је предводио Душан Ивковић. Већ у следећој сезони са Радничким је успео да дође до полуфинала тада Купа Шампиона, али је италијански Варезе био прејак. Велики успех је био и освајање купа Југославије 1976. године. 1977. године успева да стигне и до фнала Купа обедника Купова. Једно време је био и селектор репрезентације Југославије.

Био је један од првиџ југословенских тренера који је прошао школу у САД, где је учио од чувеног америчког тренера Џона Вудена. Сваком детаљу обраћао је много пажње и захтевао од својих играча савршенство. Он је успешно настваио Николићеву и Жеравицину школу кошарке. Често је форсирао контре и са по четири играча[2]. Због тога су екипе које је он водио пре свега играле лепо и баш онако како је он желео, а титуле и трофеји су биле секундарни циљ.

ОсталоУреди

Оснивач је удружења кошаркашких тренера Југославије. Његов брат Душан Ивковић такође је веома познат кошаркашки тренер.[1] Ивковић је рођак Николе Тесле, пошто су Теслина мајка Георгина Тесла и Ивковићева баба Олга сестре.[1] Данас се њему у част одржава меморијални турнир у Београду који организује кошаркашки клуб Раднички.[3]

Као млад похађао је музичку школу где је свирао виолину. Касније као тренер био је страствени голубар.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 „Душан Ивковић-свугде носим свој крст”. www.b92.net. 19. 11. 2008. Приступљено 28. 09. 2015. 
  2. ^ „Сећање на Џејмса Дина Црвеног крста”. Политика. 14. 10. 2007. Приступљено 28. 09. 2015. 
  3. ^ „Меморијални турнир Слободан ива Ивковић овог викенда на Црвеном крсту”. Блиц. 23. 09. 2015. Архивирано из оригинала на датум 29. 09. 2015. Приступљено 27. 09. 2015. 

Спољашње везеУреди