Слободан Ракитић
Слободан Ракитић (Власово, код Рашке, 30. септембар 1940 — Београд, 1. јануар 2013) био је српски песник, есејиста и политичар. Као песник, био је представник поетске метафизике.
| Слободан Ракитић | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Слободан Ракитић | |||||||||||||||
| |||||||||||||||
БиографијаУреди
Рођен је у селу Власово крај Рашке. Дипломирао је на Филолошком факултегу у Београду. Уређивао је књижевне часописе Савременик и Рашка. Био је члан прве редакције која је покренула лист Књижевна реч (1972). Од 1973. године запослен је на Коларчевом народном универзитету, као уредник катедре за књижевност и језик.
Слободан Ракитић је био опозиционар тадашњој власти. Посланик на листи Српског покрета обнове у првој вишестраначкој скупштини Србије (1991—1992), народни посланик у Савезној скупштини СР Југославије (1993—1994), председник Удружења књижевника Србије од 1994. до краја 2004. године. Био је председник и оснивач Саборне народне странке.
Ракитић је мисаони лирски песник, са изразитим осећањем за историју, културу и традиционалне вредности. Његова поезија, лирскоинтимистичка, елегична, рефлексивна и религиозна, настоји песнички да одговори на вечна питања живота и смрти, положаја појединца и историјског, колективног страдања. Ракитићев песнички говор изразито је метафизички, племенит - претежно неосимболистички. Његове песме тематско-мотивски и обликовно кореспондирају са старом богослужбеном књижевношћу. (М. К.)
Преминуо је у Београду после кратке и тешке болести 1. јануара 2013.[1] Сахрањен је 4. јануара 2013. у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
ПризнањаУреди
Добио је књижевне награде Милан Ракић, Исидора Секулић, Бранко Миљковић, Петар Кочић, Јован Дучић, Лаза Костић и Златни крст кнеза Лазара. Књига Тапије у пламену награђена је Октобарском наградом Београда за 1990. годину и наградом Раде Драинац 1991. Песме су му превођене на више језика.
ДелаУреди
Објавио је књиге песама:
- Светлости рукопис (1967),
- Рашки напеви (1968),
- Свет нам није дом (1970, друго допуњено издање 1979),
- Земља на језику (1973),
- Песме о дрвету и о плоду (1978),
- Жудња за југом (1981),
- Потомак (1982),
- Основна земља (1988), допуњено издање 1989. и 1990),
- Тапије у пламену (1990, друго издање 1991).
- Душа и спруд (1994),
- Изабране песме (1998);
књиге есеја: Од Итаке до привиђења (1985), Облици и значења (1994); зборник: Поезија романтизма југословенских народа (1978) и Изабрана дела у пет књига(1994).
РеференцеУреди
- ^ Преминуо песник и демократа Слободан Ракитић Мондо 1. јануар 2013.
ЛитератураУреди
- Милијан Деспотовић: Свему вратити говор /Милијан Деспотовић. – УКС, Пожега: Народна библиотека : Свитак : Развигор , 2011 (есеј о књизи: Слободан Ракитић: "Песме")
