Словеначка кухиња

Словеначка кухиња (словен. slovenska kuhinja) је под утицајем разноликости словеначког пејзажа, климе, историје и суседних култура. Водећи словеначки етнолози су 2016. године поделили земљу на 24 гастрономске регије. [1] Прву куварску књигу на словеначком језику објавио је Валентин Водник 1798. године.

Потица пециво као део традиционалног словеначког ускршњег доручка

Храна и јела уреди

 
Тањир разних врста словеначког сира и меса заједно са украсом

Супе су релативно нови изум у словеначкој кухињи, али има их преко 100. Раније су постојале разне врсте каша, чорби и јела у једном лонцу. Најчешће супе без меса биле су посне и обичне. Типично јело је алелуја, супа од коре репе и познато јело током поста. Најчешћа месна супа је говеђа супа са резанцима, која се често служи недељом као део недељног ручка (јунећа супа, пржени кромпир, пржени бифтек и зелена салата). За празнике и празнике често постоји избор говеђе супе са резанцима или крем супе од печурака. Свињетина је популарна и уобичајена свуда у Словенији. Живина је такође често популарна. У различитим деловима Словеније постоји велики избор меса. У Белој Крајини и Словеначком приморју једу се овчетина и коза. На Дан Светог Мартина се слави уз јела као што су печена гуска, патка, ћуретина или пилетина уз црвени купус и млинце. У Доњој Краијини и Нотрањској јели су печене пухове и препелице. Све до куге ракова 1880-их, племенити ракови су били извор прихода и често на јеловнику у Доњој Крајини и Нотрањској.

Маслачак је популаран као састојак салате у Словенији и вековима се скупља на пољима. И данас је салата од маслачка и кромпира веома цењена. Породице иду у експедиције брања маслачка и беру довољно за целу недељу. У средњем веку људи су јели жир и друго шумско воће, посебно у време глади. Кестени су били цењени, и служили су као основа за многа изузетна јела. Ораси и лешници се користе у колачима и десертима. Шумске јагоде, логанове малине, купине, боровнице биле су богат извор витамина. Печурке су одувек биле популарне, а Словенци су волели да их беру и једу. Постоји много варијанти. Мед је коришћен у знатној мери. Медењаци , који долазе у различитим облицима, су колачи од меда, који су најчешће срцоликог облика и често се користе као поклони.

Заштићене намирнице и прехрамбени производи уреди

 
Идријски жликрофи у комбинацији са гулашем

Од јуна 2015. године 22 словеначка јела су заштићена на Европском нивоу:[2]

  • прлешка тунка, производ из Прлекије у источној Словенији, направљен од млевене масти и свињског меса.
  • птујски лук (ptujski lük), врста лука срчастог облика, црвене боје, док ивица има интензивнију љубичасту нијансу.
  • екстра девичанско маслиново уље из словеначке Истре (ekstra deviško oljčno olje Slovenske Istre), горко и љуто уље са јаком воћном аромом, произведено у словеначкој Истри.
  • наношки сир (nanoški sir), од крављег млека, тврд, са малим рупицама величине грашка, мало сладак и љут.
  • кочевски шумски мед (kočevski gozdni med), произведен у ширем кочевском крају.
  • горњисавињски желодец, ваздушно сушени месни производ Горње Савињске долине, направљен од квалитетне сланине и свињског меса.
  • шебрељски желодец, произведен у околини Церкна и Идрије, направљен од квалитетне сланине и свињског меса.
  • идријски жликрофи (idrijski žlikrofi), мале куване кнедле пуњене кромпиром, луком и машћу.
  • прекмурска гибаница, прекмурско пециво, направљено од осам слојева, садржи надјев од мака, ораха, јабука, сувог грожђа и рикоте.
  • толминц сир (sir Tolminc), направљен од сировог крављег млека у околини Толмина, слатког је и љутог укуса.
  • Бела крањска погача (belokranjska pogača), традиционални сомун из Беле Крајине.
  • крашка пршута (kraški pršut), произведен на традиционалан начин на крашкој висоравни у југозападној Словенији.
  • крашки врат (kraški zašink), месни производ цилиндричног облика од сушеног свињског врата.

Традиционална словеначка јела уреди

 
Ајдови жганци са чварцима
 
Матевж са печењем и киселим купусом

Супе и чорбе уреди

Вегетаријанска јела уреди

Јела од меса уреди

 

Десерти и пецива уреди

 
Прекмурска гибаница

Пиће уреди

 
Лашко пиво

Извори уреди

  1. ^ Strategija razvoja gastronomije Slovenije [The Strategy of the Development of the Gastronomy of Slovenia] (PDF) (на језику: словеначки). Maribor Multidisciplinary Research Institute, University of Maribor; Slovenian Tourist Board. мај 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-03-03. г. 
  2. ^ „DOOR”. European Commission. 29. 6. 2015.