Словенска митологија (књига)

Словенска митологија је илустрована књига српског писца Ненада Гајића у којој он низом чланака прави опширни осврт на митологију свих словенских народа, обичаје, ритуале, митске представе, као и на њихово порекло и језик.[1] Постоји и сајт на коме се у сажетој форми могу прочитати основни појмови који чине садржину ове обимне књиге.[2]

Словенска митологија
Корице ћириличног издања
Корице ћириличног издања
Настанак
АуторНенад Гајић
Земља Србија
ЈезикСрпски
Садржај
Темасловенска митологија
Издавање
Издавање28. јун 2011. (2011-06-28)
ИздавачЛагуна
Број издања13 (ћир.) + 2 (лат.)
Број страница208
Тип медијаТврди повез
Класификација
ISBN?978-86-521-0529-8
Хронологија
НаследникБајка над бајкама
Спољашње везе
Веб-сајтslovenskamitologija.rs

О настанку дела, које је за Танјуг „научна синтеза презентована на популаран начин”,[3] аутор каже: „На идеју стварања књиге о словенској митологији дошао сам више случајно него намерно, прикупљајући грађу за једну сасвим другачију књигу, која је отишла у други план јер ме је истраживање словенске митологије сасвим заокупило”.[4]

Књига је више пута у ограниченом обиму представљана кроз фељтоне у новинама и часописима, први пут у дневном листу Политика недуго по објављивању.[5]

Поводом обележавања десет година књиге изашле на Видовдан,[6] излази и издање штампано латиницом 19. новембра 2021. године, а постоји и верзија сајта латиницом.[7][8]

До 2023. објављено је укупно 15 штампаних издања књиге. Упркос популарности, научници су ову књигу оштро критиковали.[9][10]

Садржај уреди

Прво поглавље уреди

На почетку, аутор упознаје читаоце са пореклом древних словена, почевши са Протословенима и осталим географски подељеним групама као што су Источни Словени, Јужни Словени, Западни Словени и Лужички Срби. Наводи историјске изворе и наводе који спомињу Словене и њихово насељавање Европе, али и недоследности уочене у овим изворима. Даље опширно пише о теми словенског језика и писма и анализира њихов настанак и употребу током векова и прави паралелу након доласка мисионара Ћирила и Методија и увођења глагољице као првог словенског писма, уз цитирање старих извора који остављају могућност још ранијег постојања словенског писма.

Следеће обрађене теме су религија и обичаји, где се спомиње словенски пантеон, али и хришћанство и стара вера, као и обичаји који су се практиковали током векова.

Друго поглавље уреди

Следеће поглавље говори о божанствима где су побројана и илустрована сва божанства старих словена са детаљним описима и народним веровањима везаним за њих. У поглављу се спомињу и идоли и храмови и светилишта и њихов значај.

Треће поглавље уреди

Поглавље набраја сва митска места и сва необична народна веровања везана за њих, као и митске топониме и божанства за која су они везани. Спомињу се и рај и нав, места загробног живота и веровања која иду уз њих.

Четврто поглавље уреди

У четвртом поглављу аутор пише о магији и чаробњаштву и њиховим сличностима са религијом. Појашњава појам магије коју дели на белу и црну и пише о учењу и постанку чаробњака. Даље детаљно описује облике чаробњаштва који су били заступљени, као и ствари у природи и биљке за које се везују неки магијски ритуали или за које се верује да имају нека магијска својства.

Пето поглавље уреди

Пето, уједно и најобимније поглавље азбучним редом детаљно описује и илуструје сва митска бића и приказе које постоје и која су заступљена у старословенским народним веровањима.

Критике уреди

Историчар Радивој Радић се осврнуо на ову књигу и изнео озбиљне примедбе на њу.[10] Иако је аутор у предговору књиге нагласио да није у питању научна студија,[11] она и даље обилује низом крупних грешака. На пример, аутор је навео да су Весна и Морана биле божанства, што се коси са општеприхваћеним мишљењем научника; погрешно је назвао богове Свентовита и Јаровита, као и богињу Мокош, о којој је изнео претпоставке које немају упоришта у историјским изворима.[12] Гајић је навео и једну одавно превазиђену и оповргнуту тезу – да је прво словенско писмо буквица коју је саставио свети Јероним – и ослањао се на фалсификате попут Велесове књиге и српских народних песама Милоша Милојевића.[13] Радић је закључио да је реч о штетном делу које ће проузроковати да његови читаоци стекну погрешну и накарадну слику о словенској митологији.[14]

Види још уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди