Словенска плажа (хотел)

Словенска плажа је туристички комплекс саграђен у виду насеља. Налази се у у Будви (Црна Гора), у непосредној блиѕини центра, на 10 минута шетње од Старог града. Изграђен је 1984. године, а сви објекти изграђени су у медитеранском стилу, што овом насељу даје посебну атмосферу. У оквиру комплекса се налазе бројни ресторани, барови, продавнице, сувенирнице, туристичке агенције, козметички салони, здравствене установе, тениски терени и друго. У оквиру комплекса налазе се два базена и дечје игралиште.

Словенска плажа

Административни подаци
ДржаваЦрна Гора Црна Гора
ЛокалитетЦрногорско приморје
ОпштинаБудва
Туристички комплекс
Врста комплексатуристичко насеље
Врста туризмаприморски туризам
Датум настанка1984
ПородицаБудванска ривијера
Веб сајтhttps://www.plavnica.me
Виле у комплексу
Улаз у једну од вила

Tуристички комплекс „Словенска плажа” се, усвајањем одређених правила определило за еколошку хотелску понуду. После испуњавања низа комплексних правила, прописаних од стране Европске уније и уз менторски надзор међународних стручњака надлежних у области еко обележја, ово туристичко насеље је постало један од првим хотелских објеката у Црној Гори који је добио европски сертификат у области заштите животне средине Eco Label,[1] који обавезује да се пословање базира на одрживом развоју, уз минимално угрожавање природних ресурса.

Хотел послује у оквиру Хотелске групе „Будванска ривијера”.[2] Сезонског је карактера и отворен је од маја до краја октобра.[3]

Историја уреди

Хотелски комплекс „Словенска плажа” изграђен је 1984. године. У време отварања представљао ја праву сензацију на туристичком тржишту због импресивне величине, опремљености, оригиналне медитеранске архитектуре и 16 хектара зелених површина са уређеним вртовима.[4] Саграђен је после разорног земљотреса 1979. године, на месту где се налазило пет порушених хотела.[2] Комплекс је веђ тада поседовао систем соларних колектора, који је био први пројекат такве врсте у региону.[5] такође је у оквиру комплекса тада отворен и један од првих макробиотичких ресторана у региону.[6]

После тридесет година рада комплекс је потпуно реновиран, а радови на реновирању трајали су од 2010.[4] до 2012. године.[3]

Име комплекса уреди

Кокплекс је добио име по истоименој плажи у чијем се залеђу налази. Мање је познато да су чари Словенске плаже први открили чешки туристи, у периоду између два светска рата, када су из године у годину Чеси и Словаци летовали уз ову плажу која се сврстава међу најлепше плаже Медитерана. По овим првим туристима ова плажа је добила име.[2]

Положај уреди

Хотелски комплекс „Словенска плажа” се налази у центру Будве, на само 10 минута шетње од Старог града. Од аеродрома у Тивту удаљен је 18 км, од железничке станице у Бару 45 км, од аутобуске станице у Будви свега 500 м.

Од истоимене плаже удаљен је око 50 м. Сама плажа дуга је око 1600 м[2] и пружа се од Старог града до рта Завала, који дели ову од плаже у Бечићима.[7]

Изглед комплекса и садржаји уреди

Хотелски комплекс „Словенска плажа” својом архитектуром представља туристичко насеље изграђено у медитеранском стилу. Чине га хотели, блокови ниских зграда, уске пешачке улице и живописне пјацете (мали тргови). Непосредна близина Словенске плаже и живописне зелене површине нуде широке могућности активног одмора. У оквиру комплекса се налази неколико ресторана и барова, продавнице, сувенирница, туристичка агенција, козметички и фризерски салон, здравствена установа, тениски терени. У оквиру комплекса су и два базена и дечји забавни парк. Цео комплекс је пешачка зона и поседује отворени и надкривени паркинг простор.[3]

Комплекс располаже са 1985 лежајева распоређених у 1016 смештајних јединица категорисаних са три и четири звездице.[4]

Смештајне јединице су добро означене и повезане, тако да омогућавају гостима једноставно сналажење кроз насеље. Насеље чини 10 засебних вила. Сви апартмани и највећи број соба има терасу. Исхрана је на бази полупансиона, доручка и вечере, шведског стола или all inclusive услугe.[8]

Током целе туристичке сезоне организују се културно-забавни и спортско-рекреативни програми за децу и одрасле, у затвореним просторима и на пјацетама.[3] Од 15. јуна до 15. септембра на базену Рондо ради и отворени летњи биоскоп.[8]

Зелене површине у оквиру комплекса уреди

 
Део хотелског парка
 
Егзотичне врсте у парку

У оквиру комплекса „Словенска плажа” налази се и парк, велика уређена зелена површина која представља једну од ретких зелених оаза у самом центру Будве. Ово је највећа уређена зелена површина у Будви, на површини од 14 хектара, са катастром од преко 500 различитих биљних врста. Богат биљни фонд ове зелене оазе „Словенске плаже” осмишљен је тако да, између осталог, упозна туристе са различитим биљним врстама медитеранског подручја. Десет вила у насељу носе називе по засађеном медитеранском биљу у свакој од њих. Осим тога, одржавање зеленила на овој површини усклађено је са критеријумима заштите животне средине, уз наводњавање техничком водом из сопствених бунара.[9] Крајем 2019. године покренута је иницијатива за проглашење трајне заштите природних посебности, зелених и јавних површина у оквиру Туристичког насеља.[10]

Опредељеност за еко туризам уреди

Туристичко насеље "Словенска плажа" пионир је у примени многих новим техничко-технолошких достигнућа од свог оснивања 1984. године. Све технологије подређене су концепту еколошке ефикасности пословања. Пројекат добијања Eco Label сертификата захтевао је издвајање одређених новчаних средстава, али је очигледна корист која ће своју вишеструку валоризацију имати у будућем периоду, како са аспекта заштите животне средине, тако и са аспекта снижавања трошкова. Међу бројним задатим критеријумима које је за добијање сертификата требало испунити, посебан акценат стављен је на следеће:

Најважније техничко-технолошке новине које су примењене у хотелском комплексу „Словенска плажа”:

  • Централизовани процес припреме хране - процес пријема и обраде намирница унутар комплекса је централизован и одвија се по посебним одељењима: припремница меса, припремница рибе, посластичара, припремница воћа и поврћа, магацин млечних производа, магацин пића. Овакав систем омогућује уштеду простора, опреме и радне снаге, ефикасан мониторинг и контролу потребне робе. Комплекс је још 80-их година имао макробиотички ресторан, један од првих у региону.
  • Термо соларни интегрисан систем загревања санитарне воде - туристичко насеље „Словенска плажа” је и у години отварања, давне 1984. године, поседовало систем соларних колектора, који је тада био први пројекат такве врсте у региону.[5] После три деценије овај систем постао је енергетски неефикасан и није могао да задовољи актуелне хотелске стандарде и потребе, па је у потпуности замењен током последње реконструкције. Ново, савремено и високо ефикасно решење представља комбинацију соларних колектора, топлотне пумпе, резервоара за воду и централно контролног система. Овај систем снабдевања енергијом за грејање топле санитарне воде ствара велику уштеду и својим радом не оптерећује околину.
  • Сопствени артерски бунари - за одржавање чистоће и зелених површина у оквиру комплекса изграђена су два артерска бунара капацитета 3,6 л/сек. Систем цеви разведених кроз цеокомплекс има укупну дужину од 3 км. Аутоматизација система омогућава врхунски квалитет одржавања зелених површина унутар комплекса.
  • Електрични транспорт кроз комплекс - моторни саобраћај у оквиру комплекса није дозвољен, а транспорт кроз насеље организован је електричним возилима која се напајају уз помоћ акумулаторских батерија.[5] Транспорт електричним возилима организован је како за превоз гостију од рецепције до смештајне јединице, тако и за превоз намирница, техничке, комуналне и за потребе домаћинства.
  • Отпад - све отпадне и атмосферске воде одлазе у систем градске канализационе мреже. У свим кухињама налазе се сепаратори масти а искоришћена масноћа прикупља се и прослеђује овлашћеним организацијама за прераду коришћеног уља.[6]

Осим Eco Label сертификата, Хотелска група „Будванска ривијера”, чији је „Словенска плажа” део, једна је од ретких компанија у Црној Гори која је потписница Глобалног етичког кодекса за туризам. Овај кодекс усвојен је од стране Генералне скупштине Светске туристичке организације и признат је од стране Генералне скупштине Уједињених нација. Кодекс је потписало 440 потписника из 53 земље. Овим споразумом су кроз десет начела, осим толеранције у најширем смислу и високог уважавања туриста и њихових потреба, обухваћене и активности на очувању природних ресурса и околине, са циљем да се природно богатство заштити од негативних утицаја.[11]

Нискокарбонски туризам је нов начин путовања и одмора, који нуди већу вредност и богатија искуства за туристе и обезбјеђује друштвене, економске и еколошке предности кроз смањење емисија угљендиоксида из туристичких активности. Такав пројекат реализују Министарство одрживог развоја и туризма Црне Горе и Програм Уједињених нација за животну средину у Црној Гори, са циљем да се у сектору туризма, уношењем промена у пословном и законском амбијенту, смање негативни утицаји на животну средину, односно карбонски отисак. Хотелски комплекс „Словенска плажа” један је од хотела који су се одазвали овој иницијативи. На рецепцији су постављене кутије за донације, као и таблет уређаји на којима је онлине калкулатор за израчунавање енергетске ефикасности.[12]

Награде уреди

Туристички комплекс „Словенска плажа” један је од првих туристичких објеката у Црној Гори носилац европског сертификата Eco Label, који обавезује да се пословање базира на одрживом развоју, уз минимално угрожавање природних ресурса.

Овај комплекс такође је и добитник Wild Beauty award награде за налепши локалитет у 2013. години.[4]

На Сајму туризма у Прагу комплекс „Словенска плажа” добио је специјално признање за првокласне услуге у сезони 2012.[2]

Види јиш уреди

Референце уреди

  1. ^ Kažanegra 2016, стр. 28
  2. ^ а б в г д „Словенска плажа првокаслно одмаралиште”. Новости. 7. 2. 2013. Приступљено 8. 4. 2020. 
  3. ^ а б в г „Slovenska plaža”. Budvanska rivijera. Hotelska grupa Budvanska rivijera. Архивирано из оригинала 05. 09. 2019. г. Приступљено 05. 04. 2020. 
  4. ^ а б в г „Slovenska plaža slavi 30 godina”. Teleporter. bginfobox. 18. 7. 2014. Приступљено 8. 4. 2020. 
  5. ^ а б в г Kažanegra 2016, стр. 29-30
  6. ^ а б Krgović, Ljiljana. „Turističko naselje 'Slovenska Plaža'. Приступљено 23. 4. 2020. 
  7. ^ „Hotel Slovenska Plaza”. Zvanični web-sajt. Ponte Travel. Приступљено 9. 4. 2020. 
  8. ^ а б „TURISTIČKO NASELJE SLOVENSKA PLAŽA 3*/ 4*”. Zvanični veb-sajt. Olympic Travel. Приступљено 8. 4. 2020. 
  9. ^ Kažanegra 2016, стр. 31
  10. ^ Lajović, Vuk (24. 10. 2019). „Park u „Slovenskoj plaži” mora biti zaštićen”. Vijesti. Приступљено 23. 4. 2020. 
  11. ^ Kažanegra 2016, стр. 30
  12. ^ Kiković 2016, стр. 52-53

Литература уреди

  • Kažanegra, Katarina (септембар 2016). „Zeleno poslovanje”. Turistički bilten: 26—31. 
  • Kiković, Aleksandra (септембар 2016). „Niskokarbonski turizam”. Turistički bilten: 52—54.