Смедовац
Смедовац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 50 становника (према попису из 2011. било је 112 становника, према попису из 2002. било је 163 становника а према попису из 1991. било је 225 становника).
Смедовац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Борски |
| Општина | Неготин |
| Становништво | |
| — 2022. | 50 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 07′ 12″ С; 22° 32′ 22″ И / 44.12° С; 22.539333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 109 m |
.svg)  Смедовац Смедовац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | NG |
Положај насеља у окружењу
уредиАтар Смедовца се налази између Рогљева, Рајца, Тамнича и Речке. Насеље је у граничном положају према Бугарској, до границе је 4 километра ваздушном линијом. Село се налази на надморској висини од просечно 120 метара, на 44°07’12” северне географске ширине и 22° 32’ 22” источне географске дужине.[1]
Историја
уредиНа карти „Темишварски Банат“ забележен је Zwedovatz као насељено место. Као село Szmedovaz се помиње 1784. године, 1811. године је написано Смедовац, а Вук Караџић га је касније забележио као Медовци. Смедовац је 1846. године имао 50, 1866. године 66, а 1924. године 118 кућа. На карти „Темишварски Банат“ место Toponi је данас топографско име и нема предања да је ту било село.[2]
По предању је до пре 200 година Смедовац био у Селишту, као заселак села Рогљева. У то време због рата његово се станоништво, чије је порекло са Косова, растурило и већина избегла у смедеревски и пожаревачки крај. После кратког времена неки су се повратили у Селиште а потом преместили на данашње место.[3]
Демографија
уредиПрема последњем попису из 2022. године у Смедовцу је живело 50 становника што је за 62 мање у односу на 2011. када је на попису било 112 становника. У насељу живи 50 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 71,92 година (72,21 код мушкараца и 71,65 код жена).[4]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 38 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,32 а према истом попису у насељу има 173 стамбених јединица од којих је 80 насељених.[5]
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 114 | 111 | 108 | 104 | 93 | 81 | 70 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 20 | 29 | 9 | 6 | 3 | 2 | 1 | 0 | 0 | 0 | 2,33 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 74 | 12 | 45 | 12 | 5 | 0 |
| Женски | 83 | 5 | 47 | 28 | 3 | 0 |
| УКУПНО | 157 | 17 | 92 | 40 | 8 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 44 | 34 | 0 | 0 | 3 |
| Женски | 38 | 37 | 0 | 0 | 0 |
| Укупно | 82 | 71 | 0 | 0 | 3 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 0 | 2 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Укупно | 0 | 0 | 2 | 0 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| Укупно | 0 | 0 | 1 | 1 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Укупно | 0 | 0 | 0 | 2 | |
Референце
уреди- ^ Жикић Д., Александар (1997). Крајинска насеља доњег Тимока, Рогљево, Смедовац и Вељково. Београд: Одбор САНУ за проучавање села, Културно просветна заједница Србије Београф. стр. 12.
- ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 164.
- ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 165.
- ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 27.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 464. ISBN 978-86-6161-230-5.
- ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
