Отворите главни мени

Смоковић је насељено мјесто код Задра у Равним Котарима, у сјеверозападној Далмацији. Припада општини Земуник Доњи, у Задарској жупанији, Република Хрватска.

Смоковић
Slika obnovljene crkve posle rata 1991-1995god.jpg
Црква Св. Ђурђа, обновљена после рата 1991-1995. године
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластРавни Котари
ЖупанијаЗадарска
ОпштинаЗемуник Доњи
Становништво
 — (2011)Раст 110
Географске карактеристике
Координате44°07′45″ СГШ; 15°20′51″ ИГД / 44.1291448° СГШ; 15.3476348° ИГД / 44.1291448; 15.3476348Координате: 44°07′45″ СГШ; 15°20′51″ ИГД / 44.1291448° СГШ; 15.3476348° ИГД / 44.1291448; 15.3476348
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина93 м
Смоковић на мапи Хрватске
Смоковић
Смоковић
Смоковић на мапи Хрватске
Смоковић на мапи Задарске жупаније
Смоковић
Смоковић
Смоковић на мапи Задарске жупаније
Остали подаци
Поштански број23222 Земуник Доњи
Позивни број+385 023

Географски положајУреди

Налази се 8 km источно од града Задра, између села Мурвице и Земуника Доњег.

Положај села на улазу са Мурвичке стране има приближне географске координате од 44°08'32.83" N и 15°20'02.67" E, са надморском висином од 89 м. Центар села има приближне географске координате од 44°07'45.58" N и 15°20'51.30" E, са надморском висином од 95 м. Положај села на улазу са Земуничке стране има приближне географске координате од 44°07'15.40" N и 15°21'18.59" E, са надморском висином од 91 м.

ИсторијаУреди

Са тренутним информацијама које се посједују, историја села Смоковића иде назад до 16. вијека, када је српска православна црква Св. Георгија освештана 1567. године.

Црква светог Ђурђа у Смоковићу је подигнута 1567. године. Током рата 1992. године више пута је гранатирана од стране хрватске војске. Послије заузимања Смоковића 24. јануара 1993. године од стране хрватске војске, црква је потпуно срушена. Парохијски дом и гробље су знатно оштећени. Црква светог Ђурђа се налазила сјеверно од главног пута који је пролазио кроз Смоковић, у Брегу. Поред цркве је био парохијски дом и гробље.

За сеоску славу, Велику Госпу литије су из цркве ишле поред парохијског дома, правиле круг и долазиле на бунар Чиркињу који је том приликом освећиван.

O древности СмоковићаУреди

 
Црква Св. Ђурђа, прије рата 1991-1995. године
 
Црква Св. Ђурђа, срушена 1993. године

Сами житељи Смоковића, по том питању, деле се у две групе. Једни везују древност села за прву помен њихове цркве Св. Георгија, односно Св. Ђурђа, како је вековима зову Смоковићани. Ову групу би могли назвати, условно, „егзактна“. Тај податак можемо наћи код владике Никодима Милаша, у његовом капиталном делу „Православна Далмација“[1], а он је опет преузео из „Алманаха“ епископа С. Кончаревића када је боравио у Кијеву, тадашња Русија. Међутим, новије истраживање неких Смоковићана, говори да је далеко старији од овог уобичајеног мишљења. У Млетачким архивима за годину 1527, у попису села Задарске комуне, и становништва у њима, налази се Смоковић. Ту стоји да Смоковић (Smokovich) те године има 54 становника[2]. Интересантно је видети у том попису, да једне четврине тих села уопште нема, или су нестала, или су се тада другачије звала. Једноставно, бурни историјски догађаји, а нарочито чести ратови са Турцима, су их збрисали са историјске сцене. Ипак, поред свега, Смоковић се одржао као цвет на присојној страни.

Следеће раздобље када се Смоковић спомиње, везује се за такозвани Кипарски рат 1570. године. Тих година, тих година Млетачка република води огорчену борбу са Османлијама у вези острва Кипар, али такође и за Далмацију. У својим провалама, обично са коњицом, они су долазили до самих зидина далматинских градова а нарочито до Задра, главног града Далмације. На том путу до Задра, налазио се и Смоковић, јер је био део Задарске комуне. Зато је провидур за Далмацију (а и остали главари Задра) одлучио да изгради одбрамбених утврда око Задра. Тај обруч би обухватала села на североисточној страни, тј. На страни са које су Турци надирали у Задар. Земуник је већ имао неку утврду, али је требало још више то место утврдити и каштел увећати. Затим, на том правцу су још Смоковић и Поличник; У њима је требало изградити одбрамбене куле, ако не каштеле. Требало је брзо и ефикасно деловати.[3]

У најдубљој прошлости, Смоковић се спомиње 1450. године у једном купопродајном уговору; „Radoslav Sarevich de villa Grussi prodaje Milosu Dragoshevichu de villa Smokovich vinograd in villa Opacieselo”.[4] Друга група Смоковићана сматра да је Смоковић далеко старији и древнији, малтене још од Исуса Xриста, а можда и старији. Они се у својим тврдњама и теоријама ослањају на разне легенде које су чули од својих дедова и бака. Ову би смо групу условно могли назвати „романтичарима“. Други њихов извор „аргумената“ за древност Смоковића јесу локални топоними: Грац, Црквина, и још неки топоними који немају назива. Топоними Грац се налази у западним делу Смоковића, где су данас Рајчевићи, од речи град, деминутив градац, а онда испадањем средњег слова контракцијом — грац. То говори да је ту некад био град, или бар више зграда које су сељанима личиле на град. Међутим нико никада није истраживао и ископавао тај локалитет, да би се знало о каквом се граду ради. Други њихов локалитет — Црквина такође јасно говори о о карактеру топоса. Мирко Простран (Биканов) када је прекопавао тај локалитет, наишао је на више гробова и на темеље цркве. Пријавио је то Заводу за заштиту споменика, у Задру али они нису показали неко значајније интересовање. Локални православни свештеник тврди да темељи те цркве говоре о древној православној цркви византијског стила.

Трећи локалитет, у Поткрају (северни део Смоковића, према Поличнику), такође крије велику тајну о селу, тврде „романтичари“. Када је један од Јокића из тог засеока копао темеље за своју кућу, наишао је на темеље неке старије цркве. Он је то, такође, пријавио заводу за заштиту споменика у Задру, али они ни овога пута нису показали никакво интересовање. Сеоски православни свештеник Јован Лазичић отишао је благовремено да погледа те ископине и темеље древне цркве која је постојала пре данашње цркве Св. Ђурђа, која је касније подигнута (1567 године).

Четврти локалитет, такође веома тајанствен, по „романтичарима“ налази се скроз на истоку села, код засеока Матића, према Њивицама. На том локалитету, многи Смоковићани су налазили комадиће грађевина (или више грађевина) из веома далеке прошлости. Да се ради заиста великој древности, говоре и разни новчићи које су ту налазили. По опису тог новца, од неких сељана, видљиво је да се ради о римском новцу. Неки сељани су имали читаву збирку тог новца.[5] Падом Смоковића у Хрватске руке, тај новац је нестао. Поред ових топонима, за које знају сви Смоковићани, вероватно постоје и други нама за сада (а можда и заувек) непознати. Када би се село подвргло темељном археолошком истраживању, можда би стварно дошли до задивљујућих резултата. Можда би Смоковићани, „романтичари“ истински славили и ликовали. Овако — земља је остала и даље да ћути.

СтановништвоУреди

Према званичном попису из 1991. године, почетком рата у Хрватској, у Смоковићу је живјело 1.029 становника, 989 Срба, 13 Хрвата, 13 Југословена и 14 осталих. На почетку рата се тај број мјењао, да би се са потписивањем примирја, средином 1992. године, популација стабилизовала. Већина мјештана била је у Смоковићу када је хрватска војска поново почела са ратним дејствима по овом крају јануара 1993. године. Паралелно са падом Смоковића 24. јануара 1993, пала је и популација. Велика већина људи избјегла је из села, а село разорено до темеља. Љета 2005, не више од 20 људи, махом старијих, живе на својим огњиштима у Смоковићу. Према попису становништва из 2001. године, Смоковић је имао 50 становника.[6] На попису становништва 2011. године, Смоковић је имао 110 становника.[7]

Националност[8] 2011. 2001 1991. 1981. 1971. 1961. 1953.
Срби - - 989 904 1.065 1.147 -
Југословени - - 13 92 16 5 -
Хрвати - - 13 9 11 14 -
O стали и непознато - - 14 10 15 - -
Укупно 110 50 1.029 1.015 1.107 1.166 1.133
Демографија[8]
Година Становника
1953. 1.133
1961. 1.166
1971. 1.107
1981. 1.015
1991. 1.029
2001. 50
2011. 110

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Смоковић је имало 1.029 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
989 96,11 %
Југословени
  
13 1,26 %
Хрвати
  
13 1,26 %
Руси
  
1 0,09 %
Црногорци
  
1 0,09 %
неопредељени
  
6 0,58 %
непознато
  
6 0,58 %
укупно: 1.029

ПрезименаУреди

  • Биовица — Православци, славе Св. Јована
  • Бјелић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Ћустић — Православци, славе Св. Стефана
  • Даничић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Ђинић — Православци, славе Св. Николу
  • Дуброја — Православци, славе Св. Димитрија
  • Гагић — Православци, славе Св. Стефана
  • Граовац — Православци, славе Св. Николу
  • Гуша — Православци, славе Ђурђевдан
  • Јокић — Православци, славе Св. Козму и Дамјана
  • Калапаћ — Православци, славе Св. Николу
  • Ковачевић — Православци, славе Св. Николу
  • Мацура — Православци, славе Аранђеловдан
  • Марић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Маричић — Православци, славе Св. Николу
  • Матић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Оливерић — Православци, славе Св. Стефана
  • Опачић — Православци, славе Св. Николу
  • Паравиња — Православци, славе Св. Јована
  • Поповић — Православци, славе Св. Козму и Дамјана
  • Простран — Православци, славе Аранђеловдан
  • Павић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Радић — Православци, славе Аранђеловдан
  • Рајчевић — Православци, славе Св. Јована
  • Рашковић — Православци, славе Св. Николу
  • Рељић — Православци, славе Св. Стефана
  • Репаја — Православци, славе Ђурђевдан
  • Шкопеља — Православци, славе Св. Стефана
  • Шкорић — Православци, славе Св. Николу
  • Тинтор — Православци, славе Св. Врачеве
  • Вишић — Православци, славе Св. Николу
  • Вранић — Православци, славе Ђурђевдан

СпортУреди

Фудбалски клуб Смоковић је основан 1948. године, са првобитним називом Смоковић. Прва званична и медијски пропраћена, пријатељска утакмица, одиграна је пред око 200 гледалаца 3. јуна 1956. године у Смоковићу, против Поличника, која је завршена победом Смоковића 5:0[9]. Домаћин је наступио у саставу Д. Простран, З. Рељић, С. Простран, К. Рељић, Б. Простран. Д. Вишић, С. Тинтор (замењен са Ј. Рељић), С. Рајчевић, В. Простран, Н. Простран и Н. Ковачевић. Од 1959. године, фудбалски клуб Смоковић мења назив у Полет. Званична регистрација клуба, терена и играча извршена је 25.9.1968. године у ногометном савезу општине Задар, за сезону 1968/69. год. када мења и свој назив у НК Смоковић[10]. Своју прву лигашку утакмицу у оквиру ногометне лиге Савеза општине Задар, одиграо је 29.9.1968. год. против Борца из Смилчића, резултатом 1:5[10]. Своје прво учешће у такмичењу Југословенског ногометног купа (Куп Маршала Тита), на подручју ногометног савеза општине Задар, одиграо је 16.03.1969 године. у Смоковићу против екипе Јадрал из Обровца и крунисао га победом 5:3[11]. 1980 године Смоковић постаје првак ногометне лиге општине Задар, победом 6:0 над екипом Борца из Смилчића и остварује пласман у виши ранг такмичења и постаје нови члан међуопштинске ногометне лиге Задар-Шибеник[12]. Последњу такмичарску утакмицу одиграо је 21.4.1991. игравши нерешено са Рударом из Обровца резултатом 2:2[13].

РеференцеУреди

  1. ^ Н. Милаш: Православна Далмација “Sfairoc“, Београд 1989. год., стр. 209
  2. ^ Kommissiones et relationes venetae, tomus 1, anorum 1433-1522. год. Јазу, Зг. 1876. год., стр. 221
  3. ^ Станојевић 1970, стр. 39.
  4. ^ Задарски архив, ПАЗД, СЗН
  5. ^ То ми је казивао Велибор Рељић, звани Мехо, у Угриновцима 05.05.2015. год. иначе познати Смоковићанин.
  6. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 21. 4. 2013.
  7. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 21. 4. 2013. 
  8. 8,0 8,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  9. ^ Глас Задра, В. Пр. 9.6.1956.
  10. 10,0 10,1 Народни лист, 28.9.1968. год, стр. 13.
  11. ^ Народни лист, 22.09.1969. год.
  12. ^ Народни лист, 7.6.1980. год.
  13. ^ Народни лист, 27.4.1991. год.

ЛитератураУреди

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везеУреди