Совјетска рубља

Совјетска рубља (рус. Советский рубль) или рубља СССР (рус. Рубль СССР) је била валута и платежно средство Савеза Совјетских Социјалистичких Република у периоду њеног постојања између 1923. и 1991. године. Једну рубљу чинило је 100 копејки. Године 1923. мијења дотадашњу рубљу РСФСР и друге регионалне валуте које су се јавиле на просторима гдје је успостављена совјетска власт. Након краха СССР, створена је тзв. "зона рубље" у коју су биле укључене државе проистекле из бивших совјетских република. Поред Совјетског савеза и постсовјетског простора непосредно након распада, совјетска рубља била је у званичној употреби у Русији до 1993. године када је замијењена руском рубљом. Из тада формиране "зоне рубље" прва излази Естонија мијењајући рубљу за круну, а као посљедњи који је напустио "зону рубље" био је Таџикистан који 1994. мијења совјетску за таџикистанску рубљу.[3] Током своје историје, рубља СССР је претрпјела неколико реформи, од којих је најзначајнија била реформа из 1961. године. [4]

Рубља СССР
Рубль СССР
Rouble-1961-Paper-1-Obverse.jpg 1 коп. СССР 1938 г.jpg
Новчаница једне совјетске рубље из 1961. годинеКованица једне совјетске копејке из 1938. године
ISO 4217 кодSUR
Орган издавањаДржавна банка СССР
Датум увођења23. новембар 1923.1
 Извор[1]
Корисници СССР
 Заједница независних држава (након распада СССР)
Стопа инфлацијезванично инфлације није било
 Извор[2]
Конституент
 1/100копејка
Симболруб. или р.
 копејкак
Множинарубље
Језик ове валуте припада групи словенских језика. Постоји више од једног начина за творбу облика множине.
 копејкакопејке
Кованице1, 2, 3, 5, 10, 20 и 50 копејки
1, 5 и 10 рубљи
ШтампаријаГознак
КовачницаЛењинград (1923-1941)
Краснокамск (1941-1946)
Лењинград (1946-1991) и
Москва (1982-1991)
1 Совјетска рубља је у СССР-у кориштена до његовог распада 26. децембра 1991. године

Регулаторно тијело совјетске рубље била је Државна банка СССР (позната још и као Госбанк; руски, скраћено од Государственный банк - "државна банка").[5] Непосредно пред распад СССР, кованице су се ковале у Лењинграду и Москви, а новчанице су штампане од стране Гознака. Особа која је била задужена за изглед совјетског новца био је Иван Иванович Дубасов, умјетник и гравир, који је израдио већину коначних рјешења совјетског новца, грба и одликовања.[6]

ИсторијатУреди

Прва рубља из 1923. годинеУреди

Прве совјетске рубље почињу са својим постојањем готово годину дана након формирања СССР када је рубља СССР замијенила рубљу РСФСР и остале валутне јединице које су се јављале тада и као валутни сурогати. Одлуком Централног извршног вијећа и Совјета народних комесара СССР, 23. новембра 1923. године одлучено је да се у оптицај пусте нове рубље по обрасцу из 1923. године у апоенима од 100, 250, 500, 1000 и 5000 рубаља са натписима на језицима заступљеним у СССР прописаним чланом 34. Устава СССР. Натписи су били на руском, украјинском, бјелоруском, јерменском, грузинском и туркотатарском језику.[1][7] До потпуног испуњења налога из ове одлуке никад није дошло.

Дана 18. децембра 1923. године, претходно донесена одлука је де факто била поништена када се по истом обрасцу појавила новчаница са номиналом од 15 000 рубаља. Новчаница је такође задржавала и остале карактеристике рјешења за совјетску рубљу из новембра 1923. године. Након друге одлуке дошло је и до треће одлуке којом је у потпуности потиснута одлука из 23. новембра 1923. године. Централни извршни комитет након непуна два мјесеца доноси још једну одлуку 7. фебруара 1924. године у којој се налаже да се по истом обрасцу у оптицај пусти новчаница од 25 000 рубљи.[8][9]

Новчанице прве совјетске рубље су на себи имале тада новоуведени грб СССР. Била су свега три номинала: од 10 000, 15 000 и 25 000 рубљи. На новчаници од 10 000 руб. на лицу је био приказан Московски кремљ, на новчаници од 15 000 портрет сељака, а на новчаници од 25 000 рубљи портрет црвеноармејца. Све новчанице израђене су на бијелом папиру димензија 155 × 79 милиметара, а као заштитни елемент се појавио водени жиг познат још као "прозорчић". У оптицају су биле свега пар мјесеци током краја 1923. и прве половине 1924. године.[10]


Номинална
вриједност
Лице Наличје Величина Боја Датум пуштања у оптицај Изашла из употребе
10 000 рубљи 155 мм × 79 мм зелена 23. новембра 1923. 31. маја 1924.
15 000 рубљи 155 мм × 79 мм смеђа 18. децембра 1923. 31. маја 1924.
25 000 рубљи 155 мм × 79 мм љубичаста 7. фебруара 1924. 31. маја 1924.

Рубља након реформе из 1924. годинеУреди

Након више претходних постепених реформи које су биле дио великих новчаних реформи Григорија Сокољњикова (реформа совјетског червонца), СССР је имао и даље неколико проблема који се нису успјели ријешити. Међу тим проблемима су били раст инфлације, неколико паралелних платежних средстава и слаба куповна моћ народа, што је у огромној мјери успоравало развој СССР на економском пољу. Почетком 1924. долази до првих разматрања поправљања економске ситуације. Економске реформе Григорија Сокољњикова су настављене покушајем обједињавања и ојачавања јединственог новчаног система. Паралелно с тим долази и до снижавања цијена индустријске робе која се исказивала у робној рубљи. Робна рубља је током 1924. изашла из употребе. Дана 22. фебруара 1924. Централни извршни комитет (ЦИК) и Совјет народних комесара (СНК) издају рјешење по ком у оптицај улазе нове кованице и новчанице. Кованице су биле у апоенима од 10, 15 и 20 копејки, пола рубље[н. 1] и једну рубљу које су се израђивале у сребру, а поред њих у бакру су коване кованице 1, 2, 3 и 5 копејки. Новчанице су биле у виду бонова трезора у апоенима 1, 2, 3, 5, 10 и 50 копејки. Упоредо са старим совзнацима[н. 2], односно рубљама, у оптицају су били и червонци, који су били везани за вриједност злата. У то вријеме, совзнаци и рубље по обрасцу из 1923. су били у паралелном оптицају са червонцима и новим рубљама. Лав Камењев на 2. засједању Совјетā 29. фебруара 1924. доноси рад "О новчаној реформи" (рус. «О денежной реформе»), гдје напомиње да се совјетска економија не може поуздати у совзнаке неколико мјесеци, а поготово не неколико седмица. Почевши од 7. марта, па све до 31. маја 1924. совзнаци су деноминовани у односу 50 000:1, а рубља из 1923. године у односу 50 милијарди на једну рубљу из 1924 године. Нова рубља у односу на златни червонец је имала однос 10:1 од 10. априла 1924. када је почело штампање трезорских билета/карти (рус. казначейские билеты), који су представљали нови вид новчанице у СССР. Коначно излажење из употребе совзнака и старих рубљи догодило се 31. маја 1924. године. Овим мјерама, Сокољњиков је успио да устабили совјетску економију, а као најјаснији резултати његових реформи су биле: стабилизација рубље као државне валуте, могућност њене конвертибилности, унификација монетарног и економског система, повратак кованицама од сребра и бакра, оснаживање куповне моћи и отказ вањског задуживања државе кредитима због стабилизације економије.[11][12][13][14]

Кованице рубље из 1924. године су у вриједностима од 1, 2, 3 и 5, те касније и пола копејке (кованица од пола копејке уведена 1925. године) коване су у бакру, док кованице од 10 и 20 копејки, те пола рубље и једну рубљу су коване у сребру. Сребрне кованице у номаналима копејки су израђиване од сребра-500, а кованице од пола и једну рубљу од сребра-900. На полеђини најчешће имају грб СССР и натпис на руском језику: "Пролетери свих земаља, уједините се!" (рус. Пролетарии всех стран, соединяйтесь), који је био и мото Совјетског Савеза, изузев кованице од пола рубље која на полеђини има само назив државе и државни мото. На лицу се налази углавном номинал, година ковања и вијенац од пшенице као орнамент, изузев на кованицама од пола копејке, гдје је изостављен вијенац, и кованицама од пола и једне рубље гдје се налазе само година ковања и социјалистички прикази радника и сељака.[15][16]

Номинална
вриједност
Изглед Материјал Пречник и маса Опис лица и наличја Пуштена у оптицај Изашла из употребе
пола копејке бакар 16 мм/1,64 г Лице: номинал и година ковања
Наличје: назив државе и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!"
1925. -
1 копејка бакар 21,3 мм/3,27 г Лице: номинал, вијенац и година ковања
Наличје: грб СССР, назив државе и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!"
1924. -
2 копејке бакар 24 мм/6,55 г Лице: номинал, вијенац и година ковања
Наличје: грб СССР, назив државе и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!"
1924. -
3 копејке бакар 27,7 мм/9,8 г Лице: номинал, вијенац и година ковања
Наличје: грб СССР, назив државе и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!"
1924. -
5 копејки бакар 32 мм/16,38 г Лице: номинал, вијенац и година ковања
Наличје: грб СССР, назив државе и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!"
1924. -
10 копејки сребро-500 17,27 мм/1,8 г Лице: номинал, вијенац и година ковања
Наличје: грб СССР, назив државе и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!"
1924. -
15 копејки сребро-500 19,56 мм/2,7 г Лице: номинал, вијенац и година ковања
Наличје: грб СССР, назив државе и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!"
1924. -
20 копејки сребро-500 21,84 мм/3,6 г Лице: номинал, вијенац и година ковања
Наличје: грб СССР, назив државе и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!"
1924. -
пола рубље сребро-900 26,67 мм/10 г Лице: приказ ковача који израђује плуг и година ковања
Наличје: грб СССР, назив државе, номинал и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!"
1924. -
1 рубља сребро-900 33,5 мм/20 г Лице: приказ радника који сељаку указује на излазеће сунце и година ковања
Наличје: грб СССР, назив државе, номинал и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!"
1924. -

Новчанице из 1924. имале су неколико видова приказивања. У оптицају су били бонови од 1, 2, 3, 5 и 50 копејки, те новчанице тј. трезорни билети у вриједности од 1, 3 и 5 рубљи и 3 червонца (30 рубљи). Све су израђене на бијелом папиру, али у различитим димензијама и у различитом изгледу и орнаментури. Најједноставнији су изгледом били бонови једноцифрених номинала. На лицу су се налазили номинал исказани бројем и ријечима, грб СССР, година штампања и натпис на руском: Имеет хождение с серебряной монетой (Креће се заједно са сребрном кованицом). На наличју имају исписан номинал бројем и ријечима на језицима СССР. Бон од 50 копејки је димензијама нешто већи, а дизајном друкчији. Поред карактеристика једноцифрених бонова, бон од 50 копејки је имао и потпис благајника и народног комесара финансија СССР[н. 3]. На новчаницама од 1 рубљу на лицу је био видљив у позадини приказ свежња пшенице, седмоцифрени серијски број, номинал, натпис на руском: "Државни трезорни билет СССР" (Государственный казначейский билет СССР) и потписи благајника и народног комесара финансија. На лицу новчанице од 3 рубље приказани су радник и сељак како читају књигу, на 5 рубљи трактор како оре, а на новчаници од 3 червонца сељака у моменту сјетве. Свака новчаница се разликовала и по заштитном елементу. Бонови су били у оптицају до 31. августа 1926., а новчанице до 1947. године. Поред њих је постојала новчаница-бон у вриједности од 20 копејки која никад није пуштена у оптицај.[14]

Номинална
вриједност
Лице Наличје Величина Боја Датум пуштања у оптицај Изашла из употребе
1 копејка 40 мм × 66 мм свијетло смеђа 22. фебруара 1924. 31. августа 1926.
2 копејке 40 мм × 66 мм смеђа 22. фебруара 1924. 31. августа 1926.
3 копејке 40 мм × 66 мм зелена 22. фебруара 1924. 31. августа 1926.
5 копејки 40 мм × 66 мм плава 22. фебруара 1924. 31. августа 1926.
50 копејки 110 мм × 60 мм плава и беж 22. фебруара 1924. 31. августа 1926.
1 рубља 80 мм × 155 мм наранџаста и плава 5. фебруара 1924. 1947.
3 рубље 168 мм × 75 мм зелена 5. фебруара 1924. 1947.
5 рубаља 181 мм × 86 мм лила и плава 5. фебруара 1924. 1947.
3 червонца
(30 рубаља)
- 181 мм × 86 мм црна 30. јула 1924. 1947.

Новчанице по обрасцу из 1925. годинеУреди

Од марта 1925. па све до почетка 1930-их Државна банка СССР је почела са штампањем нових новчаница у апоенима од 3 и 5 рубаља. Разлике су биле у димензијама, самом дизајну, елементима који су се појављивали на новчаницама, те у папиру који је био доста тежи и у основи беж или сиве боје. Такође, на њима се налазио потпис новог наркома (скр. за народни комесар) финансија Григорија Сокољњикова. Били су доста сложенијег дизајна у погледу орнамената и на њима се појављује нов образац уписивања серијског броја који се састојао од два слова и шест бројева (нпр. АБ 123456). Поред дизајна, разлика је била у томе што новчаница од 3 рубље није имала водени жиг утиснут на себи. Своју куповну моћ су задржале све до реформе из 1947. године када су изашле из оптицаја.[14][17]

Номинална
вриједност
Лице Наличје Величина Боја Датум пуштања у оптицај Изашла из употребе
3 рубље 128 мм × 62 мм тамно зелена,
плава,
розе
марта 1925. 1947.
5 рубљи 165 мм × 70 мм црна,
плава,
розе
марта 1925. 1947.

Кованице из 1926. и 1931. годинеУреди

Због исувише велике потрошње бакра на ковање нових кованица у номиналима копејки, производња нове серије кованог новца се наставила мијењајући материјал од ког су се у оптицај избацивале нове копејке. Од стране ЦИК и СНК СССР одлучено је 6. јануара 1926. да се кованице у апоенима од 1, 2, 3, и 5 рубљи настави ковати у легури бронзе и то у односу 95:5 на бакар и алуминијум. Изглед ових копејки се задржао и у овој серији, као и у оној из 1924. године. Једина кованица која се и даље привремено израђивала у бакру је била вриједности пола копејке. Пет година касније, 1931., разматрао се вид штедње сребра тиме што би се копејке у номиналима од 10, 15 и 20 копејки израђивали од другог материјала, а да се кованице вриједности пола рубље и једну рубљу више не кују. За нов материјал је изабран никл, од којег је било могуће израдити кованице исте масе и величине. Једина разлика у односу на серију из 1924. је био изглед лица кованице. Ове кованице су ушле у производњу и оптицај 1932. године након одлуке ЦИК и СНК СССР 27. фебруара. Захваљујући промјени и квалитету материјала, кованице су биле дуговјечније и отпорније на хабање, а СССР је годишње уштедио велике залихе бакра и сребра које је могао да прерасподијели за употребу у индустрији. Серије кованица образаца из 1926. и 1931. године користиле су се све до економске реформе и деноминације 1961. године.[18][19][20][21]

Номинална
вриједност
Изглед Материјал Пречник и маса Опис лица и наличја Пуштена у оптицај Изашла из употребе
1 копејка бронза
Cu+Al 95:5
15 мм/1 г Лице: номинал, вијенац и година ковања
Наличје: грб СССР, назив државе и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!"
6. јануара 1926. 31. децембра 1960.
2 копејке бронза
Cu+Al 95:5
18 мм/2 г Лице: номинал, вијенац и година ковања
Наличје: грб СССР, назив државе и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!"
6. јануара 1926. 31. децембра 1960.
3 копејке бронза
Cu+Al 95:5
22 мм/3 г Лице: номинал, вијенац и година ковања
Наличје: грб СССР, назив државе и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!"
6. јануара 1926. 31. децембра 1960.
5 копејки бронза
Cu+Al 95:5
25 мм/5 г Лице: номинал, вијенац и година ковања
Наличје: грб СССР, назив државе и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!"
6. јануара 1926. 31. децембра 1960.
10 копејки никл 17,27 мм/1,8 г Лице: радник који држи штит, номинал, назив државе и година ковања
Наличје: грб СССР и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!"
27. фебруара 1932. 31. децембра 1960.
15 копејки никл 19,56 мм/2,7 г Лице: радник који држи штит, номинал, назив државе и година ковања
Наличје: грб СССР и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!"
27. фебруара 1932. 31. децембра 1960.
20 копејки никл 21,84 мм/3,6 г Лице: радник који држи штит, номинал, назив државе и година ковања
Наличје: грб СССР и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!"
27. фебруара 1932. 31. децембра 1960.

Новчанице рубље по обрасцу из 1934. године.Уреди

Након серије червонаца 1926-1932, Државна банка СССР 1934. у оптицај пушта нове новчанице рубљи у номиналима 1, 3 и 5. У периоду између 1934. и 1936. у оптицају су биле новчанице са потписима Григорија Грињка, тадашњег наркома финансија СССР. Међутим, након његовог хапшења и ликвидације[н. 4], од 1937. новчанице са његовим потписом се више нису штампале због његовог статуса "непријатеља народа", а разматрало се да ли уводити нову серију новчаница са потписом Власа Чубара, новог народног комесара финансија, или ипак штампати новчанице без ичијег потписа. На крају је одлучено без потписа да се настави штампањем рубљи, а што се касније показало као "далековидно", с обзиром да је и Влас Јаковљевич Чубар такође ухапшен и ликвидиран. Новчанице су биле богате орнаментурама и штампане су на папирима беж и сиве нијансе. Такође, интересантно је да овај образац рубљи није прописивао водени жиг као елемент заштите. Биле су у употреби до реформе 1947. године.[14][22]

Номинална
вриједност
Лице Наличје Величина Боја Датум пуштања у оптицај Изашла из употребе
1 рубља 118 мм × 60 мм црно-плава,
крем
јуна 1934. 1947.
3 рубље 136 мм × 68 мм тамно зелена,
зелена
јуна 1934. 1947.
5 рубљи 136 мм × 70 мм тамно плава,
свијетло плава
јуна 1934. 1947.

Серија кованица обрасца из 1935. годинеУреди

Од 1935. у СССР су уведене кованице новог обрасца које су у погледу идејног рјешења оскудијевале детаљима. Сам изглед је значајно упроштен, поготово на наличју свих кованица. Кованице у апоенима од 1, 2, 3 и 5 копејки су имале неизмијењено лице кованице. Лице никлованих кованица (10, 15 и 20 к) је било далеко једноставније него је што то прије био случај. Разлика је била у томе што је номинал исписан у осмоугаонику, а око њега се налази вијенац. Наличје свих кованица се огледало у крупнијем натпису "СССР" и државном грбу, а изостављен је мото "Пролетери свих земаља, уједините се!" исписан на руском језику. Биле су у оптицају до реформе из 1961.[18][19]

Номинална
вриједност
Изглед Материјал Пречник и маса Опис лица и наличја Пуштена у оптицај Изашла из употребе
1 копејка бронза 15 мм/1 г Лице: номинал, вијенац и година ковања
Наличје: грб СССР и назив државе
1935. -
2 копејке бронза 18 мм/2 г Лице: номинал, вијенац и година ковања
Наличје: грб СССР и назив државе
1935. -
3 копејке бронза 22 мм/3 г Лице: номинал, вијенац и година ковања
Наличје: грб СССР и назив државе
1935. -
5 копејки бронза 25 мм/5 г Лице: номинал, вијенац и година ковања
Наличје: грб СССР и назив државе
1935. -
10 копејки никл 17,27 мм/1,8 г Лице: осмоугаоник, номинал, годину ковања и биљни орнамент
Наличје: грб СССР и назив државе
1935. 31. децембра 1960.
15 копејки никл 19,56 мм/2,7 г Лице: осмоугаоник, номинал, годину ковања и биљни орнамент
Наличје: грб СССР и назив државе
1935. 31. децембра 1960.
20 копејки никл 21,84 мм/3,6 г Лице: осмоугаоник, номинал, годину ковања и биљни орнамент
Наличје: грб СССР и назив државе
1935. 31. децембра 1960.

Новчанице из 1938. годинеУреди

Од 1938. до економске реформе 1947. Државна банка СССР је пустила нову емисију новчаница рубљи у апоенима од 1, 3 и 5 рубљи уз нове червонце са ликом Лењина у апоенима од 1, 3, 5 и 10 червонаца. На рубљама су били приказани рудар (1 руб.), војник (3 руб.) и пилот (5 руб.) уз орнаментима много богатију позадину. Боје су биле за дотадашњу праксу традиционалне (смеђа, зелена и плава), а оно што је поново било необично је то што је водени жиг изостављен. Све новчанице су израђене на бијелом папиру.[14]

Номинална
вриједност
Лице Наличје Величина Боја Датум пуштања у оптицај Изашла из употребе
1 рубља 125 мм × 60 мм смеђа,
наранџаста
1938. 1947.
3 рубље 135 мм × 67 мм зелена 1938. 1947.
5 рубљи 145 мм × 70 мм плава 1938. 1947.

Совјетска рубља између двије реформе (1947-1960)Уреди

Укупна стабилност предратних година и брз економски развој СССР, те немогућност проналажења и куповине скупљих производа је довело до тога да се совјетско становништво нашло у финансијском благостању због велике уштеде. У новчаницима народа широм СССР могле су се наћи новчанице разних серија, али понајвише тада посљедњег обрасца из 1938. у апоенима од 1, 3 и 5 рубаља. У том периоду, народне штедње и мањи зајмови које је СССР узимао су успијевали одржати на неки начин стабилност државе у војном смислу до успоставе поновне мирнодопске економије. Међутим, почетком рата монетарна и економска моћ слабе, како обичног грађанина, тако и СССР у цјелини. Тада долази до немогућности новчано-робне трговине, него све чешће се трампом трговало, првенствено због слабе платежне моћи народа, те због појаве црног тржишта. Црно тржиште у ратном периоду је било својствено по енормно високим цијенама за просјечног грађанина. Нпр. хљеб је било могуће једино набавити искључиво посебним картицама и купонима, а цијена векне хљеба је знала превисити 1000 рубљи. Како се 1943. године увелико приближавала побједа, а уједно и сам исход рата постао извјеснији, Стаљин и тадашњи државни врх су размишљали како устабилити и оснажити економију малог човјека. Тај задатак је повјерен тадашњем наркому финансија Арсенију Звјереву, који је у послијератним годинама требао осмислити план нових реформи. Такође још један проблем је био и ублажавање дејстава нацистичке пропаганде која је у појединим крајевима утицала на то да обичан народ почне уништавати совјетску економију на било који изводив начин. Посљедице пропаганде су се највише осјетиле у украјинским крајевима, на чијем простору су били у оптицају разни валутни сурогати и валуте попут рајхсмарке и украјинског карбованца чак и након побједе над Нацистичком Њемачком.[23]

 
Грб СССР 1946-1956

Сви ови проблеми је требало да се ријеше 1946. године када је планирана нова реформа (позната још и као "послијератна реформа"), међутим због суше и слабих приноса је одлучено да се реформа пренесе на децембар 1947. године. На јесен 1947. године дошло је до гласина о могућем спровођењу нове финансијске политике. Нико није у народу знао о чему је ријеч, па се почело увелико са набавкама не само производа прве неопходности, него и намјештаја, драгоцјености итд. Овим поступцима су допринијели шпекуланти који су ширили гласине о неизвјесној финансијскиј ситуацији. У том периоду је народ журио да из штедних каса повуче своје депозите, док су неки насупрот томе журили да свој сачувани новац похране. Одлуком Совјета министара, те Централног комитета Свесавезне комунистичке партије бољшевика од 13. децембра[н. 5] су дефинисани начини спровођења реформе. Одлука је свим органима власти у Савезу достављена дан касније, 14. децембра, а већ 15. децембра су отпочеле исплате по новом финансијском и монетарном обрасцу. За период нове монетарне реформе су спремљене новчанице посебног обрасца и изгледа. Монетарна реформа је спроведена на начин да су се старе новчанице рубаља мијењале у односу 10:1, односно један червонец за једну нову рубљу, а кованице су остале у оптицају до идуће реформе 1961. године. Такође, депозит у штедним касама, као и отплате унутрашњих зајмова су се друкчије преносиле на нове рубље. Војни зајмови између 1942. и 1945. године, зајмови треће петољетке 1938-1941., зајам друге петољетке из 1936. године, зајам учвршћења одбране из 1937. године и 8% зајмова 1927-1928. су се мијењали по односу 3:1 на 2% зајма планираног за 1948. који су се отплаћивали 20 година. Исто тако обавезе успјешног зајма из 1938. године на 3% зајма из 1947. су такође исплаћивани на период од 20 година и то у односу 5:1. Реформе су спроведене неравномјерно, али брзо. Већ пред Нову годину 1948., реформа је у потпуности завршена и у најудаљенијим крајевима СССР. Након реформи, висина плата је сачувана (од 500 до 1000 рубљи), те цијене неких потрепштина нису сасвим уклопљене тако да су биле свима приступачне, што же бити присутно до 1961. године. Тако се нпр. за десет јаја издвајало 12-16, за килограм шећера 15, за хељду 12, а за хљеб 3-5 рубљи. Због овакве монетарне политике, СССР је врло брзо измирио своје унутрашње дугове, те је омогућено да се улаже у поновну изградњу земље. Исто тако, дефицит робе је престао, а полице широм државе су постале пуне и на њима је било могуће наћи чак и робу која се за вријеме рата могла пронаћи само на црном тржишту.[23]

Новчанице обрасца из 1947. годинеУреди

 
Фрагменти грба СССР на новчаницама из серије 1947. и 1957. године, гдје се уочавају мање разлике.

Новчанице овог периода су посебно осмишљене за реализацију нових реформи. Најочигледнија разлика је била у погледу изгледа новчанице и грба који се налазио на њој. Наиме, грб СССР је промијенио свој изглед додајући још 5 ленти на којима је исписан државни мото, па је тако нови совјетски грб имао на себи фразу "Пролетери свих земаља, уједините се!" исписану на 16 језика који су се тада сматрали званичнима у СССР. Ова чињеница се мијења 1957. године када је изашла нова серија новчаница након што Карело-финска ССР бива интегрисана у РСФСР, те тада лента са финским преводом државног гесла је изостављена. Прва, као и друга серија је штампана са исписом "1947" као годином штампања. Својим изгледом су подсјећале на новчанице које су се користиле прије Октобарске револуције, само што умјесто ликова руских царева је био лик Лењина, а умјесто грба са двоглавим орлом - грб СССР по обрасцу из 1946., а касније и 1956. године. Номинали су писани крупно бројевима и словима на руском, те ситније на 15 других језика распрострањених у СССР Такође, биле су идентичних димензија и у стаљинистичком духу, што није нимало било слично претходним серијама и обрасцима рубљи. Новчанице у апоенима од 1, 3 и 5 рубљи су носиле натпис "државних трезорних билета" (рус.: Государственный казначейский билет) и биле су у до тад већ нормираним распоредима боја и са богатим орнаментима. Новчанице од 10, 25, 50 и 100 рубљи су на себи имале портрет Лењина на лицу, а на наличју новчанице од 100 рубљи је био приказ пејзажа Московског кремља. Биле су већих димензија, па су стога прозване "стаљинским обојцима". На себи су имале натпис Државне банке СССР ("Билет Државне банке СССР" - рус.:Билет Государственного банка СССР), што је било до тада карактеристика червонаца. Биле су у оптицају све до априла 1961. године.[23][24]

Номинална
вриједност
Лице Наличје Величина Боја Датум пуштања у оптицај Изашла из употребе
1 рубља 82 мм × 125 мм плава,
наранџаста
1947. 1961.
3 рубље 86 мм × 135 мм зелена,
розе
1947. 1961.
5 рубљи 88 мм × 145 мм плава,
наранџаста
1947. 1961.
10 рубљи 88 мм × 145 мм розе,
плава
1947. 1961.
25 рубљи 88 мм × 145 мм плава,
зелена
1947. 1961.
50 рубљи 88 мм × 145 мм зелена,
розе
1947. 1961.
100 рубљи 88 мм × 145 мм крем,
розе
1947. 1961.

Рубља након реформе и деноминације 1961.Уреди

Крај совјетске рубље 1991.Уреди

Курс совјетске рубље у односу на југословенски динарУреди

Курс совјетске рубље у односу на југословенски динар за период након Другог свјетског рата до распада СССР по Државној банци СССР[25]
Датум Јединица (динара) Курс (рубљи)
од јануара до августа 1946. 100 10,59
од септембра 1946. до фебруара 1950. 100 10,60
од марта до децембра 1950. 100 8,00
од јануара 1951. до октобра 1952 1000 13,33
од новембра 1952. до јуна 1955. 1000 13,36
од јула 1955. до децембра 1960. 1000 13,33
јануар и фебруар 1961. 1000 2,25
од марта 1961. до јануара 1962. 1000 1,50
од фебруара 1962. до јула 1965. 1000 1,20
од августа до децембра 1965. 1000 0,72
од јануара 1966. до јануара 1971. 100 7,20
од фебруара до 23. децембра 1971. 100 6,00
од 24. децембра 1971. до 19. фебруара 1972. 100 4,88
од 20. фебруара 1972. до фебруара 1977. 100 4,39
март 1977. 100 4,07
од априла до августа 1977. 100 4,09
од септембра до децембра 1977. 100 4,02
јануара и фебруар 1978. 100 3,85
од марта до јуна 1978. 100 3,74
јул и август 1978. 100 3,68
септембар 1978. 100 3,57
од октобра до новембра 1978. 100 3,52
децембар 1978. 100 3,60
јануар 1979. 100 3,51
од фебруара до априла 1979. 100 3,56
мај и јун 1979. 100 3,51
јул 1979. 100 3,45
од августа 1979. до 2. јануара 1980. 100 3,41
од 3. јануара до 29. фебруара 1980. 100 3,35
од марта до маја 1980. 100 3,23
од 1. до 12. јуна 1980. 100 3,07
од 13. јуна до 15. јула 1980. 100 2,36
од 16. јула до августа 1980. 100 2,33
од 1. до 15. септембра 1980. 100 2,37
од 16. септембра до 15. октобра 1980. 100 2,34
од 16. до 31. октобра 1980. 100 2,30
од новембра до 15. децембра 1980. 100 2,32
од 16. до 31. децембра 1980. 100 2,37
јануар 1981. 100 2,32
од 1. до 15. фебруара 1981. 100 2,34
од 16. до 28. фебруара 1981. 100 2,40
од 1. до 15. марта 1981. 100 2,36
од 16. до 31. марта 1981. 100 2,28
април 1981. 100 2,24
мај 1981. 100 2,20
јун и јул 1981. 100 2,23
од 1. до 15. августа 1981. 100 2,20
од 16. до 31. августа 100 1,91
од септембра 1981. до фебруара 1982. 100 1,81
од 1. марта до 15. априла 1982. 100 1,62
од 16. априла до 15. маја 1982. 100 1,63
од 16. маја до 15. јула 1982. 100 1,57
од 16. јула до 31. августа 1982. 100 1,52
од 1. септембра до 15. септембра 1982. 100 1,48
од 16. септембра до 15. октобра 1982. 100 1,46
од 16. до 24. октобра 1982. 100 1,44
од 25. октобра до 30. децембра 1982. 100 1,16
од 31. децембра 1982. до 15. јануара 1983. 100 1,14
од 16. до 31. јануара 1983. 100 1,11
од 1. до 15. фебруара 1983. 100 1,07
од 16. до 28. фебруара 1983. 100 1,05
од 1. до 15. марта 1983. 100 0,99
од 16. до 31. марта 1983. 100 0,96
од 1. до 15. априла 1983. 1000 9,49
од 16. априла до 3. маја 1983. 1000 9,39
од 4. до 15. маја 1983. 1000 9,17
од 16. до 30. маја 1983. 1000 8,87
од 1. до 15. јуна 1983. 1000 8,76
од 16. јуна до 15. јула 1983. 1000 8,59
од 16. до 31. јула 1983. 1000 8,11
од 1. до 15. августа 1983. 1000 7,74
од 16. августа до 30. септембра 1983. 1000 7,51
од 1. до 15. октобра 1983. 1000 7,16
од 16. до 31. октобра 1983. 1000 6,97
од 1. до 15. новембра 1983. 1000 6,57
од 16. новембра до 15. децембра 1983. 1000 6,51
од 16. до 31. децембра 1983. 1000 6,41
од 1. јануара до 15. фебруара 1984. 1000 6,30
од 16. фебруара до 15. априла 1984. 1000 6,35
од 16. априла до 15. маја 1984. 1000 6,14
од 16. маја до 30. јуна 1984. 1000 5,86
јул 1984. 1000 5,70
од 1. до 21. августа 1984. 1000 5,49
од 22. августа до 15. септембра 1984. 1000 5,31
од 16. септембра до 15. октобра 1984. 1000 4,94
од 16. октобра до 15. новембра 1984. 1000 4,62
од 16. до 30. новембра 1984. 1000 4,45
децембар 1984. и јануар 1985. 1000 4,27
од 1. до 27. фебруара 1985. 1000 3,98
од 28. фебруара до 15. марта 1985. 1000 3,82
од 16. до 31. марта 1985. 1000 3,67
од 1. априла до 15. маја 1985. 1000 3,43
од 16. до 30. маја 1985. 1000 3,24
јун 1985. 1000 3,12
јул и август 1985. 1000 3,00
од 1. до 15 августа 1985. 1000 2,88
од 16. септембра до 31. октобра 1985. 1000 2,76
новембар 1985. 1000 2,63
децембар 1985. 1000 2,54
јануар 1986. 1000 2,42
од 1. фебруара до 15. марта 1986. 1000 2,36
од 16. до 31. марта 1986. 1000 2,24
од 1. априла до 4. маја 1986. 1000 2,13
од 5. маја до 1. јуна 1986. 1000 2,04
од 2. до 30. јуна 1986. 1000 1,90
од 1. јула до 15. августа 1986. 1000 1,66
од 16. августа до 2. децембра 1986. 1000 1,70
од 3. до 31. децембра 1986. 1000 1,56
од 1. јануара до 3. фебруара 1987. 1000 1,46
од 4. фебруара до 3. марта 1987. 1000 1,41
од 4. до 24. марта 1987. 1000 1,27
од 25. марта до 7. априла 1987. 1000 1,18
од 8. до 14. априла 1987. 1000 1,17
од 15. до 21. априла 1987. 1000 1,14
од 22. априла до 19. маја 1987. 1000 1,08
од 20. до 26. маја 1987. 1000 1,05
од 27. маја до 2. јуна 1987. 1000 1,06
од 3. до 9. јуна 1987. 1000 1,08
од 10. до 23. јуна 1987. 1000 1,07
од 23. јуна до 7. јула 1987. 1000 0,99
од 8. до 14. јула 1987. 1000 0,97
од 15. до 21. јула 1987. 1000 0,96
од 22. до 28. јула 1987. 1000 0,93
од 29. јула до 4. августа 1987. 1000 0,90
од 5. до 11. августа 1987. 1000 0,87
од 12. до 18. августа 1987. 1000 0,86
од 19. до 25. августа 1987. 1000 0,85
од 26. августа до 1. септембра 1987. 1000 0,83
од 2. до 8. септембра 1987. 1000 0,81
од 9. до 15. септембра 1987. 1000 0,80
од 16. до 22. септембра 1987. 1000 0,76
од 23. до 29. септембра 1987. 1000 0,75
од 30. септембра до 6. октобра 1987. 1000 0,74
од 7. до 13. октобра 1987. 1000 0,73
од 14. до 20. октобра 1987. 1000 0,71
од 21. до 27. октобра 1987. 1000 0,70
од 28. октобра до 10. новембра 1987. 1000 0,68
од 11. до 17. новембра 1987. 1000 0,60
18. новембра 1987. 1000 0,59
од 19. новембра до 29. децембра 1987. 1000 0,47
од 30. децембра 1987. до 19. јануара 1988. 1000 0,46
од 20. до 26. јануара 1988. 1000 0,48
од 27. јануара до 2. фебруара 1988. 1000 0,47
од 3. фебруара до 1. марта 1988. 1000 0,45
од 2. до 15. марта 1988. 1000 0,44
од 16. до 29. марта 1988. 1000 0,43
од 30. марта до 5. априла 1988. 1000 0,42
од 6. до 19. априла 1988. 1000 0,41
од 20. априла до 17. маја 1988. 1000 0,40
од 18. до 31. маја 1988. 1000 0,39
од 1. до 7. јуна 1988. 1000 0,31
од 8. до 21. јуна 1988. 1000 0,30
од 22. до 28. јуна 1988. 1000 0,28
од 29. јуна до 23. августа 1988. 1000 0,23
од 24. до 30. августа 1988. 1000 0,22
од 31. августа до 6. септембра 1988. 1000 0,21
од 7. до 20. септембра 1988. 1000 0,20
од 28. септембра до 25. октобра 1988. 1000 0,19
од 26. октобра до 1. новембра 1988. 1000 0,17
од 2. до 8. новембра 1988. 1000 0,16
од 9. новембра до 6. децембра 1988. 1000 0,15
од 7. до 27. децембра 1988. 1000 0,13
од 28. децембра 1988. до 17. јануара 1989. 1000 0,12
од 18. до 24. јануара 1989. 10000 1,14
од 25. до 31. јануара 1989. 10000 1,10
од 1. до 7. фебруара 1989. 10000 1,06
од 8. до 14. фебруара 1989. 10000 1,03
од 15. до 21. фебруара 1989. 10000 1,00
од 22. до 28. фебруара 1989. 10000 0,96
од 1. до 7. марта 1989. 10000 0,90
од 8. до 14. марта 1989. 10000 0,86
од 15. до 21. марта 1989. 10000 0,83
од 22. до 28. марта 1989. 10000 0,79
од 29. марта до 4. априла 1989. 10000 0,74
од 5. до 11. априла 1989. 10000 0,71
од 12. до 18. априла 1989. 10000 0,69
од 19. до 25. априла 1989. 10000 0,67
од 26. априла до 2. маја 1989. 10000 0,64
од 3. до 9. маја 1989. 10000 0,62
од 10. до 16. маја 1989. 10000 0,58
од 17. до 23. маја 1989. 10000 0,54
од 24. до 30. маја 1989. 10000 0,50
од 31. маја до 6. јуна 1989. 10000 0,47
од 7. до 13. јуна 1989. 10000 0,45
од 14. до 20. јуна 1989. 10000 0,44
од 21. до 27. јуна 1989. 10000 0,42
од 28. јуна до 4. јула 1989. 10000 0,39
од 5. до 11. јула 1989. 10000 0,37
од 12. до 18. јула 1989. 10000 0,36
од 19. до 25. јула 1989. 10000 0,35
од 26. јула до 1. августа 1989. 10000 0,32
од 2. до 8. августа 1989. 10000 0,29
од 9. до 15. августа 1989. 10000 0,28
од 16. до 22. августа 1989. 10000 0,27
од 23. до 29. августа 1989. 10000 0,24
од 30. августа до 5. септембра 1989. 10000 0,23
од 6. до 12. септембра 1989. 10000 0,22
од 13. до 19. септембра 1989. 10000 0,21
од 20. до 26. септембра 1989. 10000 0,20
од 27. септембра до 3. октобра 1989. 10000 0,19
од 4. до 10. октобра 1989. 10000 0,17
од 11. до 17. октобра 1989. 10000 0,16
од 18. до 24. октобра 1989. 10000 0,15
од 25. до 31. октобра 1989. 10000 0,14
од 1. до 7. новембра 1989. 10000 0,13
од 8. до 14. новембра 1989. 10000 0,12
од 15. до 21. новембра 1989. 10000 0,11
од 22. до 28. новембра 1989. 100000 0,99
од 29. новембра до 5. децембра 1989. 100000 0,86
од 6. до 12. децембра 1989. 100000 0,77
од 13. до 19. децембра 1989. 100000 0,65
од 20. до 26. децембра 1989. 100000 0,55
од 27. децембра 1989. до 9. јануара 1990. 100000 0,51
од 10. до 16. јануара 1990. 100 5,13
од 17. до 23. јануара 1990. 100 5,12
од 24. до 30. јануара 1990. 100 5,06
од 31. јануара до 6. фебруара 1990. 100 5,13
од 7. до 13. фебруара 1990. 100 5,12
од 14. до 20. фебруара 1990. 100 5,14
од 21. до 27. фебруара 1990. 100 5,12
од 28. фебруара до 6. марта 1990. 100 5,11
од 7. до 13. марта 1990. 100 5,07
од 14. до 20. марта 1990. 100 5,10
од 21. до 27. марта 1990. 100 5,14
од 28. марта до 3. априла 1990. 100 5,10
од 4. до 10. априла 1990. 100 5,13
од 11. до 17. априла 1990. 100 5,14
од 18. до 24. априла 1990. 100 5,17
од 25. априла до 1. маја 1990. 100 5,12
од 2. до 8. маја 1990. 100 5,15
од 9. до 15. маја 1990. 100 5,17
од 16. до 22. маја 1990. 100 5,18
од 23. до 29. маја 1990. 100 5,15
од 30. маја до 5. јуна 1990. 100 5,09
од 6. до 12. јуна 1990. 100 5,06
од 13. до 19. јуна 1990. 100 5,07
од 20. јуна до 3. јула 1990. 100 5,08
од 4. до 10 јула 1990. 100 5,11
од 11. до 17. јула 1990. 100 5,10
од 18. до 24. јула 1990. 100 5,09
од 25. до 31. јула 1990. 100 5,13
од 1. до 7. августа 1990. 100 5,15
од 8. до 21. августа 1990. 100 5,22
од 22. до 28. августа 1990. 100 5,23
од 29. августа до 4. септембра 1990. 100 5,24
од 5. до 11. септембра 1990. 100 5,17
од 12. до 18. септембра 1990. 100 5,18
од 19. до 25. септембра 1990. 100 5,20
од 26. септембра до 2. октобра 1990. 100 5,17
од 3. до 9. октобра 1990. 100 5,22
од 10. до 16. октобра 1990. 100 5,18
од 17. до 23. октобра 1990. 100 5,22
од 24. октобра до 6. новембра 1990. 100 5,25
од 7. до 13. новембра 1990. 100 5,28
од 14. до 20. новембра 1990. 100 5,31
од 21. до 27. новембра 1990. 100 5,34
од 28. новембра до 4. децембра 1990. 100 5,29
од 5. до 11. децембра 1990. 100 5,31
од 12. до 18. децембра 1990. 100 5,36
од 19. до 25. децембра 1990. 100 5,33
од 26. децембра 1990. до 1. јануара 1991. 100 5,24
од 2. до 8. јануара 1991. 100 5,27
од 9. до 15. јануара 1991. 100 4,12
од 16. до 22. јануара 1991. 100 4,03
од 23. до 29. јануара 1991. 100 4,09
од 30. јануара до 5. фебруара 1991. 100 4,13
од 6. до 12. фебруара 1991. 100 4,17
од 13. до 19. фебруара 1991. 100 4,16
од 20. до 26. фебруара 1991. 100 4,13
од 27. фебруара до 5. марта 1991. 100 4,09
од 6. до 12. марта 1991. 100 4,06
од 13. до 19. марта 1991. 100 4,01
од 20. до 26. марта 1991. 100 3,99
од 27. марта до 9. априла 1991. 100 3,89
од 10. до 23. априла 1991. 100 3,86
од 24. до 30. априла 1991. 100 3,80
од 1. до 7. маја 1991. 100 2,61
од 8. до 14. маја 1991. 100 2,64
од 15. до 21. маја 1991. 100 2,65
од 22. до 28. маја 1991. 100 2,63
од 29. маја до 4. јуна 1991. 100 2,67
од 5. до 11. јуна 1991. 100 2,63
од 12. до 18. јуна 1991. 100 2,61
од 19. јуна до 2. јула 1991. 100 2,60
од 3. јула до 6. августа 1991. 100 2,58
од 7. августа до 3. септембра 1991. 100 2,64
од 4. септембра до 1. октобра 1991. 100 2,63
од 2. октобра до 5. новембра 1991. 100 2,68
од 6. новембра до 3. децембра 1991. 100 2,70
од 4. до 26. децембра 1991. 100 2,73

У периоду између 1. априла 1957. до краја 1960. постојао је двоструки курс од 11,67 рубљи за нетрговачка плаћања.

НапоменеУреди

  1. ^ Кованица вриједности пола рубље се називала полтинник, а сам назив је изведен од ријечи "половина".
  2. ^ Совзнак је била валута РСФСР и СССР у периоду између 1919. и 1924. године. Назив је искован из термина советские денежные знаки, тј. "совјетски новчани знаци"
  3. ^ Назив за данашњу функцију министра финансија до 1946. у СССР.
  4. ^ Григориј Фјодорович Грињко је ухапшен и ликвидиран због троцкизма, сарађивања са страним службама и покушаја атентата на Стаљина и Јежова након "Трећег московског процеса".
  5. ^ Одлука "О провођењу новчане реформе и замјене картица за производне и индустријеске производе" (рус.:«О проведении денежной реформы и отмене карточек на продовольственные и промышленные товары»)

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Рјешење о пуштању у оптицај новчаних знакова по обрасцу из 1923. године на језицима прописаним у Уставу СССР”. Асоцијација корисника шума Поладожја, Приморја и Пооњежја. 
  2. ^ „Инфлација у СССР: како се обесцијенила совјетска рубља за вријеме свог постојања”. Рамблер. Приступљено 26. 2. 2019. 
  3. ^ „ММФ и зона рубље 1991-1993” (PDF). Међународни монетарни фонд. 
  4. ^ „Совјетска рубља”. Banki.ru. 
  5. ^ „Државна банка СССР”. Велика руска енциклопедија. 
  6. ^ „О Гознаку - историјске странице”. Званични веб-сајт А.Д. Гознак. 
  7. ^ „Одлука од 23. новембра 1923. године О пуштању у оптицај новчаних знакова новчаних знакова обрасца из 1923. год. с натписима на језицима указаним у чл.34. Устава Савеза ССР. Онлајн библиотека нормативно-правних акта Савеза Совјетских Социјалистичких Република. 
  8. ^ „Одлука од 18. децембра 1923. године О пуштању у оптицај новчаних знакова новчаних знакова обрасца из 1923. год. у вриједности од 15000 рубаља с натписима на језицима указаним у чл.34. Устава Савеза ССР. Онлајн библиотека нормативно-правних акта Савеза Совјетских Социјалистичких Република. 
  9. ^ „Одлука од 7. фебруара 1924. године О пуштању у оптицај новчаних знакова новчаних знакова обрасца из 1923. год. у вриједности од 25000 рубаља с натписима на језицима указаним у чл.34. Устава Савеза ССР. Веб-сајт Бонистика Клуб. Приступљено 15. 3. 2009. 
  10. ^ „Новчани знаци РСФСР и СССР 1922-1923.”. Веб-сајт Новац Русије. 
  11. ^ „Одлука од 22. фебруара 1924. "О ковању и пуштању у оптицај сребрне и бакарне кованице совјетског обрасца"”. Онлајн библиотека нормативно-правних акта Савеза Совјетских Социјалистичких Република. 
  12. ^ „Монетарне реформе Сокољњикова 1922-1924”. Raritetus.ru. Приступљено 9. 1. 2021. 
  13. ^ „Зашто је рубља грађанског рата била јача од данашње? Ка 130. годишњици Григорија Сокољњикова”. Јандекс Зен. Приступљено 29. 12. 2018. 
  14. ^ а б в г д „Трезорне карте СССР (1924-1938)”. Веб-сајт Новац Русије. 
  15. ^ „Бакарне кованице (1924-1938)”. Веб-сајт Новац Русије. 
  16. ^ „Сребрне кованице (1924-1931)”. Веб-сајт Новац Русије. 
  17. ^ „Државни трезорни билети (1924-1928)”. Нумизматички портал "Кованице Русије". 
  18. ^ а б „Бронзане кованице (1926-1957)”. Веб-сајт Новац Русије. 
  19. ^ а б „Бакарно-никловане кованице (1931-1957)”. Веб-сајт Новац Русије. 
  20. ^ „Одлука од 6. јануара 1926. године О ковању и пуштању у оптицај нових кованица мање размјене. Онлајн библиотека нормативно-правних акта Савеза Совјетских Социјалистичких Република. 
  21. ^ „"Никлована реформа" 1931. године”. Онлајн енциклопедија SiteKid.ru. 
  22. ^ „Државни трезорни билети (1934-1938)”. Нумизматички портал "Кованице Русије". 
  23. ^ а б в „Монетарна реформа (1947)”. Веб-сајт Новац Русије. 
  24. ^ „Новчанице 1947. и 1957. године”. Нумизматички портал "Кованице Русије". 
  25. ^ „Курсеви валута за период до 1.7.1992.”. Званични веб-сајт Банке Русије. Приступљено 27. 1. 2020.