Совјетски (Лењинградска област)

Варошица у Лењинградској области Русије

Совјетски (рус. Сове́тский), до 1948. Јоханес (рус. Йо́ханнес; фин. Johannes) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на северозападу Лењинградске области и административно припада Виборшком рејону.

Совјетски
Сове́тский, Johannes

Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонВиборшки рејон
Основанпрви помен током XVII века
Варошица од1940.
Стара именаЈоханес (до 1948)
Становништво
Становништво
 — 2015.7.064
Географске карактеристике
Координате60° 32′ 00″ С; 28° 40′ 00″ И / 60.533333° С; 28.666667° И / 60.533333; 28.666667
Временска зонаUTC+3
Совјетски на карти Русије
Совјетски
Совјетски
Совјетски на карти Русије
Совјетски на карти Лењинградске области
Совјетски
Совјетски
Совјетски на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број188918
Позивни број+7 81378
Регистарска ознака47
ОКАТО код41 215 563
ОКТМО код41 615 163 051
Веб-сајт
sovetskiy.vbglenobl.ru/

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 7.064 становника.

Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1940. године.

Географија уреди

Варошица Совјетски смештена је у западном делу Виборшког рејона, на источним обалама Виборшког залива, у приморском делу Карелијске превлаке. Налази се на око 144 километра северозападно од града Санкт Петербурга, односно на око двадесетак километара јужније од рејонског центра Виборга.

Важна је железничка станица на пола пута између Виборга и Приморска (на обалама Финског залива). Кроз северни део вароши протиче река Гороховка.

Западно од насеља у акваторији Виборшког залива налази се острво Шкољни, најзначајније излетиште локалног становништва.

Историја уреди

 
Застава Совјетског

Насеље се у писаним изворима по први пут помиње током XVII века под финским именом Јоханес, а име насеља потиче од парохијске лутеранске цркве посвећене Светом Јовану Крститељу (извесно је да је црква саграђена 1888. године). Насеље је до 1917. године било у саставу Велике Кнежевине Финске, а потом до 1940. и у границама независне Финске. Иако је као последица Зимског рата варошица постала делом Совјетског Савеза, насеље је убрзо поново прешло под управу Финске (током Другог светског рата). Као последица Продуженог рата са Финском и службено прелази у састав Совјетског Савеза 1947. године. Након рата већина финског становништва је расељена у Финску, док је цело подручје насељено руском популацијом из унутрашњости земље.

Године 1940. насеље је добило званични административни статус у рангу варошице, а садашњи назив које носи од 1948. године последица је интезивне русификације подручја Карелијске превлаке која је извршена половином прошлог века. Насеље је садашње име добило у част пилота и Хероја Совјетског Савеза Михајла Советског који је погинуо 1944. године.

Демографија уреди

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 7.131 становник, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 7.064 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2015.
---3,5613,1233,1126,471[2]6,607[3]7,131[4]7,064

Привреда уреди

Најважнији привредни објекат у вароши је фабрика за производњу целулозе и папира „ОАО Виборшка целулоза” (рус. ОАО «Выборгская целлюлоза») основана још 1926. године. У новије време у фабрици се производи и дрвени пелат као нуспроивод обраде дрвета. Данас је ова фабрика један од највећих светских произвођача овог био-горива.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе уреди