Сож

река у источној Европи

Сож (рус.; укр.; блр. Сож) — источноевропска река која тече преко делова територије Русије, Белорусије и Украјине и лева притока реке Дњепар.

Сож
Сож
Сож у градском парку града Гомеља
Басен реке Дњепар чији је Сож део
Опште информације
Дужина648 km
Басен42.100 km2
Пр. протоккод Гомеља 207 ​m3s
СливЦрноморски
Водоток
ИзворСмоленско побрђе
54° 41′ 21.32″ N 31° 57′ 56.93″ E / 54.6892556° С; 31.9658139° И / 54.6892556; 31.9658139 (Извор реке Сож)
Ушћеу Дњепар код Лојева
51° 56′ 50″ N 30° 48′ 24″ E / 51.94722° С; 30.80667° И / 51.94722; 30.80667 (Ушће реке Сож)
Географске карактеристике
Држава/е Русија
 Белорусија
 Украјина
ОбластСмоленска, Гомељска, Могиљовска, Черниговска
НасељаКричав, Черикав, Славгарад, Гомељ
ПритокеВихра, Проња, Ипут, Бесед
ДРВ04010000412105000011550
Река на Викимедијиној остави

Име реке вероватно потиче од староруске речи сожжь која означава подручје које је путем паљевине очишћено од растиња и претворено у оранице.[1]

Карактеристике уреди

Река Сож извире на Смоленском побрђу на око 12 km јужније од града Смоленска у Смоленској области Руске Федерације. Друга је по дужини и запремини најважнија лева притока реке Дњепар. Улива се у Дњепар код варошице Лојев на граници Гомељске области Белорусије и Черниговске области Украјине. Укупна дужина тока од извора до ушћа је 648 km, од чега је 493 km на територији Белорусије.

Долина уз реку је доста изражена и представљена у виду неколико тераса, најчешће трапезоидног облика дубине између 20 и 30 метара у односу на околни терен, просечне ширине од 1,5 до 3 km у подручју око Кричавског рејона до преко 5 km на подручју спајања са реком Остјор. Након примања реке Бесед Сож прелази у географску регију Белоруског полесја. У средњем и доњем делу тока обале су доста ниже и равније.

Ширина реке у доњем делу тока достиже и до 230 метара, а дубина расте и до 6,5 метара. Проток је често већи од 1,5 m³/s. Пловна је дуж 373 km тока.

Река Сож се убраја у најчистије европске водотоке.

Неке од најважнијих притока су Вихра, Остјор, Проња, Бесед, Хмара и Ипут. Пре Другог светског рата на Сожу су постојале бројне уставе којима је регулисан ниво воде у реци, али су оне у потпуности уништене током рата и никада нису обновљене.

Најважнији градски центри који леже на њеним обалама су Кричав, Черикав, Славгарад и Гомељ.

Види још уреди

Референце уреди

Литература уреди

  • Сож[мртва веза], Велика совјетска енциклопедија
  • Књига „Водоёмы Подмосковья: Справочник Московского общества «Рыболов-спортсмен»“ (1969) — 224 стр.

Спољашње везе уреди