Сож
Сож (рус.; укр.; блр. Сож) — источноевропска река која тече преко делова територије Русије, Белорусије и Украјине и лева притока реке Дњепар.
| Сож Сож |
|
|---|---|
Сож у градском парку града Гомеља
|
|
Басен реке Дњепар чији је Сож део
|
|
| Опште информације | |
| Дужина | 648 km |
| Басен | 42.100 km2 |
| Пр. проток | код Гомеља 207 m3⁄s |
| Слив | Црноморски |
| Водоток | |
| Извор | Смоленско побрђе 54°41′21.32″N 31°57′56.93″E / 54.6892556° СГШ; 31.9658139° ИГД |
| Ушће | у Дњепар код Лојева 51°56′50″N 30°48′24″E / 51.94722° СГШ; 30.80667° ИГДКоординате: 51°56′50″N 30°48′24″E / 51.94722° СГШ; 30.80667° ИГД |
| Географске карактеристике | |
| Насеља | Кричав, Черикав, Славгарад, Гомељ |
| Област | Смоленска, Гомељска, Могиљовска, Черниговска |
| Притоке | Вихра, Проња, Ипут, Бесед |
Име реке вероватно потиче од староруске речи сожжь која означава подручје које је путем паљевине очишћено од растиња и претворено у оранице.[1]
Садржај
КарактеристикеУреди
Река Сож извире на Смоленском побрђу на око 12 км јужније од града Смоленска у Смоленској области Руске Федерације. Друга је по дужини и запремини најважнија лева притока реке Дњепар. Улива се у Дњепар код варошице Лојев на граници Гомељске области Белорусије и Черниговске области Украјине. Укупна дужина тока од извора до ушћа је 648 км, од чега је 493 км на територији Белорусије.
Долина уз реку је доста изражена и представљена у виду неколико тераса, најчешће трапезоидног облика дубине између 20 и 30 метара у односу на околни терен, просечне ширине од 1,5 до 3 км у подручју око Кричавског рејона до преко 5 км на подручју спајања са реком Остјор. Након примања реке Бесед Сож прелази у географску регију Белоруског полесја. У средњем и доњем делу тока обале су доста ниже и равније.
Ширина реке у доњем делу тока достиже и до 230 метара, а дубина расте и до 6,5 метара. Проток је често већи од 1,5 м³/с. Пловна је дуж 373 км тока.
Река Сож се убраја у најчистије европске водотоке.
Неке од најважнијих притока су Вихра, Остјор, Проња, Бесед, Хмара и Ипут. Пре Другог светског рата на Сожу су постојале бројне уставе којима је регулисан ниво воде у реци, али су оне у потпуности уништене током рата и никада нису обновљене.
Најважнији градски центри који леже на њеним обалама су Кричав, Черикав, Славгарад и Гомељ.
Види јошУреди
РеференцеУреди
ЛитератураУреди
- Сож, Велика совјетска енциклопедија
- Књига „Водоёмы Подмосковья: Справочник Московского общества «Рыболов-спортсмен»“ (1969) — 224 стр.
