Соколски гимнастички систем
систем вежбања настао у Чешкој 1862.
Соколски гимнастички систем настао је у Чешкој 1862. године.[1] Оснивач овог гимнастичког система је др Мирослав Тирш. Соколски гимнастички систем имао је задатак да код младих кроз гимнастичке телесне вежбе развија њихове најбоље особине.
Соколски систем је био присутан и развијен у Краљевини Србији и Краљевини Југославији.[2] Београдски сокли су за обуку доводили стручњаке из Прашког сокола.[2]
Галерија
уреди-
Српска соколска организација из Рисна, 1911.
-
Плакат српског соколскет слета на Видовдан у Раваници, 1910.
-
Месни соколи и соколке у Соколани у Трстенику
-
Стеван Тодоровић (1832—1925), српски сликар и први старешина Савеза соколских друштава „Душан Силни“
-
Др Војислав В. Рашић (1869—1943) је први донео соколску униформу у Краљевину Србију као пионир српског соколског покрета
-
Војислав Живановић (1870—1932), потпуковник српске краљевске војске, и први заменик старешине Савеза соколских друштава „Душан Силни“
-
Др Лаза Поповић (1877—1945), духовни вођа српског соколског покрета
-
Др Лаза Поповић (1877—1945), старешина Фрушкогорске жупе
-
Милутин Гр. Мишковић (1864—1934), генералштабни пуковник српске краљевске војске и организатор „Соколског покрета“ у Краљевини Србији
-
Војислав Бесаровић, старешина српске соколске Босанско-херцеговачке жупе од 1909.
-
Михајло Мишко Јовановић (188?—1915), припадник тајне организације „Млада Босна“ и члан српског Соколског покрета. Учесник је атентата на аустроугарског престолонаследника у Сарајеву 1914. године
-
Коњички потпуковник Милоје Павловић (1887—1941), старешина Шумадијске жупе
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ NIN.RS. „Sto godina srpskih sokola”. Nin online (на језику: српски). Приступљено 2024-08-20.
- ^ а б ИН4С (2023-12-11). „Српски соколи на Свесловенском слету у Прагу 1907.”. ИН4С (на језику: српски). Приступљено 2024-08-20.