Сомалски језик

(преусмерено са Сомали језик)

Сомалски језик (ISO 639-3: сом),[5][6] је афроазијски језик кушитске породице, којим говори 12.653.480 људи у неколико земаља источне Африке, од чега 8.340.000 у Сомалији (2006); 3.960.000 људи у Етиопији (2006); 420.000 у Кенији (2000. WCD); 270.000 у Џибутију (2006).[7][8][9]

Сомалски језик
Af Soomaali,[1] Soomaali[2]
𐒖𐒍 𐒈𐒝𐒑𐒛𐒐𐒘, 𐒈𐒝𐒑𐒛𐒐𐒘
اف صومالي, صومالي,
РегионРог Африке
Етничка припадностСомалци
Број говорника
21.807.730 (2019)[3]
Сомалијски латинични алфабет (латинично писмо; званично)
вададско писмо (арапско писмо)
османијски алфабет
борамски алфабет
кадарски алфабет
Званични статус
Службени језик у
 Сомалија
 Somaliland
 Џибути
 Етиопија
Признати мањински језик у
РегулишеРегионална академија за сомалијски језик
Језички кодови
ISO 639-1so
ISO 639-2som
ISO 639-3som
Глотологsoma1255[4]
Лингосфера14-GAG-a
Примарни сомалијски Спракраум
Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћеш видјети знаке питања, кутије или друге симболе умјесто уникод карактера.

Сомалски језик је један од 6 језика сомалске подскупине источнокушитских језика, и има три дијалекта северносомалски, бенадир и ар-ашраф (ашраф). Северносомалски је постао темељем стандардним сомалским језиком, службени језик у Сомалији.

Класификација

уреди

Сомалијски језик је класификован у кушитску грану афроазијске породице, тачније у низијску источнокушитску поред афарског и сахоског.[10] Сомалијски је најбоље документован од кушитских језика,[11] са академским проучавањима језика који датирају из касног 19. века.[12]

Гласови

уреди

32: b,tDh,dD,d.,*,kh,g,G,tS,f,s,S,x,H,9,m,n,l,r [ ?,h,i,I,"e,E,aa,U,+,"@) a,U,O,j,w.

Систем писања

уреди
 
Османијско писмо за сомалијски језик.
 
Шалавско сабејско писање, Санаг (Фото: Сада Мире, 2007). Натпис датира између 900. п. н. е. и 300. године нове ере.

Археолошка ископавања и истраживања у Сомалији открила су древне натписе у посебном систему писања.[13] У извештају из 1878. године Краљевском географском друштву Велике Британије, научник Јохан Марија Хилдебранд је приметио приликом посете области да „од античких аутора знамо да су ови окрузи, који су данас тако пустињски, раније били насељени и цивилизовани[...] Ја са такође открио древне рушевине и натписе на стенама, у виду сликама и слова[...] Они до сада нису дешифровани."[14]] Према извештају Министарства информисања и националног савета из 1974. године, ово писмо представља најраније писано сведочење о Сомалији.[13]

Знатно касније, сомалијски археолог Сада Мире објавила је древне натписе пронађене широм Сомалиленда. Како се током већег дела сомалијске лингвистичке историје језик није широко користио за књижевност, публикације др Мире доказују да писање као технологија није било страно нити ретко у региону.[15] Ова дела су са семитских химајаритских и сабијанских језика који су се углавном говорили у данашњем Јемену — „постоји опсежна и древна веза између људи и култура са обе стране обале Црвеног мора“, тврди Мире. Ипак, док још много таквих древних натписа тек треба да се пронађе или анализира, многе су „булдожери уништили, пошто Министарство туризма није могло да купи земљиште или заустави уништавање“.[15]

Поред Ахмедовог латиничног писма, други правописи који су вековима коришћени за писање сомалијског језика укључују давно успостављено арапско писмо и вададско писмо.[16][17] Према Богумилу Андрзејевском, ова употреба је била ограничена на сомалијске свештенике и њихове сараднике, јер су шеици радије писали на литургијском арапском језику. Ипак, постоје различити такви историјски рукописи на сомалском, који се углавном састоје од исламских песама (касида), рецитација и певања.[18] Међу овим текстовима су и сомалијске песме шеика Увајса и шеика Исмасила Фаре. Остатак постојеће историјске литературе на сомалијском углавном се састоји од превода докумената са арапског.[19]

Од тада се за транскрипцију сомалијског језика користио низ система писања. Међу њима, сомалијска латиница,[20][21] званично усвојена 1972. године, је најшире коришћена и призната као званична ортографија државе.[22] Ово писмо су развили бројни водећи научници Сомалије, укључујући Мусу Хаџи Исмаил Галала, Б. В. Андрзејевског и Шире Џама Ахмеда посебно за транскрибовање сомалијског језика, и користи сва слова енглеског латиничног писма осим p, v и z.[23][24] Нема дијакритичких знакова или других посебних знакова осим употребе апострофа за глоталну паузу, која се не појављује на почетку речи. Постоје три сугласничка диграфа: DH, KH и SH. Тон није означен, а предњи и задњи самогласници се не разликују.

Системи писања развијени у двадесетом веку укључују османијско, борамско и кадарско писмо, које су осмислили Осман Јусуф Кенадид, Абдурахман Шеих Нур и Хусеин Шеих Ахмед Кадар.[25]

References

уреди
  1. ^ „Somali alphabets, pronunciation and language”. Omniglot. Приступљено 16. 6. 2017. 
  2. ^ „cldr/so.xml at master · unicode-org/cldr”. Unicode. Приступљено 8. 11. 2020. 
  3. ^ „Somali”. SIL International. 2021. Приступљено 28. 6. 2021. 
  4. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Somali”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  5. ^ Jones, Daniel (2003) [1917], Peter Roach; James Hartmann; Jane Setter, ур., English Pronouncing Dictionary, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 3-12-539683-2 
  6. ^ „Somali”. Collins Dictionary. Приступљено 21. 9. 2013. 
  7. ^ AfricaNews (2020-03-04). „One to five: Ethiopia gets four new federal working languages”. Africanews. Архивирано из оригинала 2020-10-28. г. Приступљено 2021-11-11. 
  8. ^ Lewis, I.M. (1999). A Pastoral Democracy: A Study of Pastoralism and Politics Among the Northern Somali of the Horn of Africa. LIT Verlag Münster. стр. 175. ISBN 3825830845. 
  9. ^ Lewis, I.M. (1958), The Gadabuursi Somali Script, Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London, Vol. 21, pp. 134–156.
  10. ^ Lewis, I. (1998). Peoples of the Horn of Africa: Somali, Afar and Saho. Red Sea Press. стр. 11. ISBN 9781874209829. 
  11. ^ Lecarme & Maury (1987:22)
  12. ^ Dubnov (2003:9)
  13. ^ а б Ministry of Information and National Guidance, Somalia, The writing of the Somali language, (Ministry of Information and National Guidance: 1974), pp. 5
  14. ^ Royal Geographical Society (Great Britain), Proceedings of the Royal Geographical Society of London, Volume 22, "Mr. J. M. Hildebrandt on his Travels in East Africa", (Edward Stanford: 1878), p. 447.
  15. ^ а б Mire, Sada (2015-03-01). „Mapping the Archaeology of Somaliland: Religion, Art, Script, Time, Urbanism, Trade and Empire”. African Archaeological Review. 32 (1): 111—136. ISSN 1572-9842. doi:10.1007/s10437-015-9184-9 . 
  16. ^ Quath, Faati (1957). Islam Walbaasha Cabra Taarikh [Islam and Abyssinia throughout history] (на језику: арапски). Cairo,Egypt. 
  17. ^ „Somali writing scripts”. Omniglot. Приступљено 8. 5. 2013. 
  18. ^ Andrezewski, B. W. (јул 2013). In Praise of Somali Literature. Lulu. стр. 130—131. ISBN 978-1291454536. Приступљено 17. 1. 2015. 
  19. ^ Andrezewski, B. W. (јул 2013). In Praise of Somali Literature. Lulu. стр. 232. ISBN 978-1291454536. Приступљено 17. 1. 2015. 
  20. ^ Abdullahi, Mohamed Diriye (2001). Culture and Customs of Somalia (на језику: енглески). Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-31333-2. 
  21. ^ Lewis, I. M. (1999). A Pastoral Democracy: A Study of Pastoralism and Politics Among the Northern Somali of the Horn of Africa (на језику: енглески). James Currey Publishers. ISBN 978-0-85255-280-3. 
  22. ^ Economist Intelligence Unit (Great Britain), Middle East annual review, (1975), pp. 229
  23. ^ Abdullahi (2001:73) harv грешка: више циљева (2×): CITEREFAbdullahi2001 (help)
  24. ^ Lewis, I. M. (1999). A Pastoral Democracy: A Study of Pastoralism and Politics Among the Northern Somali of the Horn of Africa. James Currey Publishers. ISBN 978-0-85255-280-3. 
  25. ^ Laitin (1977:86–87)

Литература

уреди
  • Abdullahi, Mohamed Diriye (2000). Le Somali, dialectes et histoire. Ph.D. dissertation, Université de Montréal.
  • Saeed, John (1999). Somali. Amsterdam: John Benjamins. ISBN 978-1-55619-224-1. 
  • Abdullahi, Mohamed Diriye (2001). Culture and Customs of Somalia . Greenwood. ISBN 978-0-313-31333-2. 
  • Ammon, Ulrich; Hellinger, Marlis (1992). Status Change of Languages. Walter de Gruyter. 
  • Andrzejewski, B.; Lewis, I. (1964). Somali poetry: an introduction . Clarendon Press. 
  • Dalby, Andrew (1998). Dictionary of languages: the definitive reference to more than 400 languages. Columbia University Press. 
  • Dubnov, Helena (2003). A Grammatical Sketch of Somali. Koln: Rudiger Koppe Verlag. 
  • Edmondson, Jerold; Esling, John; Harris, Jimmy (n.d), Supraglottal cavity shape, linguistic register, and other phonetic features of Somali (PDF), Архивирано из оригинала (PDF) 16. 04. 2014. г., Приступљено 24. 04. 2023 
  • Fisiak, Jacek (1997). Linguistic reconstruction and typology. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-014905-0. 
  • Gabbard, Kevin (2010), A Phonological Analysis of Somali and the Guttural Consonants (Thesis), The Ohio State University, hdl:1811/46639 
  • Heine, Bernd; Nurse, Derek (2000). African Languages: An Introduction. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66629-9. 
  • Laitin, David (1977). Politics, Language, and Thought: The Somali Experience. University Of Chicago Press. 
  • Lecarme, Jacqueline; Maury, Carole (1987). „A software tool for research in linguistics and lexicography: Application to Somali”. Computers and Translation. Paradigm Press. 2: 21—36. S2CID 6515240. doi:10.1007/BF01540131. 
  • Sheik-ʻAbdi, ʻAbdi ʻAbdulqadir (1993). Divine madness: Moḥammed ʻAbdulle Ḥassan (1856-1920). Zed Books. 
  • Versteegh, Kees (2008). Encyclopedia of Arabic language and linguistics, Volume 4. Brill. ISBN 978-9004144767. 
  • Weninger, Stefan (2011). Semitic Languages: An International Handbook. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-025158-6. 
  • Zwicky, Arnold; Pullum, Geoffrey (1983). „Phonology in Syntax: The Somali Optional Agreement Rule” (PDF). Natural Language & Linguistic Theory. 1 (3): 385—402. S2CID 170420275. doi:10.1007/bf00142471. 
  • Armstrong, L.E. (1964). "The phonetic structure of Somali," Mitteilungen des Seminars für Orientalische Sprachen Berlin 37/3:116-161.
  • Bell, C.R.V. (1953). The Somali Language. London: Longmans, Green & Co.
  • Berchem, Jörg (1991). Referenzgrammatik des Somali. Köln: Omimee.
  • Cana, Frank Richardson (1911). „Somaliland”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 25 (11 изд.). стр. 378—384;see page 379. „Inhabitants.—The Somali belong to the Eastern (Abyssinia) Hamitic family.... Their influence has been very slight even on the Somali language, whose structure and vocabulary are essentially Hamitic, with marked affinities to the Galla on the one hand and to the Dankali (Afar) on the other. 
  • Cardona, G.R. (1981). "Profilo fonologico del somalo," Fonologia e lessico. Ed. G.R. Cardona & F. Agostini. Rome: Dipartimento per la Cooperazione allo Sviluppo; Comitato Tecnico Linguistico per l'Università Nazionale Somala, Ministero degli Affari Esteri. Volume 1, pages 3–26.
  • Dobnova, Elena Z. (1990). Sovremennyj somalijskij jazyk. Moskva: Nauka.
  • Puglielli, Annarita (1997). "Somali Phonology," Phonologies of Asia and Africa, Volume 1. Ed. Alan S. Kaye. Winona Lake: Eisenbrauns. Pages 521–535.
  • Lamberti, M. (1986). Die Somali-Dialekte. Hamburg: Buske.
  • Lamberti, M. (1986). Map of the Somali-Dialects in the Somali Democratic Republic. Hamburg: Buske.
  • Saeed, John Ibrahim (1987). Somali Reference Grammar. Springfield, VA: Dunwoody Press.

Спољашње везе

уреди