Сонгај
Царство Сонгај било је једно од највећих царстава 16. века у западној Африци. Усмена предаја каже да је краљевство Сонгај у 7. веку основао ел Јаман, хришћанин, но у 11. веку његови владари су прешли на ислам. У 14. веку краљевством је завладало Царство Мали, но 1464. ратнички краљ именом Сони Али побунио се и заузео главни град Малија Тимбукту, те је тако Сонгај поново постао независан. Царство Сонгај наставило је затим да повећава своје богатство и моћ све док унутрашње поделе уз мароканску инвазију нису довеле ово царство до пропасти 1591. године.
Songhai Царство Сонгај | |||
|---|---|---|---|
 Царство Сонгај око 1500. | |||
| Географија | |||
| Главни град | Гао[1] | ||
| Друштво | |||
| Религија | ислам | ||
| Облик државе | апсолутна монархија | ||
| Историја | |||
| Постојање | |||
| — Оснивање | око 1340. | ||
| — Укидање | 1591. | ||
| Догађаји | |||
| — рађање државе у граду Гау | око 1000. | ||
| — независност од Царства Мали | 14. век | ||
| — пропаст царства | 1591. | ||
| Земље претходнице и наследнице Сонгаја | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
Границе царстваУреди
Царство Сонгај било је на врхунцу од 1464. до 1591. године, а у почетку је заузимало исту површину као и претходно западноафричко царство мали. Главни град Сонгја био је Гао и отуда се ширио према истоку заузимајући територије држава Хауса у данашњој Нигерији.
Сонгајски владариУреди
Један од два највећа сонгајска владара био је Сони Али (1464—1528). Након што је Сони Али утемељио Царство низом освајачких похода, Аски Мухамед га учврстио и проширио.
Аскиа МухамедУреди
Кад је Сони Али умро 1492. године, наследио га је његов син Сони Баре. Међутим, Баре је био слаб владар и 1493. свргнуо га је Аски Мухамед, бивши генерал у војсци Сонија Алија. Мухамед је проширио царство до његових највећих граница и контролисао трговачке путове у северној Африци. Утемељио је ефикасну управу и све што је стекао заштитио сталном војском и флотом ратних кануа.
Транссахарска трговинаУреди
Из трговачких центара у Царству Сонгај, као што је био Валата, град у оази, роба је пустињом Сахаром путовала на караванама камила до земаља на северу Африке, посебно у Мароко, Алжир и Либију. Оданде је пут могла да настави према Европи, Арабији и Кини.
- Трговачка роба
Африка је одувек била богата природним богатствима, као што су бакар, со и злато. Богатство Царства Сонгај темељило се на трговини златом с Арабијом и Европом. Сонгајски трговци трговали су и с другим домаће узгојеним производима као што су смокве, датуле, кола ораси (стимуланс) и слоновача. Заузврат су куповали грнчарију, свилу, бисерје и каури шкољке.
- Река Нигер
Река Нигер пролазила је Сонгајским царством у смеру исток — запад. Имала је пресудну улогу у успону царства, као и у време доминације Царства Мали у раздобљу од 12. до 15. века. Трговци су поседовали флоте кануа за превоз робе између различитих трговачких центара дуж реке Нигер, нпр. Џене, Тимбукту и Гао.
Религија и образовањеУреди
Сонгај се поносио великим учењацима, међу којима је био и Ахмад Баба (р. 1556) који је написао више од 50 књига о исламској традицији и обиман речник. Најважније религијски и образовни центар у овом царству био је Тимбукту.
- Тимбукту
Познат као свети град Судана, Тимбукту је имао три велике џамије: Џингеребер, Сиди Јаја и Санкоре у којима су се налазиле величанствене копије Курана. Имао је и универзитет, те 180 школа.
Пад царстваУреди
Мароканци су желели да контролишу изворе западноафричког злата. Године 1591, марокански султан Ахмед ел Мансур (1578—1603) послао је велику војску да заузме Сонгајско царство. Мароканци су заузели Тимбукту којим су владали више од сто година. Убрзо након тога Мароко је преузео и остатак царства[2].
ХронологијаУреди
| Година | Историјски догађаји |
|---|---|
| 1464. | Сони Али осваја Тимбукту, некоћ средиште Царства Мали. |
| 1473. | Сони Али осваја трговачки град Џене. |
| 1492. | Сони Баре, син Сонија Алија, одбија да се преобрати на ислам. |
| 1493. | Грађански рат; Сонија Бареа свргава с власти муслиман Аски Мухамед. |
| 1496. | Аски Мухамед ходочасти у Меку. |
| 1528. | Аскију Мухамеда свргава с власти његов старији син Муса. |
| 1588. | У време борбе Аскијиних наследника за наслеђе, избија грађански рат. |
| 1591. | Мароканска војска наноси пораз сонгајској војсци у битки код Тондибе недалеко од града Гаа. |
РеференцеУреди
- ^ Bethwell A. Ogot, Africa from the Sixteenth to the Eighteenth Century, (UNESCO Publishing, 2000), 303.
- ^ http://www.historyfiles.co.uk/KingListsAfrica/AfricaNiger.htm History Files
ЛитератураУреди
- Dalgleish, David (април 2005). „Pre-Colonial Criminal Justice In West Africa: Eurocentric Thought Versus Africentric Evidence.” (PDF). African Journal of Criminology and Justice Studies. 1 (1). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 09. 2011. Приступљено 26. 6. 2011.
- Haskins, James; Benson, Kathleen; Cooper, Floyd (1998). African Beginnings. New York City: HarperCollins. стр. 48 Pages. ISBN 978-0-688-10256-2.
- Iliffe, John (2007). Africans: the history of a continent. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-68297-8.
- Hunwick, John (1988). Timbuktu & the Songhay Empire: Al-Sa'dis Ta`rikh al-sudan down to 1613 and other Contemporary Documents. Leiden: BRILL. стр. 480 pages. ISBN 978-90-04-12822-4.
- Lady Lugard, Flora Louisa Shaw (1997). „Songhay Under Askia the Great”. A tropical dependency: an outline of the ancient history of the western Sudan with an account of the modern settlement of northern Nigeria / [Flora S. Lugard]. Black Classic Press. ISBN 978-0-933121-92-8.
- Malio, Thomas A. Hale. by The epic of Askia Mohammed / recounted by Nouhou (1990). Scribe, griot, and novelist : narrative interpreters of the Songhay Empire. Gainesville: University of Florida Press. ISBN 978-0-8130-0981-0.
- Taagepera, Rein (1979). Social Science History, Vol. 3, No. 3/4 "Size and Duration of Empires: Growth-Decline Curves, 600 B.C. to 600 A.D.". Durham: Duke University Press.
- Isichei, Elizabeth. A History of African Societies to 1870. Cambridge: Cambridge University Press, 1997. Print.
- Shillington, Kevin. History of Africa . 2nd . NY: Macmillan, 2005. Print.
- Cissoko, S. M., Timbouctou et l'empire songhay, Paris 1975.
- Lange, D., Ancient Kingdoms of West Africa, Dettelbach 2004 (the book has a chapter titled "The Mande factor in Gao history", pp. 409–544).
- Gomez, Michael A., African Dominion: A New History of Empire in Early and Medieval West Africa. Princeton Universoty Press, 2018.
Спољашње везеУреди
- The Story of Africa: Songhay
- African Kingdoms has a section about the Songhai Empire
- The Story of Africa: Songhay — BBC World Service
- Askiyah's Questions and al-Maghili's Answers is an essay about the rule of the Songhai Empire from the 15th century.