Сопотница (Ново Горажде)

Сопотница је насељено мјесто у општини Ново Горажде, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 287 становника, а 2013. године је пописано 488 лица. Мањи дио пријератног насељеног мјеста Сопотница данас припада Федерацији БиХ, односно општини Горажде.

Сопотница
Hercegova crkva u Sopotnici.jpg
Црква Светог Ђорђа у Сопотници
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаНово Горажде
Становништво
 — 2013.Раст 488[1]
Географске карактеристике
Координате43° 41′ 01″ СГШ; 19° 00′ 05″ ИГД / 43.68357° СГШ; 19.00145° ИГД / 43.68357; 19.00145Координате: 43° 41′ 01″ СГШ; 19° 00′ 05″ ИГД / 43.68357° СГШ; 19.00145° ИГД / 43.68357; 19.00145
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Сопотница на мапи Босне и Херцеговине
Сопотница
Сопотница
Сопотница на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број058

ГеографијаУреди

ИсторијаУреди

СтановништвоУреди

Према првом попису становништва по вјерској припадности, половима и домаћинствима насеља Босне и Херцеговине под аустроугарском окупацијом, из 1879. године који је интерно штампан као службено издање годину дана касније у Сарајеву под насловом „Štatistika miesta i pučanstva Bosne i Hercegovine – Glavni pregled političkog razdijelјenja Bosne i Hercegovine“, на страни 77, пописано је село Сопотница у општини Сијерчићи, котар Горажде, окружје Сарајево.

Према том попису, село Сопотница имало је 14 кућа и 15 домаћинстава, а бројало је укупно 96 становника оба пола, грко-источне вјере, како је аустроугарска администрација за вријеме окупације Босне и Херцеговине званично водила српски православни живаљ у Босни и Херцеговини. У селу Сопотници, те 1879. године, није било другог становништва осим српског православног живља.

Пописом из 1885. године под насловом „Преглед пучанства окружних градова и котарских мјеста Босне и Херцеговине по стању од 1. маја 1885. године“ (стране 22 и 23), пописано је село Сопотница и Сопотница Горња у општини Сирчићи, котар Горажде, окружје Сарајево.

Село Сопотница и Сопотница Горња, по том попису имали су 15 кућа и 20 станова, са укупно 108 становника оба пола, грко-источне вјере. Мухамеданаца није било.[2]

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 266 254 227 285
Муслимани [а] 8 28
Југословени 8 15
Црногорци 2
Хрвати 1 1
остали и непознато 4
Укупно 287 270 229 313
Демографија[3]
Година Становника
1961. 313
1971. 229
1981. 270
1991. 287
2013. 488

КултураУреди

У Сопотници се налази храм Светог великомученика Георгија, код којег се сваке године у љето традиционално одржава Сабор старог пјевања код Срба.[4] Црква је смјештена четири километра од Горажда. Подигао је херцег Стефан Вукчић Косача, 1454. године. Црква је једнобродна са полукружном аспидом, правоугаоним пијевницама, пространом припратом, анексом уз сјевероисточни дио храма и звоником на западном прочељу. Археолошким истраживањима је истражено да је најстарији дио цркве наос са пијевницама и аспидом. Затим је дограђена правоугаона просторија, доста касније припрата а на концу и звоник. Турски натпис 1468-1469. године свједочи да црква у Сопотници располаже земљишним посједима. Око цркве се налази неколико стећака, од којих онај испред западног улаза у храм има уклесан натпис који помиње кнеза Радослава Ширинића (његово име није познато из других историјских извора, претпоставља се да је био локални властелин, вазал Косача). Митрополит Сава Ковачевић 1871. године биљежи да је црква била осликана, док један описивач српских старина у Босни 1890. године биљежи насликану фигуру арханђела Михаила. Током археолошких истраживања уз улазна брата у манастирку порту пронађени су у земљи фрагменти осликаног малтера, који су уситњени и недовољни за реконструкцију.

У Сопотници је између 1519-1526. године радила штампарија Божидара Горажданина из које су изашле књиге Псалтир и Молитвеник. Била је то прва ћирилична штампарија на простору данашње Босне и Херцеговине, а друга на Балкану.[5]Типографимонах Теодор и ђакон Радоје. У цркви Светог Георгија налазила се и једна икона Светог Николе са житијем, рад Алексије Лазовића.[6]

Знамените личностиУреди

  • Теодор Љубавић, оснивач прве српске ћириличне штампарије у Републици Српској

ГалеријаУреди

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

РеференцеУреди

  1. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 1. 2014. Приступљено 3. 9. 2014. 
  2. ^ Билинац, Ранко (2015). „Значај храма у Сопотници код Горажда за православне Србе и Српску православну цркву”. Народна и Универзитетска библиотека Републике Српске. Приступљено 3. фебруар 2021. 
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  4. ^ Радио телевизија Републике Српске: Сабор старог пјевања у Новом Горажду, 7.6.2011. (језик: српски)
  5. ^ „О штампарији”. Горажданска штампарија (на језику: српски). Приступљено 3. 2. 2021. 
  6. ^ Културна баштина Републике Српске, Љиљана Шево, стр. 146