Социјални рад

Социјални рад се, од свог настанка до данас, дефинише на различите начине. Прве дефиниције наглашавале су да социјални рад укључује милосрђе, помоћ сиромашнима и човекољубље. Одсек за социјални рад ОУН, 1960. године, дефинише социјални рад као професију чији је задатак пружање помоћи у циљу бољег прилагођавања појединаца и друштвене средине, односно професију у служби развоја личности, група и заједнице. Већа професионализација струке довела је до дефиниције Интернационалног удружења социјалних радника која истиче да је то организована и на научним принципима заснована професија у циљу помоћи појединцима, групама и заједницама да поново успоставе своје изгубљене могућности за социјално функционисање и стварање повољних услова за остваривање постављених циљева. Према дефиницији Међународне федерације социјалних радника (IFSW), професија социјалног рада промовише социјалне промене, решавање проблема кроз међуљудске односе и оснаживање и ослобођење људи како би се побољшала њихова добробит. Користећи теорије људског понашања и социјалних система, социјални рад интервенише на тачкама на којима су људи у интеракцији са својим окружењем. Принципи људских права и социјалне правде су фундаментални за социјални рад.

Социјални рад је академска дисциплина и професија заснована на пракси која се бави појединцима, породицама, групама, заједницама и друштвом у целини у настојању да задовољи основне потребе и побољша друштвено функционисање, самоопредељење, колективну одговорност, оптимално здравље и опште благостање.[1][2] Социјално функционисање се дефинише као способност појединца да обавља своје друштвене улоге унутар себе самог, свог непосредног друштвеног окружења и друштва у целини.[3] Социјални рад примењује области, као што су социологија, психологија, људска биологија, политичке науке, здравство, развој заједнице, право и економија, за рад са појединцима током целог живота, ангажовање у системима клијената, спровођење процена и развој интервенција за решавање друштвених проблема, личних проблема, и спровођења друштвених промена. Пракса социјалног рада често се дели на микро-рад, који укључује рад директно са појединцима или малим групама; и макро-рад, који укључује рад са заједницама и подстицање промена у већој мери кроз социјалну политику.[4] Почевши од 1980-их, неколико универзитета је започело програме менаџмента социјалног рада, како би се припремили студенти за управљање службама за пружање друштевених и људских услуга, поред класичног образовања о социјалном раду.[5]

Професија социјалног рада[6] развила се у 19. веку, са неким коренима у добровољној филантропији и у локалном организовању.[7] Међутим, одговори на друштвене потребе постојали су дуго пре тога, првенствено од сране јавних убожница, приватних добротворних и верских организација. Ефекти индустријске револуције и Велике депресије 1930-их извршили су притисак на социјални рад да постане дефинисанија дисциплина.[8]

ДефиницијаУреди

Социјални рад је широка професија која се укршта са неколико дисциплина. Организације социјалног рада нуде следеће дефиниције:

„Социјални рад је професија заснована на пракси и академска дисциплина која промовише друштвене промене и развој, друштвену кохезију, и оснаживање и ослобађање људи. Принципи социјалне правде, људска права, колективна одговорност и поштовање различитости су кључни за социјални рад. Подржан теоријама социјалног рада, друштвеним наукама, хуманистичким наукама и аутохтоним знањем, социјални рад ангажује људе и структуре да се баве животним изазовима и побољшају благостање."[9] - Међународна федерација социјалних радника

„Социјални рад је занимање које помаже појединцима, породицама, групама и заједницама да побољшају своју индивидуалну и колективну добробит. Циљ му је помоћ људима да развију своје вештине и способност да користе своје ресурсе и ресурсе заједнице за решавање проблема. Социјални рад се бави индивидуалним и личним проблемима, али и ширим друштвеним питањима као што су сиромаштво, незапосленост и насиље у породици.”[10] - Канадско удружење социјалних радника

Пракса социјалног рада састоји се од професионалне примене друштвених принципа и техника на један или више следећих циљева: помагање људима у добијању опипљивих услуга; саветовање и психотерапија са појединцима, породицама и групама; помагање заједницама или групама у пружању или побољшању социјалних и здравствених услуга и учешће у законодавним процесима. Пракса социјалног рада захтева познавање људског развоја и понашања; друштвених и економских и културних институција; и интеракцију свих ових фактора."[11]Национално удружење социјалних радника

„Социјални радници раде са појединцима и породицама како би помогли у побољшању исхода у њиховим животима. Ово може помоћи заштити рањивих људи од повреда или злостављања или подржати људе да живе самостално. Социјални радници подржавају људе, делују као заступници и усмеравају их на услуге које социјални радници често врше у мултидисциплинарним тимовима заједно са здравственим и образовним стручњацима.”[12]Британско удружење социјалних радника

Подручја социјалног радаУреди

Различити облици праксе социјалног рада разврстани су у подручја, пре свега према примени методских комплекса (социјални рад са појединцем, групом или заједницом), као и према категорији корисника (рад са децом, старима, особама са посебним потребама, делинквентима, зависницама, старима и сл.). Подручја социјалног рада одређују специфичност примене метода, техника и вештина социјалног рада на одређену категорију клијената.

Социјалне услугеУреди

Социјалне услуге обухватају мрежу институција, организација и служби формираних ради промоције здравља и добробити грађана. Услуге могу бити разнолике и укључују помагање људима да постану независни до степена до којег је то могуће, правну помоћ, брачно саветовање, групе грађана за подршку, заступање, остваривање финансијске помоћи, надзор над децом, повезивање клијената са ресурсима, саветовање и друго.

Администрација у социјалном радуУреди

Администрација у социјалном раду се односи на социјалне агенције које треба да спроведу социјалну политику у облику социјалних услуга. Синоним је за имплементацију административних метода, професионалних вредности и етике. Очекује се да ће ови методи омогућити социјалним радницима да обезбеде ефективне и хумане услуге клијентима.

РеференцеУреди

  1. ^ „What is Social Work? | Canadian Association of Social Workers”. www.casw-acts.ca (на језику: енглески). Приступљено 13. 5. 2019. »Social work is a profession concerned with helping individuals, families, groups and communities to enhance their individual and collective well-being.« 
  2. ^ „Global Definition of Social Work | International Federation of Social Workers”. ifsw.org (на језику: енглески). Приступљено 13. 5. 2019. »The following definition was approved by the IFSW General Meeting and the IASSW General Assembly in July 2014: [...] 'Social work is a practice-based profession and an academic discipline that promotes social change and development, social cohesion, and the empowerment and liberation of people. [...]'« 
  3. ^ „CASW Social Work Scope of Practice | Canadian Association of Social Workers”. www.casw-acts.ca (на језику: енглески). Приступљено 17. 7. 2017. 
  4. ^ Francis J. Turner (7. 9. 2005). Encyclopedia of Canadian Social Work. Wilfrid Laurier Univ. Press. стр. 219, 236. ISBN 978-0-88920-436-2. 
  5. ^ Austin, Michael J. (децембар 2018). „Social Work Management Practice, 1917–2017: A History to Inform the Future”. Social Service Review (на језику: енглески). 92 (4): 548—616. ISSN 0037-7961. doi:10.1086/701278. 
  6. ^ Dorrien, Gary (2008). „Fostering Democratic Citizenship: Jane Addams”. Social Ethics in the Making: Interpreting an American Tradition. Chichester: John Wiley & Sons (објављено 2011). стр. 168. ISBN 9781444393798. Приступљено 13. 5. 2019. »Long condemned by conservatives for launching the social work industry, [Jane] Addams acquired academic critics who agreed for different reasons.« 
  7. ^ „Charity Organization Societies: 1877-1893 - Social Welfare History Project”. Social Welfare History Project (на језику: енглески). 4. 2. 2013. Приступљено 29. 12. 2017. »The COS emphasis on a scientific approach led to the use of investigation, registration, and supervision of applicants for charity. It resulted too in community-wide efforts to identify and coordinate the resources and activities of private philanthropies and the establishment of centralized 'clearinghouses' or registration bureaus that collected information about the individuals and families receiving assistance. These innovations were later incorporated into the casework method of social work, the organization of Community Chests and Councils, and the operation of Social Service Exchanges.« 
  8. ^ „Social Work Profession”. Encyclopedia of Social Work. 20. лето 2017. 
  9. ^ „Global Definition of Social Work | International Federation of Social Workers”. ifsw.org (на језику: енглески). Приступљено 19. 7. 2017. 
  10. ^ „What is Social Work? | Canadian Association of Social Workers”. www.casw-acts.ca (на језику: енглески). Приступљено 19. 7. 2017. 
  11. ^ „Practice - NASW”. www.naswdc.org. Архивирано из оригинала на датум 31. 5. 2002. Приступљено 19. 7. 2017. 
  12. ^ „What Is Social Work?”. 

ЛитератураУреди

  • Bodenheimer, Danna (2015). Real World Clinical Social Work: Find Your Voice and Find Your Way (1st изд.). Harrisburg, PA: The New Social Worker Press. ISBN 978-1-929109-50-0. 
  • Butler, Ian and Gwenda Roberts (2004). Social Work with Children and Families: Getting into Practice (2nd изд.). London, England; New York, NY: Jessica Kingsley Publishers. ISBN 1-4175-0103-0. OCLC 54768636. 
  • Davies, Martin (2002). The Blackwell Companion of Social Work (2nd изд.). Oxford, UK; Malden, MA: Blackwell. ISBN 0-631-22391-6. OCLC 49044512. 
  • Greene, Roberta R. (2008). Social Work with the Aged and their Families (3rd изд.). New Brunswick, NJ: Transaction Publishers. ISBN 978-0-202-36182-6. OCLC 182573540. 
  • Mary Carmel Ruffolo; Brian E Perron; Elizabeth H Voshel (2015). Direct Social Work Practice: Theories and Skills for Becoming an Evidence-Based Practitioner (1st изд.). Los Angeles: SAGE Publications. ISBN 978-1-483-37924-1. 
  • Mizrahi, Terry; Larry E. Davis (2008). Encyclopedia of Social Work (20th изд.). Washington, DC; Oxford, UK; New York, NY: NASW Press and Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530661-3. OCLC 156816850. 
  • Ragg, D. Mark (2011). Developing Practice Competencies: A Foundation for Generalist Practice (1st изд.). Hoboken, N.J: Wiley. ISBN 978-0-470-55170-7. OCLC 757394287. 
  • Richardson, Virginia E. and Amanda Smith Barusch (2006). Gerontological Practice for the Twenty-First Century: A Social Work Perspective. New York, NY: Columbia University Press. ISBN 0-231-10748-X. OCLC 60373501. 
  • Statham, Daphne (2004). Managing Front Line Practice in Social Work. New York, NY: Jessica Kingsley Publishers. ISBN 1-4175-0127-8. OCLC 54768593. 
  • Turner, Francis J. (2005). Canadian Encyclopedia of Social Work. Waterloo, ON: Wilfrid Laurier University Press. ISBN 0-88920-436-5. OCLC 57354998. 

Спољашње везеУреди