Сочински градски округ
Сочински градски округ (рус. Муниципа́льное образова́ние го́род-куро́рт Со́чи) или скраћено Град Сочи (рус. Город Сочи), незванично познат и као Велики Сочи (рус. Большой Сочи) административно-територијална је јединица другог нивоа са статусом градског округа на крајњем југозападу Краснодарске покрајине Руске Федерације. Једна је 44 административне целине другог ранга у Покрајини.
| Сочински градски округ Муниципа́льное образова́ние городско́й о́круг го́род-куро́рт Со́чи Краснода́рского кра́я | |
|---|---|
 | |
_without_Sirius.svg) | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Административни субјект | Краснодарски крај |
| Админ. центар | град Сочи |
| Координате | 43° 35′ 07″ N 39° 43′ 31″ E / 43.58528° С; 39.72528° И |
| Статус | градски округ |
| Оснивање | 2005. |
| Површина | 3.502 km2 |
| Становништво | 2019. |
| — број ст. | 524.023 |
| — густина ст. | 149,64 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 23, 93, 123 |
| Позивни број | +7 862 |
| ОКАТО код | 03 726 000 |
| Званични веб-сајт | |
.svg)
.svg)
Административни центар рејона и његово највеће и најважније насеље је град Сочи. Са површином територије од 3.502 км² друга је по величини административна јединица у покрајину. На територији округа је према процени за 2019. живело око 524.000 становника.
Град Сочи и његова околина је био домаћини Зимских олимпијских игара 2014. године.
Географија уреди
Сочински градски округ се налази на крајњем југозападу Руске Федерације, односно њеног федералног субјекта Краснодарске Покрајине. Обухвата територију површине 3.502 км² и највећа је општинска јединица у Покрајини. Простире се између обале Црног мора на западу (дужина обале је око 145 км) и планинских обронака Великог Кавказа у дужини од око 105 километара. Граничи се са Туапсинским, Апшеронским и Мостовским рејонима Краснодарске покрајине на северозападу, северу и југоистоку, на северу је територија аутономне Републике Адигеје, док је на југу међународна граница са дефакто независном Републиком Абхазијом (односно са Грузијом).
Рељефом округа доминирају брдска и планинска подручја Великог Кавказа, а надморска висина се нагло повећава идући ка унутрашњости. Највиша тачка округа је планина Агепста са висином од 3256 м, а висином се издвајају и Чугуш (3237 м), Фишт (2868 м), Ачишхо (2391), Аибга (2510 м), Црна пирамида (Чёрная пирамида, 2.375 м), Аутљ (1856 м) и други. Једино веће низијско подрчје, крајњем југу округа, је алувијална Имеретинска низија у поречју Мзимте и Псоуа.
Речна мрежа је доста густа, а реке одликују кратки токови, велики пад, значајан хидропотенцијал и бујични карактер. Већи водотоци су реке Мзимта (89 км), Шахе (59 км), Псоу (53 км), Сочи (45 км), Аше (40 км), Псезуапсе (39 км) Кудепста (23 км). У унутрашњости се налазе бројна мања глацијална језера, од којих се величином издвајају Кардивач (0,133 км²) и Хуко (0,027 км²).
Готово 60% површине округа налази се на територији Сочинског националног парка основан 1983. године.
Клима варира од влажне суптропске у приморју и ближем залеђу, до оштре планинске у висинским подручјима у унутрашњоати.
Историја уреди
Сочински градски округ је једна од најмлађих административних јединица другог нивоа на територији Русије, званично основан 2005. у садашњем облику. Претеча савременог градског округа у садашњим границама била је општина основана 10. фебруара 1961, након укидања Адлерског и Лазаревског рејона и њиховог прикључења Сочинској општини.
Демографија и административна подела уреди
Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији округа живело је укупно 420.589 становника,[1] док се према процени из 2019. број становника повећао за око 100.000 на 524.023 становника, или у просеку око 149,64 ст/км².[2] По броју становника Сочински градски округ заузима друго место у Покрајини, одмах иза Краснодарског округа.
Основу популације округа чине етнички Руси са уделом од око 70%, док највећу мањинску заједницу чине Јермени са уделом од око 20%.
| 1897. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2019. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1.352 | 127.000 | 245.300 | 292.300 | 361.200[3] | 397.103[3] | 420.589[1] | 524.023 |
На територији округа се налази укупно 81 насељено место. Највеће градско насеље је град Сочи у коме живи већина становништва округа (око 450.000), а статус градског насеља има и варошица Краснаја Пољана са око 5.000 становника. Преко 5.000 становника имају и села Орјол Изумруд и Нижњаја Шиловка.
Сочински градски округ је административно подељен на 4 општинска рејона:
| Положај | Рејон | Изворно име | Површина | Број становника | Админ. седиште |
|---|---|---|---|---|---|
 |
Адлерски рејон | рус. Адлерский район | 1.352 км² | 151.533 | Адлер |
 |
Лазаревски рејон | рус. Лазаревский район | 1.744 км² | 95.815 | Лазаревскоје |
 |
Хостански рејон | рус. Sochi Khosta.jpg | 374 км² | 95.840 | Хоста |
 |
Централни рејон | рус. Центральный район | 30,37 км² | 175.917 | историјско језгро Сочија |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ „Оценка численность населения на 1 января 2019 года по муниципальным образованиям Краснодарского края”. Текст „ http://krsdstat.gks.ru/wps/wcm/connect/rosstat_ts/krsdstat/resources/81e08500497abd16af88ff3fbd401489/%D0%9E%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B0+%D1%87%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_01.01.2019_%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%87%D0%B0%D1%821.htm” игнорисан (помоћ); Недостаје или је празан параметар
|url=(помоћ) - ^ а б Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
