Отворите главни мени

Сошице су насељено место у општини Жумберак, до нове територијалне организације у саставу бивше општине Јастребарско, у Загребачкој жупанији, Хрватска.

Сошице
Sosice-zumberak.JPG
гркокатоличка црква „Св. Петар и Павле“
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаЗагребачка
ОпштинаЖумберак (општина)
Географске карактеристике
Координате45°45′04″ СГШ; 15°22′51″ ИГД / 45.751018772011626° СГШ; 15.380910761954597° ИГД / 45.751018772011626; 15.380910761954597Координате: 45°45′04″ СГШ; 15°22′51″ ИГД / 45.751018772011626° СГШ; 15.380910761954597° ИГД / 45.751018772011626; 15.380910761954597
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина560 м
Сошице на мапи Хрватске
Сошице
Сошице
Сошице на мапи Хрватске
Сошице на мапи Загребачке жупаније
Сошице
Сошице
Сошице на мапи Загребачке жупаније
Остали подаци
Поштански број10457 Сошице
Позивни број+385 1

Географски положајУреди

Налазе се на надморској висини од 559 метара. Село је смештено на јужним падинама Жумберачке Горе, 13 километара северозападно од Костањевца, седишта општине.

ИсторијаУреди

За време Војне границе Сошице чине 11. чету Слуњске регименте. У урбару из 1830. године стоји да је „у селу официрска стража, са гркосједињеном жупном црквом и једном римокатоличком капелом, село са 35 кућа и 361 становником, од којих су 216 гркосједињени (унијати), а 145 римокатолици. Овде је осим тога од 1769. царско-краљевска тривијална школа и општински житни магазин. Одавде, даље на путу према Сопотама налазе се две пећине, од којих је једна врло значајна због своје окомите дубине. У Сошицама је племенити поседник Радић. Делови села су и засеоци: Боићи, Гарапићи, Горње Село, Ковачи, Маршићи и Тарачи".

У општини Сошици је почетком 20. века било 6549 становника, од којих је 2202 римо-католика, остало су Срби грко-католици (унијати). Место 1912. године припада управном срезу Јастребарско у загребачкој жупанији.[1]

ПривредаУреди

Привредна основа насеља је: пољопривреда, сточарство, текстилни производи, трговина и угоститељство.

СтановништвоУреди

Број становника по пописимаУреди

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 99 122 205 294 357 391 347 466 424 459 515 484 450 410 259

Национални саставУреди

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Хрвати 114 (93,44%) 195 (95,12%) 286 (97,27%) 345 (96,63%)
Срби 1 (0,81%) 6 (2,92%) 1 (0,34%) 6 (1,68%)
Југословени 3 (2,45%) 0 0 0
остали и непознато 4 (3,27%) 4 (1,95%) 7 (2,38%) 6 (1,68%)
Укупно 122 205 294 357

Карактеристике селаУреди

Сошичка школа је уз школу у Мрзлом Пољу Жумберачком, најстарија школа на Жумберку. Почела је са радом 1769. године. Село је добило водовод 1913. године заслугом начелника Храниловића-Вуне, а још се помиње да се у Сошицама до 1941. године одржавао највећи сајам (вашар) у северозападној Хрватској, а да је у селу у то доба било седам гостионица, четири трговине, пекара, пошта и куглана.

У Сошицама су од 1942. до априла 1944. године стално деловала месна, општинска, окружна и котарска руководства партизанског покрета. Крај месног гробља налази се и спомен-костурница 380 палих партизанских бораца коју су 1959. године подигли преживели борци са подручја Жумберка, Долењске и Беле Крајине.

Најчешћа презимена у селу су Храниловић и Радић, а пореклом из овог села су авангардисти "зенитисти" браћа Мицић, Љубомир и Бранислав (Бранко Ве Пољански), историчар Смичиклас, крижевачки унијатски епископ Илија Храниловић (1883-1889), песник Јован Храниловић, који је својим „Жумберачким елегијама“ опевао овај крај.

ЦркваУреди

У жупи која је основана 1775. године налази се унијатска црква „Светог Петра и Павла“ (грађена од 1750.-1755.) као и римокатоличка капела „Узнесења Блажене Дјевице Марије“ која припада жупи Свете Марије Магдалене из Доњег Оштрца.

РеференцеУреди

  1. ^ "Просветни гласник", Београд 1912. године
  2. 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди