Соња Дамјановић

Соња Дамјановић (Берн, 1974) српска је глумица.

Соња Дамјановић
Sonja Damjanović.jpg
Лични подаци
Пуно имеСоња Дамјановић
Датум рођења(1974-00-00)1974.(48/49 год.)
Место рођењаБерн, Швајцарска
ОбразовањеАкадемија уметности
УниверзитетУниверзитет у Новом Саду
Занимањеглумица
Веза до IMDb-а

Са дванаест година је почела да се бави плесом.[1] Завршила је новосадску „Гимназију Светозар Марковић”, након чега је уписала Академију уметности у Новом Саду у класи професора Боре Драшковића. Играла у многим позориштима у Србији (Српско народно позориште, Народно позориште у Сомбору, Крушевачко позориште, Позориште младих…) Од јануара 2018. стално је запослена у Драми СНП-а.[2][3]

Играла је главну женску улогу у филму Т.Т. Синдром и остварила улоге у више телевизијских серија.[4][5]

УлогеУреди

Позоришне представеУреди

Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Путујуће позориште Шопаловић Егон Савин Српско народно позориште 14. октобар 1995.[6][7]
Виловњак од западних страна Нели Милан Караџић Народно позориште у Сомбору 18. март 1996.[8][9]
Декамерон — дан раније Нејфила Јагош Марковић 17. јул 1996.[10][11]
Хасанагиница Хасанагиница Љубослав Мајера Крушевачко позориште 14. мај 1997.[12][13]
Осамдесетдевета Авдика Ненад Гвозденовић Позориште младих 11. април 2002.[14][15]
Дантонова смрт Јулија Даријан Михајловић 2002.[16][17]
Лептирица Психијатар Иван Церовић Савез драмских уметника Војводине 1. новембар 2002.[18][19]
Hamlet All Stars Офелија Драгољуб Секуловић Позориште младих 12. јун 2003.[20][21]
Сан летње ноћи Хиполита Кокан Младеновић Српско народно позориште 10. децембар 2003.[22][23]
Ромео и Јулија Госпођа Капулет (од сезоне 2006/07)[24] Предраг Штрбац 6. децембар 2005.[25][26]
Урнебесна трагедија Јулка (од сезоне 2017/18)[27] Маја Гргић 6. октобар 2011.[28][29]
Пресрећни људи Предраг Штрбац 3. фебруар 2012.[30][31]
Салома_Reloaded Салома Народно позориште у Сомбору 27. октобар 2012.[32][33]
Аутобиографија Српско народно позориште 10. октобар 2014.[34][35]
Дан када смо се срели Есе 29. јануар 2015.[36][37]
Heimatbuch (Књига о завичају) Катарина Маркс Горчин Стојановић Народно позориште у Сомбору 16. октобар 2015.[38][39]
Развојни пут Боре Шнајдера Розика (од сезоне 2016/17)[40] Предраг Штрбац Српско народно позориште 17. мај 2016.[41][42]
Хепи енд (пројекат Егзодус) 1. октобрa 2018.[43][44]
Смрдљива бајка Мирослав Момчиловић 21. децембар 2018.[45][46]
Деобе Вида Jуг Радивојевић 16. март 2021.[47][48]
Хасанагиница Мајка Пинторовића Душан Тузланчић Градско позориште „Семберија” Бијељина 20. октобар 2022.[49][50]

ФилмографијаУреди

1990 2000 2010 2020 Укупно
Дугометражни филм 1 2 2 0 5
ТВ филм 0 0 0 0 0
ТВ серија 0 3 6 3 12
Кратки филм 0 1 1 0 2
Укупно 1 6 9 3 19
Год. Назив Улога
1990-е
1998. Црна мачка бели мачор Болничарка[51]
2000-е
2002. Т.Т. Синдром Теодора
2002. Лисице (серија) Срђанова жена
2005. Ми нисмо анђели 2 Деана
2005. Кошаркаши (серија)
2006. Махнити (кратки филм)
2007—2011. Наша мала клиника (серија) Сестра Мира
2010-е
2010. Сва та равница (серија) Голуба
2010. Мртав човек не штуца (кратки филм) Ђурђица
2011. Парада Бобана
2012—2014. Војна академија (серија) Др Јасна Готовуша
2012—2013. Јагодићи (серија) Голуба
2014. Топли зец[52]
2014. Јагодићи: Опроштајни валцер (серија) Голуба
2016. Вере и завере (серија) Бранка
2017—2019. Мамини синови (серија) Вишња
2020-е
2021—2023. Бележница професора Мишковића (серија) Исидора
2022. Клан (серија) Теткица
2023. Убице мог оца (серија) Магдалена

Награде и признањаУреди

Година Остварење Награда
1998. Хасанагиница Стеријина награда за глумачко остварење на 43. Стеријином позорју за улогу у истоименој представи Крушевачког позоришта[53][54]
Награда „Зоранов брк“ на Данима Зорана Радмиловића у Зајечару[55]
1999. Награда „Бора Станковић“, Борини позоришни дани, Врање[56]
2002. Т.Т. Синдром Златна мимоза за најбољу глумицу, Филмски фестивал у Херцег Новом[57]
Повеља за изузетну женску улогу, 37. Филмски сусрети у Нишу[58]
Награда „Златна арена“ за најбољу глумицу на Филмском фестивалу у Новом Саду[59][60]
[тражи се извор] Почасна повеља за улоге у серијама Јагодићи, Војна академија, Сва та равница, Вере и завере, Лисице и Наша мала клиника
Награда филмских критичара и новинара за најбољу филмску улогу, Филмски фестивал, Херцег Нови

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Marković, Moni (17. 10. 2011). „Sonja Damjanović: Arhaični odraz ženstvenosti”. Story. 228. Glossy. Приступљено 22. 2. 2023. 
  2. ^ Бурић, Игор (8. 4. 2018). „Соња Дамјановић: Нови Сад је мој град, СНП је моје позориште”. Дневник холдинг. Приступљено 22. 2. 2023. 
  3. ^ Бурић, Игор (4. 1. 2019). „Интервју, глумица Соња Дамјановић: Срећа у глави”. Дневник холдинг. Приступљено 22. 2. 2023. 
  4. ^ M, V. (28. 7. 2000). „Premijera srpskog horora u oktobru”. Глас јавности. Приступљено 23. 2. 2023. 
  5. ^ „Соња Дамјановић поново игра у „Хасанагиници. Срна. Глас Српске. 18. 9. 2022. Приступљено 23. 2. 2023. 
  6. ^ Алманах 30 1997, стр. 55.
  7. ^ Пенчић Пољански 2012, стр. 88.
  8. ^ Алманах 30 1997, стр. 78.
  9. ^ Јовић 2016, стр. 145.
  10. ^ Алманах 31 1998, стр. 72.
  11. ^ Јовић 2016, стр. 150.
  12. ^ „Hasanaginica”. Крушевачко позориште. Архивирано из оригинала 24. 4. 2005. г. Приступљено 19. 4. 2023. 
  13. ^ Волк 2009, стр. 544.
  14. ^ „Osamdesetdeveta”. Позориште младих. Архивирано из оригинала 13. 9. 2004. г. Приступљено 22. 2. 2023. 
  15. ^ Алманах 36 2005, стр. 88.
  16. ^ S, Miletić (22. 6. 2002). „Skandal majstor režira "Dantona". Глас јавности. Приступљено 22. 2. 2023. 
  17. ^ Ćirić, Sonja (22. 8. 2002). „Stvari loše stoje”. Време. Приступљено 22. 2. 2023. 
  18. ^ S, M. (1. 11. 2002). „Vampiri su među nama”. Глас јавности. Приступљено 22. 2. 2023. 
  19. ^ „Leptirica”. Савез драмских уметника Војводине. Архивирано из оригинала 16. 4. 2003. г. Приступљено 22. 2. 2023. 
  20. ^ S, M. (4. 5. 2003). „Sve zvezde Hamleta”. Глас јавности. Приступљено 22. 2. 2023. 
  21. ^ „Hamlet All Stars”. Позориште младих. Архивирано из оригинала 20. 12. 2004. г. Приступљено 22. 2. 2023. 
  22. ^ „San letnje noći”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 16. 3. 2005. г. Приступљено 22. 2. 2023. 
  23. ^ Волк 2006, стр. 408—409.
  24. ^ Годишњак 29 2008, стр. 120.
  25. ^ „Ромео и Јулија”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 24. 5. 2007. г. Приступљено 23. 2. 2023. 
  26. ^ Годишњак 28 2007, стр. 136.
  27. ^ Годишњак 40 2019, стр. 140.
  28. ^ „Урнебесна трагедија”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 2. 2023. 
  29. ^ Годишњак 34 2013, стр. 131.
  30. ^ „Пресрећни људи”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 2. 2023. 
  31. ^ Годишњак 34 2013, стр. 133—134.
  32. ^ „Saloma_Reloaded”. Народно позориште Сомбор. Приступљено 22. 2. 2023. 
  33. ^ Алманах 47 2016, стр. 107—108.
  34. ^ „Аутобиографија”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 2. 2023. 
  35. ^ Годишњак 37 2016, стр. 157.
  36. ^ „Дан када смо се срели (The Day We Met Each Other)”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 2. 2023. 
  37. ^ Годишњак 37 2016, стр. 165.
  38. ^ „Heimatbuch (Knjiga o zavičaju)”. Народно позориште Сомбор. Приступљено 22. 2. 2023. 
  39. ^ Годишњак 38 2017, стр. 159.
  40. ^ Годишњак 39 2018, стр. 139.
  41. ^ „Развојни пут Боре Шнајдера”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 2. 2023. 
  42. ^ Годишњак 38 2017, стр. 144—145.
  43. ^ „Хепи енд (пројекат Егзодус)”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 2. 2023. 
  44. ^ Алманах 53 2020, стр. 58.
  45. ^ „Смрдљива бајка”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 2. 2023. 
  46. ^ Алманах 53 2020, стр. 58—59.
  47. ^ „Деобе”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 2. 2023. 
  48. ^ Алманах 55 2022, стр. 65—66.
  49. ^ „Хасанагиница”. Градско позориште „Семберија” Бијељина. Приступљено 22. 2. 2023. 
  50. ^ „Hasanaginica”. ЦЗК Семберија. Bijeljina.org. 20. 10. 2022. Приступљено 22. 2. 2023. 
  51. ^ Miletić, S. (11. 4. 2002). „Igram ono što me se tiče”. Глас јавности. Приступљено 23. 2. 2023. 
  52. ^ „Snimanje filma Topli zec počinje 6. decembra”. Новинска агенција Бета. mondo.rs. 4. 12. 2006. Приступљено 23. 2. 2023. 
  53. ^ „43. Стеријино позорје – награде”. Стеријино позорје. 1998. Приступљено 1. 3. 2023. 
  54. ^ Коларић 2016, стр. 217.
  55. ^ Милосављевић 2021, стр. 222.
  56. ^ Радивојевић 2005, стр. 49.
  57. ^ „Gran Pri za 'Apsolutnih sto'. Блиц. 10. 8. 2002. Приступљено 22. 2. 2023. 
  58. ^ Milivojevic, V. (29. 8. 2002). „Gran pri "Naisa" Vuku Kosticu”. Глас јавности. Приступљено 23. 2. 2023. 
  59. ^ Milivojevic, V. (13. 9. 2002). „Novosadska arena 2002”. Глас јавности. Приступљено 4. 3. 2023. 
  60. ^ Čakić, Nenad (8. 5. 2022). „'U jednom sam trenutku poželjela da Istri vratim ono što mi je dala'. labinstina.info. Приступљено 22. 2. 2023. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди